Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održaće se 18. marta.

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, posebnu pažnju posvetiće upravo ovoj temi kroz panel "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti".
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/c7c69b88ca1dbf840984c7d08e797a2e7180a3f52b24590d3cb8123b388cee47.webp" alt="Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" width="85%" />
NIS2 direktiva predstavlja najsveobuhvatniji evropski zakon o sajber bezbednosti do sada, koji značajno pro&scaron;iruje obaveze kompanija u za&scaron;titi digitalnih sistema. Ova regulativa uvodi strože bezbednosne zahteve za kritičnu infrastrukturu, uključujući energetski sektor, zdravstvo, bankarstvo, kao i digitalne usluge poput cloud computinga i data centara. Za srpske kompanije koje posluju ili planiraju poslovanje sa EU, razumevanje NIS2 direktive postaje ključno za opstanak na trži&scaron;tu.
Panel će okupiti vodeće stručnjake koji će detaljno analizirati sve aspekte nove regulative i pružiti praktične savete za prilagođavanje novim standardima. Među njima je Rastko Petaković, stariji partner u Karanović &amp; Partners i član upravnog odbora Digitalne Srbije, čija je ekspertiza u oblasti prava konkurencije i poslovne regulative posebno značajna za razumevanje novih obaveza kompanija. Petaković će govoriti o pro&scaron;irenim bezbednosnim merama koje kompanije moraju implementirati, novim protokolima za upravljanje rizicima, kao i obavezama izve&scaron;tavanja o sajber incidentima.
Mika Tasić tehnolo&scaron;ki vizionar sa preko 25 godina iskustva u radu sa gigantima kao &scaron;to su Google i BMW, osvetliće tehničku stranu implementacije novih standarda. Njegovo bogato iskustvo u cloud arhitekturi i ve&scaron;tačkoj inteligenciji pomoći će učesnicima da razumeju kako praktično primeniti nove bezbednosne zahteve u postojećim sistemima. Tasić će posebnu pažnju posvetiti izazovima sa kojima se kompanije suočavaju pri usklađivanju svojih tehnolo&scaron;kih re&scaron;enja sa novim regulatornim zahtevima.
Kristijan Kaufman je potpredsednik za tehnologiju kompanije Akamai i jedan od članova ICANN boarda direktora. On će govoriti o uticaju NIS2 na razvoj digitalne infrastrukture. Kao stručnjak koji vodi tehnolo&scaron;ki razvoj jedne od vodećih svetskih platformi za isporuku sadržaja, Kaufman će predstaviti kako kompanije mogu da usklade svoj hardver, data centre i mrežnu arhitekturu sa predstojećim promenama u regulativi. Njegov fokus biće na praktičnim re&scaron;enjima koja će pomoći organizacijama da se pripreme za nove bezbednosne standarde.
Panel će moderirati Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a i stručnjak sa bogatim međunarodnim iskustvom u oblasti korporativnog upravljanja i sajber bezbednosti. Njegovo dugogodi&scaron;nje iskustvo u ICANN-u i drugim međunarodnim organizacijama omogućiće sveobuhvatan pogled na izazove koje NIS2 donosi. Učesnici će imati priliku da saznaju vi&scaron;e o prioritetnim oblastima za implementaciju, vremenskom okviru za usklađivanje i potencijalnim posledicama neusklađenosti sa novom regulativom.
NIS2 direktiva nije samo jo&scaron; jedan regulatorni zahtev - ona predstavlja fundamentalnu promenu u pristupu sajber bezbednosti. Za kompanije u Srbiji, bez obzira na veličinu, razumevanje i priprema za ove promene postaje ključno za dugoročni uspeh i konkurentnost na evropskom trži&scaron;tu. Kroz diskusiju na panelu, učesnici će moći da saznaju kako da procene trenutno stanje svoje sajber bezbednosti, identifikuju kritične tačke koje zahtevaju unapređenje i razviju strategiju za usklađivanje sa novim standardima.
Tokom panela posetioci će dobiti odgovore i na pitanja:&nbsp; koje će implikacije na razvoj interneta i na korisnike imati tehnologije, regulative i AI, kako će Web i AI tehnologija uticati na marketing, poslovanje i strategije rasta, kakve scenarije budućnosti možemo da očekujemo, kako bismo se pripremili na nadolazeće promene.
DIDS 2025 održaće se 18. marta u Domu omladine Beograda. Zbog značaja teme i ograničenog broja mesta, organizatori preporučuju pravovremenu registraciju putem zvaničnog <a href="http://www.dids.rs/">sajta konferencije</a>. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju uživo, biće obezbeđen prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta još od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi.

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta jo&scaron; od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi na globalnoj sceni.
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/fa3d100ea70a3100ef413595c960fc3d535b92c108a96a715901ad66fd61bd36.webp" alt="Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi" width="80%" />
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na listi za 2025. godinu, Univerzitet u Kragujevcu rangiran je između 1001. i 1200. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, dok je Univerzitet u Novom Sadu na mestu 1501+.
Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang liste već devetu &nbsp;godinu zaredom, a slede Masačusetski institut tehnologije, Harvard Univerzitet, Univerzitet Prinston, dok je na petom mestu Univerzitet u Kembridžu.
Najbolji univerziteti nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa ih je tako među prvih deset čak sedam. Na ovogodi&scaron;njoj rang listi obuhvaćeno je 2.092 univerziteta, čak 185 vi&scaron;e u odnosu na pro&scaron;lu godinu.
Vi&scaron;e o vesti na linku&nbsp;<a href="https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/latest/world-ranking#!/length/25/locations/SRB/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/scores" target="_blank" rel="noopener">Times Higher Education (THE) World University Rankings</a>.
Izvor: <a style="color: #95a5a6;" href="https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=5084&amp;pismo=latinica" target="_blank" rel="noopener">Univerzitet u Kragujevcu</a>

Na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća.

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

U eri kada je digitalizacija poslovanja neophodnost, a ne opcija, na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća. Ova inovativna alatka postaviće ogledalo pred domaći biznis sektor i pokazati realnu sliku digitalne transformacije u Srbiji. 
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/b957a9665392348dd3e3f3f0cb8c98b147006160bc77a6b89503b179ba37a058.webp" alt="DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije" width="85%" />
Za mnoge domaće kompanije, pojam digitalizacije često ostaje u sferi maglovitih obećanja i nerazja&scaron;njenih strategija. U svetu prepunom marketin&scaron;kih floskula o digitalnoj budućnosti, srpska preduzeća neretko ostaju zbunjena pred konkretnim pitanjem: &bdquo;Koliko su kompanije zaista digitalne?"
Upravo na to pitanje odgovoriće novi portal индекс.срб, zajednički projekat RNIDS-a i agencije Plum Mark, koji će premijerno biti predstavljen na konferenciji.
Ono &scaron;to indeks čini posebno vrednim jeste njegova sposobnost da različito vrednuje elemente digitalne prisutnosti. Nije svaki digitalni korak jednako vredan za poslovanje &ndash; posedovanje veb-sajta, aktivnost na dru&scaron;tvenim mrežama, kori&scaron;ćenje imejl adrese na korporativnom domenu, primena digitalnih alata u poslovanju &ndash; sve ovo nosi različitu težinu u ukupnoj digitalnoj slici.
Indeks digitalnog razvoja donosi i jednu često zanemarenu dimenziju &ndash; precizno razlikovanje između stvarne digitalizacije i povr&scaron;ne upotrebe tehnologije. Mnoge kompanije imaju profile na dru&scaron;tvenim mrežama, ali koliko njih zaista koristi te kanale za stvaranje vrednosti? Koliko preduzeća poseduje veb-sajt, ali on služi samo kao digitalna bro&scaron;ura, bez stvarne funkcionalnosti koja doprinosi poslovanju?
Posebnu vrednost projekta predstavlja njegov edukativni karakter. Firme koje otkriju da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja dobiće pristup specijalizovanim resursima koji ih mogu voditi ka pobolj&scaron;anju. Umesto kritikovanja zaostajanja, ovaj projekat nudi mapu puta ka digitalnoj konkurentnosti.
<h2>Digitalizacija bez magle &ndash; od mitova do merljivih rezultata</h2>
Odmah nakon predstavljanja Indeksa digitalnog razvoja, kroz predavanje "Digitalna transformacija na srpski način", serijski preduzetnik Ivan Minić će dati pregr&scaron;t korisnih saveta za one kojima je ovaj index nizak, a žele da do kraja, na pravi način sprovedu digitalnu transformaciju. Ovo predavanje obećava i da će da rasvetli paradokse koji su postali gotovo tradicija u na&scaron;im poslovnim krugovima. Dok mnogi rukovodioci vole da govore o digitalnoj transformaciji, konkretni primeri uspe&scaron;nih digitalnih preobražaja ostaju retkost.
Minić, kao neko ko je pro&scaron;ao put od osnivanja Burek.com sa preko 2,2 miliona članova do rada na stotinama digitalnih projekata za međunarodne klijente, približiće učesnicima &scaron;ta zaista znači digitalno transformisati poslovanje u specifičnim uslovima srpskog trži&scaron;ta, sa svim njegovim izazovima i ograničenjima.
Za rukovodioce koji se često osećaju izgubljeno u &scaron;umi digitalnih trendova i re&scaron;enja, DIDS 2025 donosi priliku da kroz konkretne primere i merljive pokazatelje sagledaju put kojim njihova kompanija treba da krene. U vremenu kada sve vi&scaron;e poslovanja prelazi u digitalni prostor, poznavanje sopstvene pozicije na digitalnoj mapi postaje pitanje poslovnog opstanka.
Ovogodi&scaron;nja konferencija, koja nosi simboličan naziv "Back To The Future", donosi i druga relevantna predavanja i panele o budućnosti interneta, novim regulativama i tehnologijama koje oblikuju digitalni svet. Prisustvo je besplatno za sve posetioce uz obaveznu registraciju na <a href="http://dids.rs" target="_blank" rel="noopener">zvaničnom sajtu dids.rs</a> zbog ograničenog kapaciteta.

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu počela je sa radom Pravna klinika za zaštitu od diskriminacije i imovinske odnose porodičnog prava (izdržavanje, deoba imovine, ugovorni odnosi).

Besplatna pravna pomoć u okviru Pravne klinike na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

Na Pravnom fakultetu Univerziteta u Kragujevcu počela je sa radom Pravna klinika za za&scaron;titu od diskriminacije i imovinske odnose porodičnog prava (izdržavanje, deoba imovine, ugovorni odnosi).
&nbsp;
<img src="https://storage.najstudent.com/news/4701/19f5b23eec09e9aba8018dc7ff144b423f9eb66bbbef0b8b65dd073ecbea43c9.png" alt="Pravna pomoć" width="100%" />
Foto: Pixabay
Pod nadzorom profesora, asistenata i advokata, studenti pružaju besplatnu pravnu pomoć onima koji zbog socijalne ugroženosti na drugi način nisu sposobni da ostvare prava koja im pravni poredak priznaje.
&nbsp;
Pravna klinika pruža korisnicima op&scaron;te informacije i pravne savete i pomaže u sastavljanju različitih pismena i podnesaka iz oblasti porodičnog i obligacionog prava.
&nbsp;
Klinici se možete obratiti lično, u prostoriji za Pravnu kliniku na Pravnom fakultetu u Kragujevcu, u ulici Jovana Cvijića 1 ili na telefon 306-591, sredom i četvrtkom, od 16 do 18 časova.
&nbsp;

Besplatna pravna pomoć u okviru Pravne klinike na Pravnom fakultetu u Kragujevcu

Najnovije vesti

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne