Predstavom “Psihoza u 4.48” studenti Fakulteta dramskih umetnosti osvojili nagradu na prestižnom evropskom pozorišnom festivalu.
U selekciji od 9 najeminentnijih pozorišnih akademija u Evropi, predstavom “Psihoza u 4.48h” po komadu britanske spisateljice Sare Kejn, a u režiji studenta Nemanje Mijovića, Fakultet dramskih umetnosti osvojio je nagradu na prestižnom festivalu studentskog pozorišta SETKÁNÍ/ENCOUNTER u Brnu (Češkoj). “Svojim dubokim i iskrenim doživljajem predstave koji je suptilno prenela na scenu”, Nina Perge, studentkinja master studija Akademije umetnosti u Novom Sadu, dobila je nagradu za najbolju žensku ulogu i time doneli srpskoj studentskoj pozorišnoj sceni prvu nagradu na ovom značajnom internacionalnom festivalu.
Nakon ovog velikog uspeha, predstava “Psihoza u 4.48h” se vraća u Beograd, i to u svom novom rekonstruisanom izdanju posebno prilagođenom za prostor KC Žive, u utorak, 14. maja od 19h. Po završetku predstave od 21h, u autentičnom prostoru koji simulira psihijatrijsku bolnicu, Matej Rusmir preuzima scenu i vodi publiku kroz ostatak večeri uz svoje prepoznatljive leftifield psihotične melodije.
“Psihoza u 4.48h” se bavi raskrinkavanjem samoubilačke misli. Depresivna spisateljica, čiji lik tumače Nina Perge i Marta Šćekić, nakon pokušaja samoubistva biva zatočena na psihijatriji gde počinje da sumnja u zdrav razum nakon što se zaljubi u ambicioznog mladog doktora, koga igra Ognjen Mićović, koji joj usađuje ideju da je jedini način da živi lečenje medikamentima. Kada proces traženja prave terapije ne uspe i jave se psihotične epizode, demantujući ljubavni odnos koji su imali, on je otpušta iz bolnice ne ostavljajući joj nikakvu nadu da joj može biti bolje, zbog čega se ona ubija. Sara Kejn ovaj dramski tekst ostavlja kao svoj testament u kojem razobličava svoju istinu o borbi sa depresijom i apatičnim društvom koje ju je odbacilo.
Predstava je nastala na inicijativu grupe mladih umetnika, koji su poneti manjkom reprezentacije na javnoj sceni o temi mentalnog i duševnog zdarvlja, kao i načinima na koje zajednica tretira ove probleme, želeli da kroz performativni diskurs skrenu pažnju na njihovu važnost.
