Level Up Academy - pilot program namenjen studentkinjama, studentima i mladim diplomcima koji žele da razviju veštine neophodne za savremeno tržište rada.

Level Up Academy zvanično počinje: 60+ predavača, 20+ kompanija i 200+ prijava sa 17 fakulteta

<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/a076fa1c1466880b0032826827ab4c341156d3771b2f3ab1d5b5cc74932cfe6f.webp" alt="autor: Darko Radulović" width="75%" />
foto: Darko Radulović 
Zvanično je pokrenut Level Up Academy - pilot program namenjen studentkinjama, studentima i mladim diplomcima koji žele da razviju ve&scaron;tine neophodne za uspeh na savremenom trži&scaron;tu rada. Program je privukao vi&scaron;e od 200 prijava sa 17 fakulteta, a realizaciji doprinosi 60+ predavača iz preko 20 kompanija. Level Up Academy nastao je u partnerstvu Inicijative &bdquo;Digitalna Srbija" i Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) u Srbiji.&nbsp;
Razvijen kao direktan odgovor na transformaciju trži&scaron;ta rada koju donose nove tehnologije i ve&scaron;tačka inteligencija, Level Up Academy polazi od jednog ključnog uvida koji potvrđuju i podaci: tehničke i netehničke ve&scaron;tine vi&scaron;e ne mogu biti odvojene.&nbsp;
U okviru programa učesnici sa tehničkih, prirodnih, dru&scaron;tvenih i humanističkih nauka, sticaće znanja i ve&scaron;tine koje nisu deo njihovog obrazavanja. Lekar, ekonomista ili pravnik koji razume kako da koristi ve&scaron;tačku inteligenciju koja menja njegovu profesiju, i inženjer koji zna kako da gradi i pozicionira proizvod na globalnom trži&scaron;tu upravo su multidisciplinarni profili koje Level Up Academy sistematično gradi.
Poseban fokus programa je na uključivanju devojaka i mladih žena, kroz razvoj digitalnih i tehnolo&scaron;kih kompetencija, čime se doprinosi njihovoj snažnijoj zastupljenosti u sektorima u kojima su i dalje nedovoljno prisutne.
Učesnici biraju između 10 tematskih modula i samostalno kreiraju sopstveni obrazovni put kroz program. Moduli obuhvataju oblasti od Product Market Fit-a i UX/UI dizajna, sajber bezbednosti, analitike podataka i ve&scaron;tačke inteligencije, do produkt menadžmenta, marketinga i prodaje, preduzetni&scaron;tva, kritičkog i kreativnog razmi&scaron;ljanja te komunikacije i timskog rada. Poseban modul posvećen je prompt engineeringu i primeni AI alata u različitim poslovnim kontekstima i industrijama i dostupan je svim učesnicima, bez obzira na njihovu osnovnu oblast obrazovanja.
&bdquo;Kada smo pokretali Level Up Academy, želeli smo da mladima ponudimo prostor da razumeju oblasti izvan njihovog domena obrazovanja, steknu ključne ve&scaron;tine za buduću karijeru i shvate koliko će ta karijera izgledati drugačije od onoga &scaron;to sada pretpostavljaju. Posebno nam je važno &scaron;to je u program uključeno 60 predavača iz 20+ kompanija &mdash; jer upravo kroz direktan kontakt sa profesionalcima iz privrede studenti dobijaju realnu sliku o znanjima koja su zaista potrebna", izjavila je Tanja Kuzman, direktorka Inicijative &bdquo;Digitalna Srbija".
&bdquo;Ve&scaron;tine budućnosti nisu rezervisane za jednu grupu zanimanja niti samo za one koji dolaze iz tehničkih oblasti. Potrebni su nam ljudi koji razumeju tehnologiju, ali istovremeno umeju da kritički razmi&scaron;ljaju, komuniciraju, sarađuju i prilagođavaju se promenama. Level Up Academy povezuje obrazovanje, privredu i mlade kako bi ih bolje pripremila za poslove budućnosti, uz poseban fokus na osnaživanje devojaka i mladih žena da prepoznaju i iskoriste prilike koje donosi digitalna ekonomija.", istakla je Jelena Manić Petronikolos, rukovoditeljka sektora za Ciljeve održivog razvoja u UNDP Srbija.&nbsp;&nbsp;
Program okuplja stručnjake iz vodećih kompanija iz različitih industrija, među kojima su A1, AIK Banka, Ananas, Bosch, BrandSprint, CommuniKo, Delta Holding, EY, HTEC Group, IKEA South East Europe, Inspira grupa, Levi9, Metastack, Microsoft, Nordeus, Productwize, PwC, Scalerra, Schneider Electric, Vega IT i Zavisi Consulting, uz profesore sa Ekonomskog fakulteta, Fakulteta političkih nauka, Elektrotehničkog fakulteta i FEFA.
Level Up Academy realizuje se u okviru projekta &bdquo;Zaustavimo nasilje &ndash; Ostvarimo ravnopravnost", koji zajednički sprovode agencije UN-a u Srbiji &mdash; UNDP, UNFPA, UNICEF i UN Women &mdash; u partnerstvu sa Vladom Republike Srbije, uz podr&scaron;ku Vlade Kraljevine &Scaron;vedske.
Vi&scaron;e informacija o programu dostupno je na:<a href="https://levelup-academy.co/"> </a><a href="http://levelup-academy.co">levelup-academy.co</a>

Prvi upisni rok je završen, a podaci pokazuju da je interesovanje budućih studenata za državne fakultete ove godine nešto veće nego prethodnih godina. 

Šta biraju mladi, a koga traže poslodavci: Analiza prvog upisnog roka na fakultetima

Prvi upisni rok je zavr&scaron;en, a podaci pokazuju da je interesovanje budućih studenata za državne fakultete ove godine ne&scaron;to veće nego prethodnih godina.&nbsp;
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/f0c177d4586c759f06d6a19528c6a7b9d1b6294ee6105fb658aecb24cad60c3f.webp" alt="" width="700" />
Foto: Startuj.infostud.com (Canva, Shutterstock)
Ipak, kada je reč o izboru studijskih programa, slika se nije značajnije promenila. Pojedini smerovi, poput psihologije i medicine, bez problema popunjavaju sva mesta već u prvom roku, dok se drugi, među kojima su i brojni nastavnički programi, i dalje suočavaju sa manjkom zainteresovanih kandidata.
Na Univerzitetu u Beogradu nakon prvog upisnog roka ostalo je 3.614 slobodnih mesta, od čega 1.970 budžetskih i 1.644 samofinansirajućih, &scaron;to je za 711 mesta manje nego pro&scaron;le godine, kada je za drugi upisni rok ostalo 4.325 mesta.
Sličan trend smanjenja beleži se i u Novom Sadu. Na tom Univerzitetu ostalo je 3.044 slobodnih mesta, dok ih je pro&scaron;le godine bilo 4.194. To znači da je broj nepopunjenih mesta smanjen za 1.150, odnosno za vi&scaron;e od četvrtine.
Ni na jugu Srbije situacija nije ista kao lane. Na Univerzitetu u Ni&scaron;u za drugi upisni rok ostalo je 1.629 mesta, dok je na Univerzitetu u Kragujevcu ove godine za upis bilo raspisano 3.839 mesta, uz 3.218 prijavljenih kandidata.
<h2>Psihologija, medicina i pojedini IT smerovi i dalje među najtraženijima</h2>
Na Univerzitetu u Beogradu četiri fakulteta su u prvom upisnom roku popunila apsolutno sva mesta na svim svojim studijskim programima. To su Arhitektonski fakultet, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Fakultet političkih nauka.
Ipak, velika potražnja zabeležena je i na pojedinim drugim fakultetima. Na Fakultetu organizacionih nauka sva mesta na redovnim programima na srpskom jeziku su popunjena, dok će se drugi upisni rok odnositi samo na programe koji se izvode na engleskom jeziku. Ista situacija je i na Stomatolo&scaron;kom fakultetu gde su sva mesta na programima na srpskom jeziku su popunjena, dok će slobodnih mesta biti samo na programima na engleskom jeziku.
Posebno se izdvaja psihologija na Filozofskom fakultetu, koja je ponovo bila najtraženiji studijski program na Univerzitetu u Beogradu. Na jedno mesto konkurisalo je čak 4,8 kandidata.
Kao malo iznenađenje izdvojilo se veliko interesovanje za studijski program Logopedija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, za koji je na 50 mesta podneto 225 prijava. To znači da je za svako mesto konkurisalo čak 4,5 kandidata, &scaron;to ovaj program svrstava među najtraženije na Univerzitetu u Beogradu.
Kada se posmatra Univerzitet u Beogradu u celini, sva mesta, i budžetska i samofinansirajuća popunjena su na ukupno 30 pojedinačnih studijskih programa. To pokazuje da se visoko interesovanje ne odnosi samo na nekoliko fakulteta, već da postoji čitav niz konkretnih studijskih programa za koje je konkurencija i dalje veoma jaka.
Da se visoko interesovanje za psihologiju, medicinu i pojedine druge oblasti ne odnosi samo na Beograd, pokazuju i podaci sa drugih velikih državnih univerziteta.
Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu integrisane studije medicine upisala su 222 kandidata i nijedno mesto nije ostalo slobodno. Isto važi i za dentalnu medicinu, dok je na farmaciji ostalo svega pet mesta. U Kragujevcu je za integrisane studije medicine konkurisalo 405 kandidata na 88 budžetskih mesta, dok je za stomatologiju bilo 108 kandidata na ukupno 45 mesta.
Psihologija je među najtraženijim programima i u Novom Sadu i Ni&scaron;u. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu svih 80 mesta na psihologiji popunjeno je u prvom roku, a ista situacija bila je i na pedagogiji, žurnalistici, socijalnom radu i komunikologiji i odnosima sa javno&scaron;ću. U Ni&scaron;u su, pored psihologije, bez slobodnih mesta ostali i programi pedagogije, sociologije, socijalne politike i socijalnog rada, novinarstva, kao i komunikologije i odnosa sa javno&scaron;ću.
Ni IT smerovi ne gube privlačnost, ali podaci pokazuju da interesovanje za ovu oblast nije jednako raspoređeno na svim fakultetima. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu sva mesta popunjena su na Softverskom inženjerstvu i informacionim tehnologijama, kao i na Informacionom inženjeringu. Istovremeno, na drugim tehničkim programima istog fakulteta ostao je značajan broj slobodnih mesta.
Jo&scaron; zanimljiviji primer dolazi iz Ni&scaron;a, gde je na Računarskim naukama na Prirodno-matematičkom fakultetu ostalo 46 slobodnih mesta. To pokazuje da se interesovanje budućih studenata ne može posmatrati samo kroz oblast koju biraju, već i kroz konkretan fakultet i studijski program. IT jeste tražen, ali očigledno nisu svi IT programi jednako atraktivni.
<h2>Gde je ostalo najvi&scaron;e mesta?</h2>
Najveći broj slobodnih mesta u Beogradu ostao je na Filolo&scaron;kom fakultetu, čak 683. Slede Poljoprivredni sa 547, Rudarsko-geolo&scaron;ki sa 228, Matematički sa 239, Pravni sa 274, Tehnolo&scaron;ko-metalur&scaron;ki sa 196, Filozofski sa 189, &Scaron;umarski sa 176 i Geografski sa 145 slobodnih mesta.
Posebno se izdvaja program Jezik, književnost, kultura na Filolo&scaron;kom fakultetu, gde je nakon prvog roka ostalo 509 mesta.
Trend slabog interesovanja za nastavničke smerove se nastavlja i ove godine.
U Novom Sadu najveći broj slobodnih mesta ima Fakultet tehničkih nauka - 566. Slede Poljoprivredni fakultet sa 488 i Prirodno - matematički sa 439. Na Filozofskom je ostalo 380 mesta, Ekonomskom 233, dok su Tehnolo&scaron;ki i Pravni ostali sa po 146 slobodnih mesta.
Ni&scaron; ima ne&scaron;to drugačiju raspodelu. Najvi&scaron;e slobodnih mesta ostalo je na Elektronskom fakultetu - 291, zatim na Prirodno-matematičkom 199 i Fakultetu za&scaron;tite na radu 190. Pedago&scaron;ki fakultet u Vranju ima 157 slobodnih mesta, Ma&scaron;inski 133, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 117, Ekonomski 107, a Tehnolo&scaron;ki 98.
Zanimljivo je da je Građevinsko-arhitektonski fakultet u Ni&scaron;u potpuno popunjen, odnosno da za drugi rok nema nijedno slobodno mesto.
Drugi upisni rok počinje 28. avgusta, a prijemni ispiti planirani su za 1. i 2. septembar, a upis će trajati do 10. Septembra.
<h2>Raskorak sa trži&scaron;tem rada</h2>
Veliki raskorak između onoga &scaron;to mladi biraju pri upisu na fakultete i potreba trži&scaron;ta rada vidi se kod pojedinih tehničkih zanimanja.
To pokazuju i <a href="https://poslovi.infostud.com/za-medije/Gde-se-zelje-i-poslovi-razilaze-mladi-biraju-psihologiju-i-medicinu-dok-poslodavci-traze-inzenjere/50082?utm_source=mediji-email&amp;utm_medium=saopstenje&amp;utm_campaign=upis2026" target="_blank" rel="noopener">podaci iz analize sajta Poslovi Infostud</a>, gde su upoređena interesovanja budućih studenata sa potražnjom poslodavaca.
Na Tehničkom fakultetu u Boru, &nbsp;za 240 raspoloživih mesta prijavilo se svega 57 kandidata. Slična situacija zabeležena je i na Građevinskom fakultetu u Subotici, gde su za građevinarstvo konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.
Istovremeno, podaci sa trži&scaron;ta rada pokazuju da potražnja za ovim profilima ne jenjava. U prvih &scaron;est meseci ove godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa za poslove u građevini i geodeziji, 736 za ma&scaron;instvo i 452 za elektrotehniku. Posebno je zanimljivo građevinarstvo, gde je broj oglasa porastao u odnosu na isti period pro&scaron;le godine, sa 780 na 903.
Ovakav nesklad otvara pitanje zbog čega mladi u manjoj meri biraju pojedine inženjerske smerove, uprkos relativno stabilnoj potražnji poslodavaca. Jedan od razloga može biti zahtevnost samih studija, ali i to &scaron;to su karijere u industriji, energetici, proizvodnji i građevinarstvu manje vidljive mladima od popularnijih oblasti poput IT-ja, marketinga ili menadžmenta. Istovremeno, savremene inženjerske karijere sve vi&scaron;e podrazumevaju rad na automatizaciji, energetskoj efikasnosti, infrastrukturi i velikim tehnolo&scaron;kim i industrijskim projektima.
<h2>Sve veći jaz između traženih i manje popularnih smerova</h2>
Ovogodi&scaron;nji upis pokazuje da interesovanje mladih za visoko obrazovanje nije nestalo, ali se sve jasnije vidi da se ono usmerava ka određenim oblastima i konkretnim studijskim programima kao &scaron;to su medicina, psihologija i IT.
Dok za neke smerove postoji vi&scaron;estruko veća potražnja od broja dostupnih mesta, drugi poput nastavničkih smerova nikako već godinama u nazad ne uspevaju da popune svoje kapacitete.
Upravo bi ta sve izraženija razlika mogla da bude jedan od najvećih izazova za univerzitete u narednim godinama. Pitanje vi&scaron;e nije samo kako privući veći broj bruco&scaron;a, već i kako studijske programe učiniti relevantnijim mladima i uskladiti ih sa promenama na trži&scaron;tu rada.
&nbsp;

Namenjen studentima završnih godina i master studija tehničkih i IT smerova, sistemskim i mrežnim inženjerima i stručnjacima za sajber bezbednost. 

DNS bezbednost u fokusu: RNIDS organizuje DNS SEC(urity) hakaton

<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/a14dfe416d300b6d4f002d7e7bd458ca36d353093d6112c6a93275d54cff7e5d.webp" alt="" width="75%" />
DNS (sistem naziva domena) je jedan od osnovnih servisa na kojima počiva internet. Posledično, njegova bezbednost ima važnu ulogu u za&scaron;titi svakodnevne komunikacije, poslovanja i kori&scaron;ćenja internet servisa. Poslednjih godina svedočimo stalnom porastu kako napada na samu DNS infrastrukturu, tako i zloupotreba DNS-a za različite sajber napade. DNS se često zloupotrebljava za neke od najrasprostranjenijih napada poput fi&scaron;inga (phishing), malvera (malware), DDoS napada, &bdquo;otmice&rdquo; domena i dr.
Bezbednost DNS-a nije uska ni&scaron;a koja se tiče samo DNS administratora, njeno poznavanje utiče na &scaron;iri ekosistem i postaje sve važnije za inženjere koji rade sa internet infrastrukturom, ali i stručnjake koji razvijaju različita internetom omogućena re&scaron;enja ili se bave sajber bezbedno&scaron;ću.
Sa ciljem da doprinese razvoju znanja i podizanju svesti o značaju DNS bezbednosti, Fondacija &bdquo;Registar nacionalnog internet domena&rdquo; (RNIDS) organizuje DNS SEC(urity) hakaton, koji će biti održan 31. oktobra i 1. novembra 2026. godine u Beogradu.
Hakaton je namenjen studentima zavr&scaron;nih godina i master studija tehničkih i IT smerova, mladim sistemskim i mrežnim inženjerima i stručnjacima za sajber bezbednost. Učesnike očekuju pripremni vebinari, timski rad, izazov iz oblasti DNS bezbednosti, mentorska podr&scaron;ka tokom takmičenja i vredne nagrade.
Posebnu vrednost hakatonu daju stručnjaci iz međunarodnih organizacija koje imaju važnu ulogu u razvoju i funkcionisanju globalne internet infrastrukture, a koji će biti mentori i članovi žirija hakatona. Sa učesnicima će, uz stručnjake iz RNIDS-a, raditi eksperti iz Netnod-a, ICANN-a, RIPE NCC-a i Računarskog fakulteta (RAF). Vi&scaron;e informacija o hakatonu, uslovima za uče&scaron;će i prijavi dostupno je na <a href="rnids.rs" target="_blank" rel="noopener">rnids.rs</a>.
Prijave za hakaton otvorene su do 5. oktobra 2026. godine.

Voice of Students je studentska organizacija koja pruža prostor da svoje ideje pretvore u konkretne aktivnosti, upoznaju nove ljude i steknu iskustvo 

Otvorene prijave za nove članove - Voice of Students

<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/5129b071fa70b86d81a4472e64557e2bff3520b84706298ae7810add9903eaf5.webp" alt="" width="75%" />
Želi&scaron; da svoje studentske dane obogati&scaron; novim iskustvima? Pridruži se VofS-u!
Voice of Students je studentska organizacija koja studentima pruža prostor da svoje ideje pretvore u konkretne aktivnosti, upoznaju nove ljude i steknu iskustvo kroz rad u timu.&nbsp;
Bilo da te privlače komunikacija, marketing, rad sa ljudima, organizacija događaja ili osmi&scaron;ljavanje novih projekata, u VofS-u može&scaron; pronaći tim u kojem će&scaron; razvijati upravo ono &scaron;to te zanima.&nbsp;
&Scaron;ta te očekuje?
<ul>
<li>rad na konkretnim studentskim projektima</li>
<li>prilika da svoje ideje sprovede&scaron; u delo</li>
<li>nova poznanstva i rad u timu</li>
<li>razvijanje ve&scaron;tina koje može&scaron; primeniti i van fakulteta</li>
<li>iskustvo koje ne može&scaron; steći samo kroz predavanja i ispite&nbsp;</li>
</ul>
Ne mora&scaron; da ima&scaron; prethodno iskustvo, dovoljno je da ima&scaron; želju da se uključi&scaron;, uči&scaron; i doprinese&scaron; timu.
Prijave za nove članove su otvorene!
Ako želi&scaron; da postane&scaron; deo VofS-a, popuni prijavu putem linka:
<a title="https://forms.gle/8i3d1rGDJVpFazjz8" href="https://forms.gle/8i3d1rGDJVpFazjz8" data-auth="NotApplicable" data-linkindex="0" data-ogsc="">https://forms.gle/8i3d1rGDJVpFazjz8</a>
Prijave su otvorene do 07.10.2026.&nbsp;

Otvorene prijave za nove članove - Voice of Students

Najnovije vesti

Level Up Academy zvanično počinje: 60+ predavača, 20+ kompanija i 200+ prijava sa 17 fakulteta

Šta biraju mladi, a koga traže poslodavci: Analiza prvog upisnog roka na fakultetima

DNS bezbednost u fokusu: RNIDS organizuje DNS SEC(urity) hakaton