Magazin Tajm pita se koliko je jaka veza između bogatstva i inteligencije.
Prva prepreka u pronalaženju odgovora na ovo pitanje jeste kako prepoznati pametne ljude.
Džonatan Vaj, istraživač sa Univerziteta Djuk, kaže da su najbogatiji ljudi na svetu često pohađali prestižne faklutete. Ipak, Vaj priznaje da to ne mora da bude savršeno merilo jer sportisti mogu da studiraju na odličnim univerzitetima, a ne moraju da pokažu isti nivo znanja kao ostali studenti.
Inteligencija i prihodi
Istraživanje Džeja Zagorskog sa Univerziteta u Ohaju pokazuje da je svaki dodatni bod na testovima inteligencije povezan s 200 do 600 dolara dodatnih prihoda. To znači da osoba koja ima IQ 130 zarađuje između 6.000 i 18.500 dolara više godišnje od osobe koja ima prosečan IQ od 100.
Ipak, ekstremno visoki IQ pokazao se kao dobar predskazatelj bankrotstva.
"Postoji mogućnost da su pametni ljudi previše samouvereni i da zbog toga prave finansijske greške", kaže Zagorski.
Kada je reč o bogatstvu, inteligencija nije igrala nikakvu ulogu, jer mnogi ljudi nasleđuju ogromno bogatstvo. Ipak, čak ni veliko nasledstvo ne znači da će neko pametno raspolagati tim novcem.
"Jedan broj ljudi s velikim nasledstvom spiska otprilike polovinu nasleđenog bogatstva", ističe Zagorski.
Bogatstvo nije ogledalo sposobnosti
Istraživač sa Univerziteta u Jerusalimu navodi da čak ni veliko bogatstvo ne znači da je neko vrlo sposoban.
"Moje istraživanje pokazalo je da bogatstvo nije nikakav pokazatelj pameti i inteligencije. Teško je razlikovati da li je neko sposoban ili samo ima veliku sreću", rekao je Moše Levi.
Tokom istraživanja u vezi sa raspodelom bogatstva, naučnici su zaključili da je bogatstvo raspoređeno potpuno slučajno.
"Takvi rezultati ukazuju na to da je faktor sreće, a ne neka određena sposobnost, glavni uzrok razlike u bogatstvu među bogatima", kaže Levi.
Najveći problem je kada bogataši uđu u političke vode, kao što je to na primer slučaj s većim delom Trampovih najbližih saradnika.
"Njihova istorija upravljanja je raznovrsna, jer se teško prilagođavaju javnom upravljanju. Oni ne mogu da se pomire s činjenicom da njihove ideje nisu odmah implementirane u sistem", kaže Derel Vest iz Brukings instituta.
On takođe upozorava da su takvi ljudi izuzetno udaljeni od običnih ljudi i običnih problema, što predstavlja dodatnu prepreku njihovom uspešnom upravljanju državom.
"Promene koje oni žele da uvedu nisu nužno pozitivne za obične ljude. Takvi ljudi su veći deo svog života proveli izolovani od svakodnevnih problema običnih ljudi", zaključuje Vest.
