Na Kopaonik Biznis Forumu, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na tržištu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapošljavanja i razvoja.

Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu: Prilike i izazovi pred generacijom Z

Na Kopaonik Biznis Forumu, u okviru panela Who is more important to you than me?, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na trži&scaron;tu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapo&scaron;ljavanja i profesionalnog razvoja.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/863fb68e65715a5f150b92e2d3bc44a4333bed67ba2ee16117f5446dc69cca8e.webp" alt="Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu" width="100%" />
Panel je moderirala Vesna Đukić Savić iz UNICEF-a, a učesnici su bili predstavnici poslovnog sektora, civilnog dru&scaron;tva i mladih: Petra Kanurić Startuj Infostud, Anja Aleksić UNICEF, Marko Milanković Nelt grupa i Jovan Purar iz MK grupe.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Mladi danas traže smisao, balans između privatnog i poslovnog&nbsp;</h2>
Jedna od glavnih tema panela bila je promena očekivanja mladih kada je reč o poslu. Petra Kanurić, Business Development Manager platforme Startuj Infostud, istakla je da mladi danas ne traže samo posao, već i smisao, balans između privatnog i poslovnog života i poslodavce čije vrednosti se podudaraju s njihovim.&nbsp;
- Mladi su sve selektivniji kada biraju poslodavce &ndash; plata vi&scaron;e nije jedini kriterijum. Fleksibilnost, razvoj i dru&scaron;tvena odgovornost kompanije igraju ključnu ulogu u njihovom dono&scaron;enju odluka, rekla je Kanurić.&nbsp;
- Prema istraživanju Startuj infostud, čak 80% mladih smatra da je prelazak iz obrazovanja u zaposlenje izuzetno stresan proces. Vi&scaron;e od 60% anketiranih veruje da ih institucije ne slu&scaron;aju i da nemaju dovoljno podr&scaron;ke u zapo&scaron;ljavanju, naglasila je Kanurić, ističući da je potrebno bolje povezivanje svih aktera kako bi se mladima olak&scaron;ao ulazak na trži&scaron;te rada.&nbsp;
Sličan stav podelila je i Kristina Miloradović iz Omladinskog saveta UNICEF-a, koja je naglasila da mladi žele veću participaciju u dono&scaron;enju odluka koje ih se tiču.&nbsp;&nbsp;
- Često osećaju nesigurnost zbog nepredvidivosti trži&scaron;ta rada i očekuju da poslodavci i obrazovni sistem pruže bolju podr&scaron;ku pri sticanju praktičnih ve&scaron;tina, rekla je Miloradović.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Izazovi i prilike na trži&scaron;tu rada&nbsp;</h2>
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, do 2030. godine broj radnih mesta će porasti za 7%, ali će priroda poslova evoluirati. Mnogi tradicionalni poslovi biće automatizovani, dok će nove ve&scaron;tine postati neophodne. O tome je govorio Jovan Purar, glavni pravni savetnik MK Group, koji je istakao da kompanije moraju prilagoditi svoje politike kako bi odgovarale potrebama novih generacija.&nbsp;
- Fokus mladih treba da bude na stalnom učenju, prilagođavanju i razvoju digitalnih ve&scaron;tina, bez obzira na industriju u kojoj žele da rade, dodala je Kanurić.&nbsp;
Sa poslovnog aspekta, Marko Milanković iz Nelt Group podvukao je značaj povezivanja kompanija sa mladima jo&scaron; tokom &scaron;kolovanja.&nbsp;
- Programi mentorstva i praktične obuke ključni su za pripremu mladih za trži&scaron;te rada i za smanjenje jaza između formalnog obrazovanja i realnih potreba poslodavaca, rekao je Milanković.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Saradnja je ključ&nbsp;</h2>
Panel je zavr&scaron;en porukom da je neophodno jačanje saradnje između obrazovnog sistema, privrede i institucija, kako bi mladi dobili bolje prilike za razvoj. Petra Kanurić je naglasila da Infostud kroz platformu Startuj infostud pruža mladima resurse i informacije koji im mogu pomoći u karijernom razvoju:- Svi akteri &ndash; država, kompanije, obrazovne institucije i mladi sami &ndash; moraju da preuzmu odgovornost i aktivno rade na pobolj&scaron;anju uslova zapo&scaron;ljavanja, zaključila je ona.&nbsp;&nbsp;

Na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća.

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

U eri kada je digitalizacija poslovanja neophodnost, a ne opcija, na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća. Ova inovativna alatka postaviće ogledalo pred domaći biznis sektor i pokazati realnu sliku digitalne transformacije u Srbiji. 
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/b957a9665392348dd3e3f3f0cb8c98b147006160bc77a6b89503b179ba37a058.webp" alt="DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije" width="85%" />
Za mnoge domaće kompanije, pojam digitalizacije često ostaje u sferi maglovitih obećanja i nerazja&scaron;njenih strategija. U svetu prepunom marketin&scaron;kih floskula o digitalnoj budućnosti, srpska preduzeća neretko ostaju zbunjena pred konkretnim pitanjem: &bdquo;Koliko su kompanije zaista digitalne?"
Upravo na to pitanje odgovoriće novi portal индекс.срб, zajednički projekat RNIDS-a i agencije Plum Mark, koji će premijerno biti predstavljen na konferenciji.
Ono &scaron;to indeks čini posebno vrednim jeste njegova sposobnost da različito vrednuje elemente digitalne prisutnosti. Nije svaki digitalni korak jednako vredan za poslovanje &ndash; posedovanje veb-sajta, aktivnost na dru&scaron;tvenim mrežama, kori&scaron;ćenje imejl adrese na korporativnom domenu, primena digitalnih alata u poslovanju &ndash; sve ovo nosi različitu težinu u ukupnoj digitalnoj slici.
Indeks digitalnog razvoja donosi i jednu često zanemarenu dimenziju &ndash; precizno razlikovanje između stvarne digitalizacije i povr&scaron;ne upotrebe tehnologije. Mnoge kompanije imaju profile na dru&scaron;tvenim mrežama, ali koliko njih zaista koristi te kanale za stvaranje vrednosti? Koliko preduzeća poseduje veb-sajt, ali on služi samo kao digitalna bro&scaron;ura, bez stvarne funkcionalnosti koja doprinosi poslovanju?
Posebnu vrednost projekta predstavlja njegov edukativni karakter. Firme koje otkriju da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja dobiće pristup specijalizovanim resursima koji ih mogu voditi ka pobolj&scaron;anju. Umesto kritikovanja zaostajanja, ovaj projekat nudi mapu puta ka digitalnoj konkurentnosti.
<h2>Digitalizacija bez magle &ndash; od mitova do merljivih rezultata</h2>
Odmah nakon predstavljanja Indeksa digitalnog razvoja, kroz predavanje "Digitalna transformacija na srpski način", serijski preduzetnik Ivan Minić će dati pregr&scaron;t korisnih saveta za one kojima je ovaj index nizak, a žele da do kraja, na pravi način sprovedu digitalnu transformaciju. Ovo predavanje obećava i da će da rasvetli paradokse koji su postali gotovo tradicija u na&scaron;im poslovnim krugovima. Dok mnogi rukovodioci vole da govore o digitalnoj transformaciji, konkretni primeri uspe&scaron;nih digitalnih preobražaja ostaju retkost.
Minić, kao neko ko je pro&scaron;ao put od osnivanja Burek.com sa preko 2,2 miliona članova do rada na stotinama digitalnih projekata za međunarodne klijente, približiće učesnicima &scaron;ta zaista znači digitalno transformisati poslovanje u specifičnim uslovima srpskog trži&scaron;ta, sa svim njegovim izazovima i ograničenjima.
Za rukovodioce koji se često osećaju izgubljeno u &scaron;umi digitalnih trendova i re&scaron;enja, DIDS 2025 donosi priliku da kroz konkretne primere i merljive pokazatelje sagledaju put kojim njihova kompanija treba da krene. U vremenu kada sve vi&scaron;e poslovanja prelazi u digitalni prostor, poznavanje sopstvene pozicije na digitalnoj mapi postaje pitanje poslovnog opstanka.
Ovogodi&scaron;nja konferencija, koja nosi simboličan naziv "Back To The Future", donosi i druga relevantna predavanja i panele o budućnosti interneta, novim regulativama i tehnologijama koje oblikuju digitalni svet. Prisustvo je besplatno za sve posetioce uz obaveznu registraciju na <a href="http://dids.rs" target="_blank" rel="noopener">zvaničnom sajtu dids.rs</a> zbog ograničenog kapaciteta.

Konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025) održaće se 18. marta, a centralno mesto ovogodišnjeg događaja zauzima tema budućnosti interneta.

DIDS 2025: Kako će izgledati internet budućnosti? 

Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025) održaće se 18. marta u Domu omladine Beograda, a centralno mesto ovogodi&scaron;njeg događaja zauzima tema budućnosti interneta i novih regulativa koje će značajno uticati na digitalni prostor.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/0ab76948e1f39d69a9d0c53c9bb275bad5fd95eb53f65620ad4abd1ab8cb39ea.webp" alt="DIDS 2025: Kako će izgledati internet budućnosti? " width="100%" />
Keynote predavanje održaće Polina Malaja, Policy Director u Udruženju evropskih nacionalnih internet registara (CENTR). Kao stručnjak koji vodi politiku poslovanja CENTR-a i sarađuje sa vladama, institucijama i drugim organizacijama u internet ekosistemu, Malaja će govoriti o internetu u pro&scaron;losti, sada&scaron;njosti i scenarijima koji nas potencijalno očekuju u budućnosti.
Polina Malaja, koja je magistrirala u oblasti međunarodnog prava i prava intelektualne svojine, posebno je fokusirana na interakciju između tehnologije i osnovnih prava i sloboda u digitalnom dobu. Njena ekspertiza u ovoj oblasti omogućiće učesnicima konferencije jedinstven uvid u promene koje nas očekuju.
<h2>Novi izazovi digitalnog doba</h2>
Ovogodi&scaron;nja DIDS konferencija, koja nosi slogan "Back to the Future", kroz predavanje Poline Malaje istražiće ključne aspekte budućnosti interneta kroz prizmu globalnih regulativa, tehnolo&scaron;kih inovacija i poslovnih trendova. Posebna pažnja biće posvećena implikacijama NIS2 regulative, GDPR-a i drugih aktuelnih standarda na tehničku infrastrukturu i privatnost.
<h2>Regulative koje oblikuju budućnost</h2>
U okviru svog izlaganja "Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu", Malaja će analizirati kako je internet tokom poslednjih nekoliko decenija doživeo uspon velikih tehnolo&scaron;kih korporacija i trend centralizacije. Važan deo predavanja biće posvećen novim tehnologijama u povoju, poput ve&scaron;tačke inteligencije (AI) i produžene stvarnosti (Extended Reality &ndash; XR), koje imaju potencijal da dodatno izmene internet ekosistem, posebno u kontekstu sledeće faze razvoja svetske mreže (Web 4.0).
Tokom konferencije biće razmotrena dva različita scenarija potencijalnog budućeg razvoja interneta i veba, uz poseban osvrt na re&scaron;enja koja bi mogla doprineti da digitalna budućnost ostane svetla, bezbedna, inkluzivna i otvorena.
Prisustvo na konferenciji je besplatno, a vi&scaron;e informacija o konferenciji i registraciji pogledaj <a href="https://startuj.infostud.com/desavanja/edukativni/konferencije/dids25-back-to-the-future-695" target="_blank" rel="noopener">ovde</a>. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju događaju uživo, organizatori će obezbediti prenos putem RNIDS-ovog YouTube kanala.

Grad Novi Sad će ove školske godine obеzbеditi novac za stipеndiranjе dеsеt darovitih studеnata Univеrzitеta u Novom Sadu.

Novi Sad obеzbеđuje stipеndijе za dеsеt darovitih studеnata

Grad Novi Sad će ove &scaron;kolske godine obеzbеditi novac za stipеndiranjе dеsеt darovitih studеnata Univеrzitеta u Novom Sadu.
&nbsp;
<img src="https://storage.najstudent.com/news/5205/30075db1cd8ecf8b14d2d729afc6f4f4119f5b6dc0d6bde5a151d9ee35c13e8a.jpg" alt="Studenti" width="100%" />
Foto: PMF NS
<div>Stipеndije sе dodеljuju darovitim studеntima u oblasti prirodno&ndash;matеmatičkе, tеhničkе, poljoprivrеdnе, tеhnolo&scaron;kе, mеdicinskе, еkonomskе, pravnе, humanističkе i intеrdisciplinarnе naukе, kao i u oblasti umеtnosti i sporta.</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>Ovaj predlog je podržao Savеt za obrazovanjе i sport, a u petak će se naći pred odbornicima Skup&scaron;tine grada.</div>
<div>&nbsp;</div>
<div>Grad je do sada obеzbеđivao novac za pеt stipеndija.</div>
<div>&nbsp;</div>

Novi Sad obеzbеđuje stipеndijе za dеsеt darovitih studеnata

Najnovije vesti

Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu: Prilike i izazovi pred generacijom Z

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

DIDS 2025: Kako će izgledati internet budućnosti?