22. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2026

22. MEĐUNARODNI SALON STRIPA SKC BEOGRAD 2026

24. septembar –12. oktobar 2026.
STRIP U DEČJIM NOVINAMA – POČECI (1957 - 1964)
Autori zložbe: Vesna Ćurčić, Borisav Čeliković (Muzej rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac; Izložba i katalog su realizovani uz finansijsku podršku Ministarstva kulture Republike Srbije Muzeju rudničko-takovskog kraja, Gornji Milanovac)

Kada je 12. januara 1957. godine izašao u Gornjem Milanovcu list za učenike osnovnih škola pod nazivom „Dečja politika“, niko nije mogao pretpostaviti da tada počinje istorija najvećeg strip izdavača u nekadašnjoj Jugoslaviji.
Pod rukovodstvom dvojice nastavnika OŠ „Takovski partizanski bataljon”, Srećka Jovanovića i Aleksandra Lazarevića, a uz podršku direktora škole Vojislava Veljića i opštinskog rukovodstva, učenici su napravili svoje novine. Mesec dana kasnije pojavio se drugi broj, ali zbog protivljenja beogradske „Politike”, pod novim nazivom „Dečje novine“. To je bio početak istorije, koja je u monografiji objavljenoj četiri decenije kasnije simbolično nazvana – „Između igre i podviga“. Od mesečnog Ritma izlaženja, vremenom se prešlo na petnaestodnevno, pa na sedmično. I tako čitave školske godine, od septembra, do kraja maja. Prvi tiraž bio je 1.000 primeraka, a već nekoliko godina kasnije šestocifren. Godine 1962. redakcija je izašla iz okrilja škole i osnovala samostalno preduzeće NIP „Dečje novine”.
Od samog početka strip u „Dečjim novinama“ imao je svoje mesto. U prva tri školska godišta izlaženja to su bili stripovi Desimira Žižovića Buina, samoukog umetnika iz Gornjeg Milanovca.
Svaki broj školske 1956/57 imao je Buinov autorski pečat – kaiš stripa sa dogodovštinama đaka prvaka i po nekoliko ilustracija. Tako je započela saradnja koja će trajati narednih nekoliko decenija, koliko je Buin bio honorarni saradnik „Dečjih novina” (...)
Kada su se 25. novembra 1958. godine, u 23. broju „Dečjih novina“ pojavila prva dva kaiša stripa Nikad robom, počela je jedna velika saga. (...)
Maja 1964. izlazi poslednji broj „Nasmejanih novina“ (81), a naredne školske godine 1964/65, pokreću se nova strip izdanja. Prvo „Biblioteka Lale“, zatim revija za strip i zabavu „Zenit“, a godinu dana kasnije „Miki“. Za razliku od „Nikad robom“ u ova tri izdanja preovladavaju strani autori, licencni stripovi, kojih do oktobra 1964. nije bilo u izdanjima „Dečjih novina” – osim jednog izuzetka u „Nasmejanim novinama“, strip „Tarna”. Od „Mirka i Slavka“ stiglo se do „Marvela“ i „Diznija“, tako da se može smatrati da se 1964. godine završava prva faza u razvoju stripa u izdanjima „Dečjih novina” i počinje druga faza uspona (1964–1969) koju će obeležiti gore navedena nova strip izdanja, s tim da će strip u matičnom izdanju – „Dečje novine“ i dalje imati značajno mesto.
Treća faza (1969–1975) je jedan u celini turbulentan period u kojem „Dečje novine” doživljavaju svoj dalji uspon. (...) 
Sve ovo vreme jedino je izlazio „Nikad robom“, sa avanturama Mirka i Slavka, koji su se 1973. godine našli i na filmskom platnu. Strip se našao u novopokrenutim izdanjima u ovom periodu: „Tik-tak“, „Zeka“, „Eureka“ i „Lada“.
Vrhunac stripa u „Dečjim novinama” je četvrta faza (1975–1987) i ona se poklapa sa periodom izlaženja „Eks almanaha“. Ovo izdanje sa onima koja su proizišla iz njega: „Super“, „Minivest“, „JU strip“, „Biser strip“, „Gigant“ i „Horor“, čini korpus od oko 1000 svezaka stripa. U njima su našim čitaocima prezentovana najznačajnija i najpopularnija ostvarenja svetskog stripa. Na drugoj strani promovisani su i domaći autori, od kojih će mnogi u vremenu koje je dolazilo dobiti priliku da se oprobaju na svetskoj sceni, zahvaljujući svom talentu, ali i podršci koju su dobili od NIRO „Dečje novine”. A sve je počelo u „Dečjim novinama“ i „Nasmejnim novinama“, pod svodovima Osnovne škole „Takovski partizanski bataljon” (...)

Borisav Čeliković, izvod iz teksta