Iako ne može da vidi, ona ima neverovatan osećaj za dodir. Nataša Arsenović, prvi slepi student na Medicinskom fakultetu u Novom Sadu, na smeru medicinske rehabilitacije.
Foto: Pixabay
Nataša nije rođena slepa, vid je izgubila u devetoj godini, ali je to nije sprečilo da bude najbolji đak, da savlada tehniku grnčarstva i da skija.
Kaže da je već pri upisu srednje škole, smer fizioterapeutski tehničar, odlučila koji je njen životni poziv, tako da je upisivanje medicinskog fakulteta bio logičan izbor.
U nameri je uspela, položila je prijemni i upisala fakultet.
"Sada nam je mnogo lakše, sada funkcionišemo bez nekih poteškoća, literaturu mi prilagođavaju , šalju u kompjuterskom štampanom obliku i to je najjednostavniji način. Na početku je bio problem i meni i njima. Ja sve razumem jer je sve to nešto novo. Imam personalnu asistentkinju koja mi pomaže šta bilo, šta god treba za kretanje. Odlazak na fakultet, u menzu i sve ostalo. Imam cimerku koja se vodi kao moja pratnja, ona mi pomaže sve što treba", ističe Nataša Arsenović, studentkinja Medicinskog fakulteta.
Istina je da kada se izgubi jedno čulo, neko drugo bude bolje i izoštrenije. To je kod Nataše, čulo dodira, zbog čega je savladala tehniku grnčarstva. To je dokaz da za nju ne postoji prepreka koju ne može savladati, i kada se nešto stvarno čini nemogućim.
Sada je sva pažnja usmerena na fakultet. Smatra da svaka osoba, bila ona sa invaliditetom ili ne ima svoje kvalitete i da uz malo volje, puno truda i podršku okoline može sve.
Izvor: RTV
