Visoko obrazovanje u Srbiji je trostepeno. Sastoji se od osnovnih studija, koje mogu biti akademske ili strukovne, master ili specijalističke, i doktorskih studija.
Realizuje se u državnim i privatnim visokoškolskim akreditovanim ustanovama. Od jeseni se u Srbiji, po ugledu na zemlje u Evropi, uvodi još jedan vid akademskog obrazovanja – dualno visoko obrazovanje.
Foto: Pixabay
Profesora Nenada Zrnića, prorektora za međunarodnu saradnju Univerziteta u Beogradu i rukovodioca nedavno završenog trogodišnjeg „Erazmus plus“ projekta Dual edu – koji je imao za cilj uvođenje dualnog akademskog obrazovanja u Srbiju – za portal RTS-a pitali smo šta to konkretno znači za buduće akademce.
Dualne studije se po svojim ciljevima ne razlikuju od tradicionalnih studija, dakle student u svakom slučaju treba da savlada ono što je definisano ishodima učenja, ali za razliku od akademskih i strukovnih studija, kod dualnih studija jedan deo učenja ostvaruje se kroz rad kod poslodavca koji ima sklopljen ugovor sa visokoškolskom ustanovom.
Premda će tzv. dualni student imati nešto manji udeo teorijskih predmeta u odnosu na klasično studiranje, on će učeći kroz rad steći mnogobrojne praktične veštine, upoznaće sistem funkcionisanja kompanije iznutra, uključujući prava i obaveze zaposlenih, tako da će u potpunosti biti pripremljen za prvo zaposlenje i bez uobičajenog vremena privikavanja. Očekujemo da će se dualni student odmah zaposliti. Uostalom, to su podaci iz mnogobrojnih zemalja koje imaju dualno obrazovanje u visokom obrazovanju.
Šta će pisati u diplomi studenta po završetku dualnih studija? Po čemu se dualne studije razlikuju od strukovnih?
Što se tiče dodatka diplomi, on još nema konačan izgled, ali u njoj će svakako morati da bude naznačeno koje je predmete student položio na tradicionalan način, a koje učeći kroz rad kod poslodavca. Naime, do sada su od strane KAPK (Komisija za akreditaciju i proveru kvaliteta) i NAT-a (Nacionalno telo za akreditaciju i proveru kvaliteta u visokom obrazovanju) usvojeni standardi za akreditaciju dualnih strukovnih studija, ali očekujem da posle dodatnih razjašnjenja budu usvojeni i za akademske studije.
Evropa i svet
Ako gledamo pregled stanja dualnih studija u Evropi i u svetu, lako se uočava da su one primenjene većinom kod strukovnih studija, ali postoje i kod akademskih.
Javnost treba da shvati da ove studije nisu masovne, u Nemačkoj je oko pet odsto od ukupnog broja studenata ili oko 100.000 studenata, u Mađarskoj se krenulo sa nekoliko desetina studenata i došlo do više stotina u periodu od sedam godina.
Zakon o dualnim studijama usvojen krajem 2019. ne nameće obavezu visokoškolskim ustanovama da ga implementiraju.
Koliko je interesovanje za ovaj vid studiranja? Koji fakulteti su sve već pripremili za ovakve studijske programe?
Prema informacijama koje imam, više akademija, odnosno visokih strukovnih škola zainteresovano je da započne upis studenata na dualne studije. Zaslugu za to imaju i poslodavci, inicijalno inostrane kompanije, ali u poslednje vreme sve više i domaće firme, koje se obraćaju s takvim zahtevima Privrednoj komori Srbije.
S druge strane, interesuju se i budući studenti, mnogi nestrpljivo očekuju da upišu dualne studije i time naprave balans između želje i potrebe da nastave sa školovanjem i da što pre započnu radnu karijeru. Jedan od motiva za dualno studiranje je verovatno i obaveza koju Zakon nameće poslodavcu da studentu isplaćuje zaradu.
Vredelo bi napomenuti i da se neki od fakulteta koji izvode akademske studije interesuju za dualne studije, odnosno da već sada, i bez formalnog započinjanja dualnih studija, u nekim svojim studijskim programima imaju elemente dualnog. Dobar primer je studijski program master studija Industrija 4.0 koji zajednički realizuju Mašinski i Matematički fakultet Univerziteta u Beogradu. Nedavno su na Mašinskom fakultetu boravili predstavnici kompanije „Sloboda“ iz Čačka i oni su kao deo namenske industrije Srbije, takođe podržali takve inicijative, koje, između ostalog, doprinose bliskom povezivanju VŠU i privrede. Uostalom, saradnja sa privredom i jeste jedna od najbitnijih stavki treće misije univerziteta.
Mađarska
Mađarska se preko svoje nacionalne agencije za promociju stranih investicija preporučuje inostranim investitorima činjenicom da ima dualne studijske programe. Firme iz Nemačke, kod kojih dualni model studiranja postoji oko pola veka, posebno insistiraju na što bržoj implementaciji dualnih modela studija.
Dual edu
Interesantno je da su i zemlje kao što su Austrija, Nemačka, Španija, Poljska, Francuska (partneri na projektu Dual edu) na početku realizovanja dualnih studijskih programa kod dela javnosti nailazile na nerazumevanje, predrasude i slično, ali je uspešnost modela dualnih studija demantovala one koji su se apriori postavili protiv.
Izvor: RTS
