U vreme pandemije KOVID-19 mnogi fakulteti i univerziteti širom SAD bačeni su u vrlo nesigurne vode jer su bili prisiljeni da nastavu pretvore u onlajn kurseve, istovremeno razmatrajući budućnost visokog obrazovanja nakon krize i problematična pitanja pada upisa i finansija.
Foto: Pixabay
Pandemija neverovatnom brzinom menja visoko obrazovanje u Americi, gde se mnogi fakulteti i univerziteti suočavaju s padom upisa i nedostatkom finansijskih priliva, ukazuje Volstrit žurnal.
Kada se korona virus počeo širiti, visokoškolske ustanove su poslale studente kućama i još niko ne zna hoće li se oni na jesen vratiti u kampuse.
Volstrit žurnal naglašava da za neke škole pandemija otkriva nedostatke u poslovnim modelima jer su i pre krize mnogi koledži i univerziteti "trčali po margini", a oko 30 odsto njih pokazalo operativni deficit, ocenila je agencija Modis investors servis (Moody's Investors Service).
Škole bi trebalo da očekuju pad upisa od 15 odsto naredne jeseni i pad prihoda od školarina, soba i pansiona i drugih usluga od 45 milijardi dolara, prema američkom Savetu za obrazovanje, najvećoj zagovaračkoj grupi na koledžima i univerzitetima.
Neki čak kažu da su te projekcije previše ružičaste, naglašava Volstrit žurnal.
Čini se da veliki broj srednjoškolaca u SAD odlaže odluku o tome gde ići na fakultet na jesen - ili hoće li uopšte ići, piše Njujork tajms, dodajući da mnogi univerziteti još ne daju tačne podatke, ali da postoje jasni znaci zabrinutosti zbog naglog pada upisa i izgubljenih prihoda.
Od oko 700 univerziteta s rokom prijema aplikacija 1. maja, produžili su rok studentima na još mesec dana, rekla je Meri Bighem, osnivač grupe za reformu prijema u koledž Aksept.
Mnogi studenti kažu da ne žele da donesu odluku o fakultetu dok ne budu sigurni hoće li se kampusi ponovo otvoriti i da nema smisla plaćati velike svote novca privatnim fakultetima ako će nastavu pratiti putem interneta od kuće.
Pandemija koju je izazvao korona virus desila se u vreme kada je američko visoko obrazovanje, koje zapošljava oko tri miliona ljudi širom zemlje, već trpelo zbog brojnih finansijskih problema, što je bila posledica rastućih troškova školarina, zabrinutosti zbog studentskih dugova i sve manje populacije mladih, ističe Njujork tajms.
Od sredine marta, kada su fakulteti prešli na onlajn učenje, škole su najavile gubitke u stotinama miliona dolara i poručile da federalni paket pomoći u iznosu od 14 milijardi dolara neće biti dovoljan za opstanak ustanova.
Fakulteti su posebno zabrinuti zbog gubitka stranih studenata, zbog ograničenja putovanja za vreme pandemije.
Prošlog meseca je Američko veće za obrazovanje predvidelo da će se međunarodni upis ove jeseni smanjiti za 25 odsto.
Kao i kod uticaja KOVID-19 na udruženi marketinški sektor, njegovi efekti na fakultete i univerzitete su višestruki i prilično složeni. Bilo da se radi o području prijava i uplata, školarina, studentskih zajmova ili nastave, KOVID-19 ostavlja značajne i možda trajne posledice na fakultete i univerzitete, ističe Forbs.
Fakulteti i univerziteti, kao i osnovne i srednje škole napravili su ogroman pomak prema internetskim i virtuelnim kursevima. Iako je sposobnost da se to brzo učini bila impresivna, efekti poučavanja i učenja veoma su pomešani.
Čak se i škole koje su imale održiv sistem internetskih kurseva pre krize, trude da se prilagode potpuno virtuelnom programu, naglašava Forbs dodajući da bi slabiji uspeh studenata mogao uticati na smanjenje upisa u narednim semestrima.
S druge strane, ističe časopis, pandemija KOVID -19 može biti prilika za preispitivanje standardnih načina učenja i uvođenja modernijih metoda pružanja znanja studentima korišćenjem prednosti tehnologije.
Izvor: RTV
