Na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća.

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

U eri kada je digitalizacija poslovanja neophodnost, a ne opcija, na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća. Ova inovativna alatka postaviće ogledalo pred domaći biznis sektor i pokazati realnu sliku digitalne transformacije u Srbiji. 
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/b957a9665392348dd3e3f3f0cb8c98b147006160bc77a6b89503b179ba37a058.webp" alt="DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije" width="85%" />
Za mnoge domaće kompanije, pojam digitalizacije često ostaje u sferi maglovitih obećanja i nerazja&scaron;njenih strategija. U svetu prepunom marketin&scaron;kih floskula o digitalnoj budućnosti, srpska preduzeća neretko ostaju zbunjena pred konkretnim pitanjem: &bdquo;Koliko su kompanije zaista digitalne?"
Upravo na to pitanje odgovoriće novi portal индекс.срб, zajednički projekat RNIDS-a i agencije Plum Mark, koji će premijerno biti predstavljen na konferenciji.
Ono &scaron;to indeks čini posebno vrednim jeste njegova sposobnost da različito vrednuje elemente digitalne prisutnosti. Nije svaki digitalni korak jednako vredan za poslovanje &ndash; posedovanje veb-sajta, aktivnost na dru&scaron;tvenim mrežama, kori&scaron;ćenje imejl adrese na korporativnom domenu, primena digitalnih alata u poslovanju &ndash; sve ovo nosi različitu težinu u ukupnoj digitalnoj slici.
Indeks digitalnog razvoja donosi i jednu često zanemarenu dimenziju &ndash; precizno razlikovanje između stvarne digitalizacije i povr&scaron;ne upotrebe tehnologije. Mnoge kompanije imaju profile na dru&scaron;tvenim mrežama, ali koliko njih zaista koristi te kanale za stvaranje vrednosti? Koliko preduzeća poseduje veb-sajt, ali on služi samo kao digitalna bro&scaron;ura, bez stvarne funkcionalnosti koja doprinosi poslovanju?
Posebnu vrednost projekta predstavlja njegov edukativni karakter. Firme koje otkriju da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja dobiće pristup specijalizovanim resursima koji ih mogu voditi ka pobolj&scaron;anju. Umesto kritikovanja zaostajanja, ovaj projekat nudi mapu puta ka digitalnoj konkurentnosti.
<h2>Digitalizacija bez magle &ndash; od mitova do merljivih rezultata</h2>
Odmah nakon predstavljanja Indeksa digitalnog razvoja, kroz predavanje "Digitalna transformacija na srpski način", serijski preduzetnik Ivan Minić će dati pregr&scaron;t korisnih saveta za one kojima je ovaj index nizak, a žele da do kraja, na pravi način sprovedu digitalnu transformaciju. Ovo predavanje obećava i da će da rasvetli paradokse koji su postali gotovo tradicija u na&scaron;im poslovnim krugovima. Dok mnogi rukovodioci vole da govore o digitalnoj transformaciji, konkretni primeri uspe&scaron;nih digitalnih preobražaja ostaju retkost.
Minić, kao neko ko je pro&scaron;ao put od osnivanja Burek.com sa preko 2,2 miliona članova do rada na stotinama digitalnih projekata za međunarodne klijente, približiće učesnicima &scaron;ta zaista znači digitalno transformisati poslovanje u specifičnim uslovima srpskog trži&scaron;ta, sa svim njegovim izazovima i ograničenjima.
Za rukovodioce koji se često osećaju izgubljeno u &scaron;umi digitalnih trendova i re&scaron;enja, DIDS 2025 donosi priliku da kroz konkretne primere i merljive pokazatelje sagledaju put kojim njihova kompanija treba da krene. U vremenu kada sve vi&scaron;e poslovanja prelazi u digitalni prostor, poznavanje sopstvene pozicije na digitalnoj mapi postaje pitanje poslovnog opstanka.
Ovogodi&scaron;nja konferencija, koja nosi simboličan naziv "Back To The Future", donosi i druga relevantna predavanja i panele o budućnosti interneta, novim regulativama i tehnologijama koje oblikuju digitalni svet. Prisustvo je besplatno za sve posetioce uz obaveznu registraciju na <a href="http://dids.rs" target="_blank" rel="noopener">zvaničnom sajtu dids.rs</a> zbog ograničenog kapaciteta.

Na konferenciji DIDS 2025, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora.

Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta

Na petnaestoj, jubilarnoj konferenciji Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održanoj u Beogradu, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora. Pod sloganom "Back to the Future", ovogodi&scaron;nja konferencija pružila je sveobuhvatan uvid u trendove i izazove koji će oblikovati internet u godinama pred nama.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/deff42b1a541b78314dadd24e870dfe4c509d09a7c536f7436fa2243b2b6f969.webp" alt="Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta u godinama pred nama" width="100%" />
Foto: Vojislav Vujanić
<h2>Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu</h2>
Keynote predavanje "Povratak u budućnost: ka snažnijem internetu" održala je Polina Malaja. Predavanje je započela osvrtom na istorijat interneta i ključne principe koji su omogućili njegov eksponencijalni rast - otvorenost, interoperabilnost i decentralizovanu strukturu.
Malaja je analizirala kako je prvobitna vizija interneta kao decentralizovane mreže postepeno evoluirala u dana&scaron;nje stanje, gde svedočimo usponu velikih tehnolo&scaron;kih korporacija i sveop&scaron;tem trendu centralizacije. "Internet počiva na skupu osnovnih principa koji su mu omogućili da raste eksponencijalno i skalabilno, te da postane kamen temeljac savremenog informacionog dru&scaron;tva", istakla je Malaja.
Ključni deo predavanja bio je posvećen analizi izazova sa kojima se internet danas suočava - od pretnji po privatnost i trži&scaron;nu konkurenciju, do novih tehnologija poput ve&scaron;tačke inteligencije (AI) i pro&scaron;irene stvarnosti (XR), koje bi mogle značajno izmeniti internet ekosistem. Malaja je posebno upozorila na opasnosti od fragmentacije interneta, koja bi mogla ugroziti njegovu globalnu prirodu.
Zaključujući svoje izlaganje, Malaja je predstavila viziju svetlije budućnosti interneta koja se temelji na povratku osnovnim principima &ndash; otvorenosti, bezbednosti i inkluzivnosti, uz naglasak na promociju konkurencije i diverziteta na globalnoj mreži.
<h2>Stručni panel o budućnosti interneta</h2>
Panel diskusija "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" okupila je ugledne stručnjake: Kristijana Kaufmana iz ICANN-a, Rastka Petakovića iz kancelarije Karanović &amp; Partners, Miku Tasića, kreativnog tehnologa iz Engleske, a panel je moderirao Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a.
Diskusija je otvorila važno pitanje različitih pristupa regulaciji interneta &scaron;irom sveta. Rastko Petaković je govorio o regulativama i za&scaron;titi privatnosti, osvrnuv&scaron;i se na evropski pristup koji teži standardizaciji privatnosti na internetu i za&scaron;titi prava korisnika. Panelisti su napravili kontrast između ovog pristupa i modela kontrole koji primenjuju neke zemlje, poput Kine, gde je naglasak na centralizovanom upravljanju internetom.
Mika Tasić je pokrenuo temu monetizacije podataka, ukazujući na dana&scaron;nje digitalno dru&scaron;tvo gde su monetizacija i podaci nejasni mnogima. "To je glavna sila iza toga kako će se tehnologija razviti u budućnosti. Budućnost interneta zavisi dosta od novca", istakao je Tasić. Posebno je naglasio paradoks savremenog interneta &ndash; korisnici su istovremeno postali i radnici i konzumeri, dok najveću zaradu ostvaruju velike tehnolo&scaron;ke kompanije kroz prikupljanje i kori&scaron;ćenje njihovih podataka.
Kaufman se osvrnuo na istorijsku dimenziju, podsećajući kako se pre 20-25 godina verovalo da će internet unaprediti demokratiju i druge aspekte života, pre nego &scaron;to su vlade počele da se me&scaron;aju u regulaciju interneta, uvodeći različite oblike nadzora i blokiranja. Zajednički zaključak panelista bio je da treba zadržati pozitivne aspekte interneta i raditi na multistejkholder modelu koji će omogućiti da internet ostane globalan i univerzalan.
<h2>Indeks digitalnog razvoja otkriva potencijale srpske digitalne ekonomije</h2>
Predrag Milićević i Nikola Jovanović predstavili su projekat "Indeks digitalnog razvoja Srbije", koji kroz objektivne pokazatelje meri digitalizaciju domaćih preduzeća. Njihovo istraživanje pokazalo je da digitalni indeks Srbije trenutno iznosi 46,97 od mogućih 100, &scaron;to ukazuje na značajan prostor za digitalni napredak.
Zanimljivo je da dve trećine firmi ima svoje veb-sajtove i da čak 79% koristi dru&scaron;tvene mreže u poslovne svrhe. Facebook je sa 80% ubedljivo najpopularnija dru&scaron;tvena platforma među srpskim preduzećima, dok LinkedIn koristi 31% firmi. Milićević je posebno istakao praktičnu vrednost sajta <a href="https://xn--d1achkm1a.xn--90a3ac/" target="_blank" rel="noopener">индекс.срб</a>, koji preduzećima omogućava da procene svoje digitalne kapacitete u poređenju sa sličnim firmama.
Ivan Minić je u predavanju "Digitalna transformacija na srpski način" ponudio osvežavajući pogled na izazove digitalizacije poslovanja u Srbiji. Sa dozom humora, Minić je ukazao na fenomen brzog usvajanja poslovnih termina bez pravog razumevanja njihovog značenja.
Kroz niz primera, Minić je predstavio uspe&scaron;ne slučajeve domaćih kompanija koje su prihvatile digitalizaciju i implementirale je na način prilagođen lokalnom kontekstu. Ovi primeri učinili su složenu temu pristupačnijom publici i pokazali da postoje pozitivni principi kojima se preduzeća u Srbiji mogu voditi u procesu digitalne transformacije, prilagođavajući globalne trendove specifičnostima lokalnog trži&scaron;ta.
<h2>Uspeh humanitarne inicijative "Lokalac na internetu"</h2>
Marijana Borković predstavila je projekat "Lokalac na internetu", humanitarnu inicijativu RNIDS-a koja od 2020. godine beleži kontinuirani razvoj. Kroz prodaju brendiranih proizvoda, projekat prikuplja sredstva za podr&scaron;ku mladim talentima, &scaron;to je već dalo impresivne rezultate.
Posebno inspirativna bila je priča dve učenice druge godine Matematičke gimnazije koje su, zahvaljujući ovom projektu, sa grupom đaka, profesorkom i direktorkom, posetile Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN). To jedinstveno iskustvo povezalo ih je sa svetom vrhunskih naučnih istraživanja i pružilo im uvid u najsavremenije naučne tokove, &scaron;to je neprocenjivo iskustvo za budući razvoj učenika Matematičke gimnazije.
Na konferenciji je predstavljena i nova kolekcija proizvoda brenda Lokalac, nastala u saradnji sa brendom Dechko Tzar. Borković je najavila i buduće planove projekta, koji uključuju podr&scaron;ku udruženju Lice ulice i kreiranje murala u Beogradu, pokazujući kako se inicijativa kontinuirano razvija i &scaron;iri područje svog dru&scaron;tvenog uticaja.
U nastavku programa prikazan je uvodni film o dobrim primerima upotrebe .rs domena, nakon čega su Ivan Stanimirović i Miomir Popeskov održali prezentaciju "domen.rs studija slučaja: Kako nastaje brend". Oni su podelili praktične savete o tome kako internet domen može postati srž uspe&scaron;ne brend strategije, često prevazilezeći ograničenja tradicionalne SEO optimizacije.
Konferencija je zaključena dinamičnim DIDS kvizom koji je testirao znanje učesnika o internet domenima, digitalnim trendovima i istoriji interneta, &scaron;to je na zabavan i interaktivan način zaokružilo ovogodi&scaron;nji program DIDS-a.
Petnaesto izdanje DIDS konferencije jo&scaron; jednom je potvrdilo svoju poziciju ključnog događaja za digitalnu zajednicu u Srbiji, kombinujući stručne uvide, praktične primere i inspirativne inicijative koje zajedno oblikuju digitalnu budućnost zemlje. Odloženi snimak konferencije može da se pogleda na RNIDS Jutjub kanalu.

Prvi međunarodni sajam obrazovanja i karijere Balkan Edu Expo održaće se 27. i 28. marta 2025. godine u Hali 9 Beogradskog sajma.

Zašto ne smeš da propustiš Balkan Edu Expo

Ako si srednjo&scaron;kolac koji razmi&scaron;lja o upisu na fakultet ili student koji traži stipendiju, praksu ili prvi posao, imamo sjajne vesti za tebe! Prvi međunarodni sajam obrazovanja i karijere Balkan Edu Expo održaće se 27. i 28. marta 2025. godine u Hali 9 Beogradskog sajma, a ulaz je potpuno besplatan!
<img src="https://storage.najstudent.com/news/e6df712e4688245fd7cafd2d467a9dc5b196c729a0b8cea38d54cd04b15ceec2.webp" alt="Za&scaron;to ne sme&scaron; da propusti&scaron; Balkan Edu Expo" width="100%" />
<h2>&Scaron;ta te sve čeka na sajmu?</h2>
<ul>
<li>Fakulteti iz Srbije, regiona i EU &ndash; Ako jo&scaron; nisi siguran koji faks da upi&scaron;e&scaron;, ovo je prilika da iz prve ruke sazna&scaron; sve informacije. Na jednom mestu okupljeni su fakulteti iz Srbije, Hrvatske, Bosne i Hercegovine, Crne Gore, Slovenije, Severne Makedonije i čak zemalja Evropske unije! Može&scaron; da razgovara&scaron; sa predstavnicima fakulteta, sazna&scaron; vi&scaron;e o prijemnim ispitima, stipendijama i studentskim razmenama.</li>
<li>Kompanije i prilike za praksu i posao &ndash; Ako si student koji već razmi&scaron;lja o budućoj karijeri, na sajmu će&scaron; imati priliku da upozna&scaron; predstavnike kompanija iz različitih sektora i sazna&scaron; vi&scaron;e o praksama, stipendijama i mogućnostima za zaposlenje.</li>
<li>Paneli i radionice &ndash; Pored obilaska &scaron;tandova, može&scaron; da prisustvuje&scaron; zanimljivim predavanjima i radionicama koje će ti pomoći u dono&scaron;enju važnih odluka o budućnosti. Kako odabrati fakultet? Kako se istaknuti na trži&scaron;tu rada? Kako do stipendije ili programa razmene? Saznaj sve odgovore na jednom mestu!</li>
<li>Networking i nove prilike &ndash; Bez obzira na to da li si srednjo&scaron;kolac ili student, ovde može&scaron; upoznati buduće kolege, profesore i poslodavce. Iskoristi ovu priliku da se poveže&scaron; sa ljudima iz tvoje oblasti interesovanja i stvori&scaron; kontakte koji ti mogu pomoći u daljoj karijeri.</li>
</ul>
<h2>Kako da dođe&scaron;?</h2>
Balkan Edu Expo se održava 27. i 28. marta 2025. godine na Beogradskom sajmu, u Hali 9, od 10 do 18h. Ulaz je potpuno besplatan, a sve &scaron;to treba da uradi&scaron; jeste da rezervi&scaron;e&scaron; datum i dođe&scaron; spreman za inspiraciju i nove prilike!
Ne propusti priliku da sazna&scaron; sve &scaron;to te zanima o fakultetima, stipendijama, praksama i poslovima! Prati nas na Instagramu, TikToku, Facebooku i LinkedIn-u za vi&scaron;e informacija!

Univerzitet Tenesi u Noksvilu peti put je organizovao "nedelju edukacije o seksu" koja podrazumeva radionice i predavanja o seksu, a koje bi trebalo da pomognu studentima da više uživaju u seksu i obrazuju se o svom seksualnom zdravlju.

Fakultet organizovao predavanja o seksu, nazivi kurseva naljutili konzervativce

Univerzitet Tenesi u Noksvilu peti put je organizovao "nedelju edukacije o seksu" koja podrazumeva radionice i predavanja o seksu, a koje bi trebalo da pomognu studentima da vi&scaron;e uživaju u seksu i obrazuju se o svom seksualnom zdravlju.
&nbsp;
<img src="https://storage.najstudent.com/news/4796/cbee95d8acec5ff988f202916964a80c402810b616f985f9b587e2ce245e63b5.jpg" alt="Tenesi Univerzitet" width="100%" />
Foto: Wikimedia/Nightryder84
Radionice su se održale pro&scaron;le nedelje, a reakcije na nazive predavanja i radionica podelile su tamo&scaron;nju javnost.
&nbsp;
"CSI: Moja menstruacija", "Nacija koja masturbira", i "Guza: Trajno zadržavanje" samo su neki od naziva predavanja i radionica koji su bili u ponudi studentima.
&nbsp;
Organizatori su hteli da otvore sve teme o seksu koje zanimaju mlade ljude na faksu, ali se čitava ideja na&scaron;la na meti kritika konzervativaca.
&nbsp;
"Mislim da roditelji koji su ceo život &scaron;tedeli da bi decu poslali na fakultet nisu mogli ni da sanjaju da će im deca ići na ovakva predavanja. Dok su ostali studenti u crkvi, ovi će ići na predavanja čiji nazivi nalikuju naslovima porno filmova", u kolumni za Foks je napisao konzervativni američki novinar Tod Starns.
&nbsp;
Kritikama su se priključili i brojni katolički aktivisti kojima nije jasno čemu služe predavanja o seksu na fakultetu.

Fakultet organizovao predavanja o seksu, nazivi kurseva naljutili konzervativce

Najnovije vesti

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta

Zašto ne smeš da propustiš Balkan Edu Expo