Na Kopaonik Biznis Forumu, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na tržištu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapošljavanja i razvoja.

Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu: Prilike i izazovi pred generacijom Z

Na Kopaonik Biznis Forumu, u okviru panela Who is more important to you than me?, otvorena su ključna pitanja o ulozi mladih na trži&scaron;tu rada i izazovima s kojima se suočavaju u procesu zapo&scaron;ljavanja i profesionalnog razvoja.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/863fb68e65715a5f150b92e2d3bc44a4333bed67ba2ee16117f5446dc69cca8e.webp" alt="Startuj Infostud o mladima na Kopaonik Biznis Forumu" width="100%" />
Panel je moderirala Vesna Đukić Savić iz UNICEF-a, a učesnici su bili predstavnici poslovnog sektora, civilnog dru&scaron;tva i mladih: Petra Kanurić Startuj Infostud, Anja Aleksić UNICEF, Marko Milanković Nelt grupa i Jovan Purar iz MK grupe.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Mladi danas traže smisao, balans između privatnog i poslovnog&nbsp;</h2>
Jedna od glavnih tema panela bila je promena očekivanja mladih kada je reč o poslu. Petra Kanurić, Business Development Manager platforme Startuj Infostud, istakla je da mladi danas ne traže samo posao, već i smisao, balans između privatnog i poslovnog života i poslodavce čije vrednosti se podudaraju s njihovim.&nbsp;
- Mladi su sve selektivniji kada biraju poslodavce &ndash; plata vi&scaron;e nije jedini kriterijum. Fleksibilnost, razvoj i dru&scaron;tvena odgovornost kompanije igraju ključnu ulogu u njihovom dono&scaron;enju odluka, rekla je Kanurić.&nbsp;
- Prema istraživanju Startuj infostud, čak 80% mladih smatra da je prelazak iz obrazovanja u zaposlenje izuzetno stresan proces. Vi&scaron;e od 60% anketiranih veruje da ih institucije ne slu&scaron;aju i da nemaju dovoljno podr&scaron;ke u zapo&scaron;ljavanju, naglasila je Kanurić, ističući da je potrebno bolje povezivanje svih aktera kako bi se mladima olak&scaron;ao ulazak na trži&scaron;te rada.&nbsp;
Sličan stav podelila je i Kristina Miloradović iz Omladinskog saveta UNICEF-a, koja je naglasila da mladi žele veću participaciju u dono&scaron;enju odluka koje ih se tiču.&nbsp;&nbsp;
- Često osećaju nesigurnost zbog nepredvidivosti trži&scaron;ta rada i očekuju da poslodavci i obrazovni sistem pruže bolju podr&scaron;ku pri sticanju praktičnih ve&scaron;tina, rekla je Miloradović.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Izazovi i prilike na trži&scaron;tu rada&nbsp;</h2>
Prema podacima Svetskog ekonomskog foruma, do 2030. godine broj radnih mesta će porasti za 7%, ali će priroda poslova evoluirati. Mnogi tradicionalni poslovi biće automatizovani, dok će nove ve&scaron;tine postati neophodne. O tome je govorio Jovan Purar, glavni pravni savetnik MK Group, koji je istakao da kompanije moraju prilagoditi svoje politike kako bi odgovarale potrebama novih generacija.&nbsp;
- Fokus mladih treba da bude na stalnom učenju, prilagođavanju i razvoju digitalnih ve&scaron;tina, bez obzira na industriju u kojoj žele da rade, dodala je Kanurić.&nbsp;
Sa poslovnog aspekta, Marko Milanković iz Nelt Group podvukao je značaj povezivanja kompanija sa mladima jo&scaron; tokom &scaron;kolovanja.&nbsp;
- Programi mentorstva i praktične obuke ključni su za pripremu mladih za trži&scaron;te rada i za smanjenje jaza između formalnog obrazovanja i realnih potreba poslodavaca, rekao je Milanković.&nbsp;
<h2 aria-level="2">Saradnja je ključ&nbsp;</h2>
Panel je zavr&scaron;en porukom da je neophodno jačanje saradnje između obrazovnog sistema, privrede i institucija, kako bi mladi dobili bolje prilike za razvoj. Petra Kanurić je naglasila da Infostud kroz platformu Startuj infostud pruža mladima resurse i informacije koji im mogu pomoći u karijernom razvoju:- Svi akteri &ndash; država, kompanije, obrazovne institucije i mladi sami &ndash; moraju da preuzmu odgovornost i aktivno rade na pobolj&scaron;anju uslova zapo&scaron;ljavanja, zaključila je ona.&nbsp;&nbsp;

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta još od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi.

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta jo&scaron; od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi na globalnoj sceni.
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/fa3d100ea70a3100ef413595c960fc3d535b92c108a96a715901ad66fd61bd36.webp" alt="Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi" width="80%" />
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na listi za 2025. godinu, Univerzitet u Kragujevcu rangiran je između 1001. i 1200. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, dok je Univerzitet u Novom Sadu na mestu 1501+.
Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang liste već devetu &nbsp;godinu zaredom, a slede Masačusetski institut tehnologije, Harvard Univerzitet, Univerzitet Prinston, dok je na petom mestu Univerzitet u Kembridžu.
Najbolji univerziteti nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa ih je tako među prvih deset čak sedam. Na ovogodi&scaron;njoj rang listi obuhvaćeno je 2.092 univerziteta, čak 185 vi&scaron;e u odnosu na pro&scaron;lu godinu.
Vi&scaron;e o vesti na linku&nbsp;<a href="https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/latest/world-ranking#!/length/25/locations/SRB/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/scores" target="_blank" rel="noopener">Times Higher Education (THE) World University Rankings</a>.
Izvor: <a style="color: #95a5a6;" href="https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=5084&amp;pismo=latinica" target="_blank" rel="noopener">Univerzitet u Kragujevcu</a>

Na konferenciji DIDS 2025, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora.

Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta

Na petnaestoj, jubilarnoj konferenciji Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održanoj u Beogradu, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora. Pod sloganom "Back to the Future", ovogodi&scaron;nja konferencija pružila je sveobuhvatan uvid u trendove i izazove koji će oblikovati internet u godinama pred nama.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/deff42b1a541b78314dadd24e870dfe4c509d09a7c536f7436fa2243b2b6f969.webp" alt="Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta u godinama pred nama" width="100%" />
Foto: Vojislav Vujanić
<h2>Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu</h2>
Keynote predavanje "Povratak u budućnost: ka snažnijem internetu" održala je Polina Malaja. Predavanje je započela osvrtom na istorijat interneta i ključne principe koji su omogućili njegov eksponencijalni rast - otvorenost, interoperabilnost i decentralizovanu strukturu.
Malaja je analizirala kako je prvobitna vizija interneta kao decentralizovane mreže postepeno evoluirala u dana&scaron;nje stanje, gde svedočimo usponu velikih tehnolo&scaron;kih korporacija i sveop&scaron;tem trendu centralizacije. "Internet počiva na skupu osnovnih principa koji su mu omogućili da raste eksponencijalno i skalabilno, te da postane kamen temeljac savremenog informacionog dru&scaron;tva", istakla je Malaja.
Ključni deo predavanja bio je posvećen analizi izazova sa kojima se internet danas suočava - od pretnji po privatnost i trži&scaron;nu konkurenciju, do novih tehnologija poput ve&scaron;tačke inteligencije (AI) i pro&scaron;irene stvarnosti (XR), koje bi mogle značajno izmeniti internet ekosistem. Malaja je posebno upozorila na opasnosti od fragmentacije interneta, koja bi mogla ugroziti njegovu globalnu prirodu.
Zaključujući svoje izlaganje, Malaja je predstavila viziju svetlije budućnosti interneta koja se temelji na povratku osnovnim principima &ndash; otvorenosti, bezbednosti i inkluzivnosti, uz naglasak na promociju konkurencije i diverziteta na globalnoj mreži.
<h2>Stručni panel o budućnosti interneta</h2>
Panel diskusija "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" okupila je ugledne stručnjake: Kristijana Kaufmana iz ICANN-a, Rastka Petakovića iz kancelarije Karanović &amp; Partners, Miku Tasića, kreativnog tehnologa iz Engleske, a panel je moderirao Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a.
Diskusija je otvorila važno pitanje različitih pristupa regulaciji interneta &scaron;irom sveta. Rastko Petaković je govorio o regulativama i za&scaron;titi privatnosti, osvrnuv&scaron;i se na evropski pristup koji teži standardizaciji privatnosti na internetu i za&scaron;titi prava korisnika. Panelisti su napravili kontrast između ovog pristupa i modela kontrole koji primenjuju neke zemlje, poput Kine, gde je naglasak na centralizovanom upravljanju internetom.
Mika Tasić je pokrenuo temu monetizacije podataka, ukazujući na dana&scaron;nje digitalno dru&scaron;tvo gde su monetizacija i podaci nejasni mnogima. "To je glavna sila iza toga kako će se tehnologija razviti u budućnosti. Budućnost interneta zavisi dosta od novca", istakao je Tasić. Posebno je naglasio paradoks savremenog interneta &ndash; korisnici su istovremeno postali i radnici i konzumeri, dok najveću zaradu ostvaruju velike tehnolo&scaron;ke kompanije kroz prikupljanje i kori&scaron;ćenje njihovih podataka.
Kaufman se osvrnuo na istorijsku dimenziju, podsećajući kako se pre 20-25 godina verovalo da će internet unaprediti demokratiju i druge aspekte života, pre nego &scaron;to su vlade počele da se me&scaron;aju u regulaciju interneta, uvodeći različite oblike nadzora i blokiranja. Zajednički zaključak panelista bio je da treba zadržati pozitivne aspekte interneta i raditi na multistejkholder modelu koji će omogućiti da internet ostane globalan i univerzalan.
<h2>Indeks digitalnog razvoja otkriva potencijale srpske digitalne ekonomije</h2>
Predrag Milićević i Nikola Jovanović predstavili su projekat "Indeks digitalnog razvoja Srbije", koji kroz objektivne pokazatelje meri digitalizaciju domaćih preduzeća. Njihovo istraživanje pokazalo je da digitalni indeks Srbije trenutno iznosi 46,97 od mogućih 100, &scaron;to ukazuje na značajan prostor za digitalni napredak.
Zanimljivo je da dve trećine firmi ima svoje veb-sajtove i da čak 79% koristi dru&scaron;tvene mreže u poslovne svrhe. Facebook je sa 80% ubedljivo najpopularnija dru&scaron;tvena platforma među srpskim preduzećima, dok LinkedIn koristi 31% firmi. Milićević je posebno istakao praktičnu vrednost sajta <a href="https://xn--d1achkm1a.xn--90a3ac/" target="_blank" rel="noopener">индекс.срб</a>, koji preduzećima omogućava da procene svoje digitalne kapacitete u poređenju sa sličnim firmama.
Ivan Minić je u predavanju "Digitalna transformacija na srpski način" ponudio osvežavajući pogled na izazove digitalizacije poslovanja u Srbiji. Sa dozom humora, Minić je ukazao na fenomen brzog usvajanja poslovnih termina bez pravog razumevanja njihovog značenja.
Kroz niz primera, Minić je predstavio uspe&scaron;ne slučajeve domaćih kompanija koje su prihvatile digitalizaciju i implementirale je na način prilagođen lokalnom kontekstu. Ovi primeri učinili su složenu temu pristupačnijom publici i pokazali da postoje pozitivni principi kojima se preduzeća u Srbiji mogu voditi u procesu digitalne transformacije, prilagođavajući globalne trendove specifičnostima lokalnog trži&scaron;ta.
<h2>Uspeh humanitarne inicijative "Lokalac na internetu"</h2>
Marijana Borković predstavila je projekat "Lokalac na internetu", humanitarnu inicijativu RNIDS-a koja od 2020. godine beleži kontinuirani razvoj. Kroz prodaju brendiranih proizvoda, projekat prikuplja sredstva za podr&scaron;ku mladim talentima, &scaron;to je već dalo impresivne rezultate.
Posebno inspirativna bila je priča dve učenice druge godine Matematičke gimnazije koje su, zahvaljujući ovom projektu, sa grupom đaka, profesorkom i direktorkom, posetile Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN). To jedinstveno iskustvo povezalo ih je sa svetom vrhunskih naučnih istraživanja i pružilo im uvid u najsavremenije naučne tokove, &scaron;to je neprocenjivo iskustvo za budući razvoj učenika Matematičke gimnazije.
Na konferenciji je predstavljena i nova kolekcija proizvoda brenda Lokalac, nastala u saradnji sa brendom Dechko Tzar. Borković je najavila i buduće planove projekta, koji uključuju podr&scaron;ku udruženju Lice ulice i kreiranje murala u Beogradu, pokazujući kako se inicijativa kontinuirano razvija i &scaron;iri područje svog dru&scaron;tvenog uticaja.
U nastavku programa prikazan je uvodni film o dobrim primerima upotrebe .rs domena, nakon čega su Ivan Stanimirović i Miomir Popeskov održali prezentaciju "domen.rs studija slučaja: Kako nastaje brend". Oni su podelili praktične savete o tome kako internet domen može postati srž uspe&scaron;ne brend strategije, često prevazilezeći ograničenja tradicionalne SEO optimizacije.
Konferencija je zaključena dinamičnim DIDS kvizom koji je testirao znanje učesnika o internet domenima, digitalnim trendovima i istoriji interneta, &scaron;to je na zabavan i interaktivan način zaokružilo ovogodi&scaron;nji program DIDS-a.
Petnaesto izdanje DIDS konferencije jo&scaron; jednom je potvrdilo svoju poziciju ključnog događaja za digitalnu zajednicu u Srbiji, kombinujući stručne uvide, praktične primere i inspirativne inicijative koje zajedno oblikuju digitalnu budućnost zemlje. Odloženi snimak konferencije može da se pogleda na RNIDS Jutjub kanalu.

Saznajte sve o studentskom životu u Milanu, stipendijama za studiranje i mogućnostima zaposlenja nakon završenih studija