Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta još od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi.

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta jo&scaron; od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi na globalnoj sceni.
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/fa3d100ea70a3100ef413595c960fc3d535b92c108a96a715901ad66fd61bd36.webp" alt="Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi" width="80%" />
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na listi za 2025. godinu, Univerzitet u Kragujevcu rangiran je između 1001. i 1200. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, dok je Univerzitet u Novom Sadu na mestu 1501+.
Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang liste već devetu &nbsp;godinu zaredom, a slede Masačusetski institut tehnologije, Harvard Univerzitet, Univerzitet Prinston, dok je na petom mestu Univerzitet u Kembridžu.
Najbolji univerziteti nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa ih je tako među prvih deset čak sedam. Na ovogodi&scaron;njoj rang listi obuhvaćeno je 2.092 univerziteta, čak 185 vi&scaron;e u odnosu na pro&scaron;lu godinu.
Vi&scaron;e o vesti na linku&nbsp;<a href="https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/latest/world-ranking#!/length/25/locations/SRB/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/scores" target="_blank" rel="noopener">Times Higher Education (THE) World University Rankings</a>.
Izvor: <a style="color: #95a5a6;" href="https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=5084&amp;pismo=latinica" target="_blank" rel="noopener">Univerzitet u Kragujevcu</a>

Na Kopaonik Biznis Forumu, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na tržištu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapošljavanja i razvoja.

Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu: Prilike i izazovi pred generacijom Z

Na Kopaonik Biznis Forumu, u okviru panela Who is more important to you than me?, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na trži&scaron;tu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapo&scaron;ljavanja i profesionalnog razvoja.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/863fb68e65715a5f150b92e2d3bc44a4333bed67ba2ee16117f5446dc69cca8e.webp" alt="Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu" width="100%" />
Panel je moderirala Vesna Đukić Savić iz UNICEF-a, a učesnici su bili predstavnici poslovnog sektora, civilnog dru&scaron;tva i mladih: Petra Kanurić Startuj Infostud, Anja Aleksić UNICEF, Marko Milanković Nelt grupa i Jovan Purar iz MK grupe.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Mladi danas traže smisao, balans između privatnog i poslovnog&nbsp;</h2>
Jedna od glavnih tema panela bila je promena očekivanja mladih kada je reč o poslu. Petra Kanurić, Business Development Manager platforme Startuj Infostud, istakla je da mladi danas ne traže samo posao, već i smisao, balans između privatnog i poslovnog života i poslodavce čije vrednosti se podudaraju s njihovim.&nbsp;
- Mladi su sve selektivniji kada biraju poslodavce &ndash; plata vi&scaron;e nije jedini kriterijum. Fleksibilnost, razvoj i dru&scaron;tvena odgovornost kompanije igraju ključnu ulogu u njihovom dono&scaron;enju odluka, rekla je Kanurić.&nbsp;
- Prema istraživanju Startuj infostud, čak 80% mladih smatra da je prelazak iz obrazovanja u zaposlenje izuzetno stresan proces. Vi&scaron;e od 60% anketiranih veruje da ih institucije ne slu&scaron;aju i da nemaju dovoljno podr&scaron;ke u zapo&scaron;ljavanju, naglasila je Kanurić, ističući da je potrebno bolje povezivanje svih aktera kako bi se mladima olak&scaron;ao ulazak na trži&scaron;te rada.&nbsp;
Sličan stav podelila je i Kristina Miloradović iz Omladinskog saveta UNICEF-a, koja je naglasila da mladi žele veću participaciju u dono&scaron;enju odluka koje ih se tiču.&nbsp;&nbsp;
- Često osećaju nesigurnost zbog nepredvidivosti trži&scaron;ta rada i očekuju da poslodavci i obrazovni sistem pruže bolju podr&scaron;ku pri sticanju praktičnih ve&scaron;tina, rekla je Miloradović.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Izazovi i prilike na trži&scaron;tu rada&nbsp;</h2>
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, do 2030. godine broj radnih mesta će porasti za 7%, ali će priroda poslova evoluirati. Mnogi tradicionalni poslovi biće automatizovani, dok će nove ve&scaron;tine postati neophodne. O tome je govorio Jovan Purar, glavni pravni savetnik MK Group, koji je istakao da kompanije moraju prilagoditi svoje politike kako bi odgovarale potrebama novih generacija.&nbsp;
- Fokus mladih treba da bude na stalnom učenju, prilagođavanju i razvoju digitalnih ve&scaron;tina, bez obzira na industriju u kojoj žele da rade, dodala je Kanurić.&nbsp;
Sa poslovnog aspekta, Marko Milanković iz Nelt Group podvukao je značaj povezivanja kompanija sa mladima jo&scaron; tokom &scaron;kolovanja.&nbsp;
- Programi mentorstva i praktične obuke ključni su za pripremu mladih za trži&scaron;te rada i za smanjenje jaza između formalnog obrazovanja i realnih potreba poslodavaca, rekao je Milanković.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Saradnja je ključ&nbsp;</h2>
Panel je zavr&scaron;en porukom da je neophodno jačanje saradnje između obrazovnog sistema, privrede i institucija, kako bi mladi dobili bolje prilike za razvoj. Petra Kanurić je naglasila da Infostud kroz platformu Startuj infostud pruža mladima resurse i informacije koji im mogu pomoći u karijernom razvoju:- Svi akteri &ndash; država, kompanije, obrazovne institucije i mladi sami &ndash; moraju da preuzmu odgovornost i aktivno rade na pobolj&scaron;anju uslova zapo&scaron;ljavanja, zaključila je ona.&nbsp;&nbsp;

Na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća.

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

U eri kada je digitalizacija poslovanja neophodnost, a ne opcija, na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća. Ova inovativna alatka postaviće ogledalo pred domaći biznis sektor i pokazati realnu sliku digitalne transformacije u Srbiji. 
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/b957a9665392348dd3e3f3f0cb8c98b147006160bc77a6b89503b179ba37a058.webp" alt="DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije" width="85%" />
Za mnoge domaće kompanije, pojam digitalizacije često ostaje u sferi maglovitih obećanja i nerazja&scaron;njenih strategija. U svetu prepunom marketin&scaron;kih floskula o digitalnoj budućnosti, srpska preduzeća neretko ostaju zbunjena pred konkretnim pitanjem: &bdquo;Koliko su kompanije zaista digitalne?"
Upravo na to pitanje odgovoriće novi portal индекс.срб, zajednički projekat RNIDS-a i agencije Plum Mark, koji će premijerno biti predstavljen na konferenciji.
Ono &scaron;to indeks čini posebno vrednim jeste njegova sposobnost da različito vrednuje elemente digitalne prisutnosti. Nije svaki digitalni korak jednako vredan za poslovanje &ndash; posedovanje veb-sajta, aktivnost na dru&scaron;tvenim mrežama, kori&scaron;ćenje imejl adrese na korporativnom domenu, primena digitalnih alata u poslovanju &ndash; sve ovo nosi različitu težinu u ukupnoj digitalnoj slici.
Indeks digitalnog razvoja donosi i jednu često zanemarenu dimenziju &ndash; precizno razlikovanje između stvarne digitalizacije i povr&scaron;ne upotrebe tehnologije. Mnoge kompanije imaju profile na dru&scaron;tvenim mrežama, ali koliko njih zaista koristi te kanale za stvaranje vrednosti? Koliko preduzeća poseduje veb-sajt, ali on služi samo kao digitalna bro&scaron;ura, bez stvarne funkcionalnosti koja doprinosi poslovanju?
Posebnu vrednost projekta predstavlja njegov edukativni karakter. Firme koje otkriju da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja dobiće pristup specijalizovanim resursima koji ih mogu voditi ka pobolj&scaron;anju. Umesto kritikovanja zaostajanja, ovaj projekat nudi mapu puta ka digitalnoj konkurentnosti.
<h2>Digitalizacija bez magle &ndash; od mitova do merljivih rezultata</h2>
Odmah nakon predstavljanja Indeksa digitalnog razvoja, kroz predavanje "Digitalna transformacija na srpski način", serijski preduzetnik Ivan Minić će dati pregr&scaron;t korisnih saveta za one kojima je ovaj index nizak, a žele da do kraja, na pravi način sprovedu digitalnu transformaciju. Ovo predavanje obećava i da će da rasvetli paradokse koji su postali gotovo tradicija u na&scaron;im poslovnim krugovima. Dok mnogi rukovodioci vole da govore o digitalnoj transformaciji, konkretni primeri uspe&scaron;nih digitalnih preobražaja ostaju retkost.
Minić, kao neko ko je pro&scaron;ao put od osnivanja Burek.com sa preko 2,2 miliona članova do rada na stotinama digitalnih projekata za međunarodne klijente, približiće učesnicima &scaron;ta zaista znači digitalno transformisati poslovanje u specifičnim uslovima srpskog trži&scaron;ta, sa svim njegovim izazovima i ograničenjima.
Za rukovodioce koji se često osećaju izgubljeno u &scaron;umi digitalnih trendova i re&scaron;enja, DIDS 2025 donosi priliku da kroz konkretne primere i merljive pokazatelje sagledaju put kojim njihova kompanija treba da krene. U vremenu kada sve vi&scaron;e poslovanja prelazi u digitalni prostor, poznavanje sopstvene pozicije na digitalnoj mapi postaje pitanje poslovnog opstanka.
Ovogodi&scaron;nja konferencija, koja nosi simboličan naziv "Back To The Future", donosi i druga relevantna predavanja i panele o budućnosti interneta, novim regulativama i tehnologijama koje oblikuju digitalni svet. Prisustvo je besplatno za sve posetioce uz obaveznu registraciju na <a href="http://dids.rs" target="_blank" rel="noopener">zvaničnom sajtu dids.rs</a> zbog ograničenog kapaciteta.

Na koji način urediti gradsko okruženje da odgovara raznovrsnim potrebama njegovih žitelja promišljali su studenti treće i četvrte godine i master studija Fakulteta primenjenih umetnosti.

Dizajn za bolji grad

Na koji način urediti gradsko okruženje da odgovara raznovrsnim potrebama njegovih žitelja promi&scaron;ljali su studenti treće i četvrte godine i master studija Fakulteta primenjenih umetnosti.
&nbsp;
<img src="https://storage.najstudent.com/news/4758/f9e4b5660e9c667160387733daf4a2d3f4bef5918b937d1b6f4867d05c8e37e2.jpg" alt="Urbani dizajn" width="100%" />
Foto: Pixabay
Svoje ideje predstavili su tehničkim crtežima i maketama, koje posetioci mogu da vide na izložbi &bdquo;Dizajn za bolji grad&rdquo; u &bdquo;Kombank art holu&rdquo;.
&nbsp;
Radovi su nastali na predmetima dizajn urbanog prostora i urbane interakcije, pod mentorstvom docentkinje Biljane Branković. Postavka je otvorena do 20. aprila.

Dizajn za bolji grad

Najnovije vesti

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu: Prilike i izazovi pred generacijom Z

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne