Znamo da u Srbiji sigurno postoji bar jedna kompanija u kojoj je poslovanje prilagođeno radniku u smislu – ako ste student, možete da birate koliko dana i sati nedeljno ćete raditi i kada, ili iz bilo kog drugog razloga, fleksibilno radno vreme vam mnogo znači. Pričali smo sa Teodorom Živković, koja je redovan student treće godine pedagogije na Filozofskom fakultetu, ima 21 godinu i u McDonaldsu radi od leta 2019. Pitali smo je zašto se odlučila da uz fakultet i radi i kako se baš odlučila za Mek.
„U Meku sam počela da radim 2019. godine na leto, u pauzi između završene srednje škole i fakulteta. Mama je htela da uživam bez obaveza, ja sam htela da što pre uđem u svet odraslih. :)
Moji roditelji su radili u McDonaldsu, u stvari oni su se u Meku i upoznali i zaljubili, pa smo iz te ljubavi rođene moja sestra i ja, a oni su stekli brojne prijatelje u Meku sa kojima se i dalje druže. U kući se uvek pričalo o tom radnom okruženju, načinu funkcionisanja kompanije, timskom radu i mnogim dogodovštinama i divnim uspomenama iz tog perioda. Na svim okupljanjima prepričavale su se priče iz tog perioda koji im je očigledno ostao u jako lepom sećanju. Tako da sam ja bukvalno odrasla uz Mek i logično je da, kada sam odrasla, da sam i sama poželela da budem deo te priče i da i sama osetim sve te divne stvari o kojima sam slušala od detinjstva.
Odlučila sam se za Mek na Slaviji i tamo napravila svoje prve korake kao radnik na obuci. Na početku sam bila zbunjena, termini koje sam morala da usvojim su mi bili prilično teški, svako HVALA mi je mnogo teško izlazilo iz usta, jer mi je nekako bilo neprijatno da tako glasno komuniciram. No, uz divne ljude, trenere i menadžere, vrlo brzo sam savladala sve, i iskreno, baš sam počela da uživam u tome.
Inače sam vrlo uporna i ne odustajem lako, imam puno energije i ništa me ne mrzi, a to je očigledno bilo dovoljno za moj uspešan početak. E da – i stalno se smejem :)
U to vreme sam trenirala odbojku već 11 godina, ali sa početkom fakulteta, uz obavezna predavanja i, u odnosu na udaljenost mog mesta boravka (Boleč), bila sam odsutna od ujutru pa do ponoći. Morala sam nečeg da se odreknem, a kako sam shvatila da se odbojkom neću profesionalno baviti, izabrala sam Mek i fakultet. I ni u jednom momentu se nisam pokajala. Odbojku igram kad god mogu, a sa druge strane radim, stekla sam nove veštine, naučila mnogo, upoznala divne ljude u Meku, stekla fenomenalne prijatelje, upoznala prvu ljubav i zaljubila se u moj fakultet i budući poziv.
Iz McDonaldsa Slavija sam prešla u Mek u Beo Shopping centru i za sada sam tamo. Volim Mek jer mogu da biram kad radim, koliko sati radim, pa tako lako usklađujem obaveze na fakultetu, a pride sasvim lepo zarađujem i imam za sve što mi treba. Na to sam baš ponosna. Mislim da više nikad neću moći da tražim od roditelja novac za nešto, prosto mi je to sad iz ove perspepktive baš čudno.
Pošto jako volim da planiram, sledeći korak je da sa sestrom iznajmim stan u gradu, biće nam mnogo lakše s obzirom da Boleč nije baš tako blizu, pa gubim dosta vremena u prevozu. A trenutno radim na tome da moju sestru bliznakinju privolim da nam se pridruži u Meku. Baš bi bilo dobro da Beo dobije još jedan par blizanaca na kasi.
Inače volim da pravim kolače, stalno nešto spremam, pa je logično što sam stremila ka tome da se priključim McCafe timu, tako da ću ubuduće pripremati kafe i divne kolače za sve koji vole naše proizvode.
Nekada mi bude teško na poslu, budem umorna, ali me to brzo prođe, jer zaista mi se dopada sredina u kojoj radim i mislim da je važno za mlade da imaju šansu da rade, pogotovo kad mogu da biraju kada i koliko sati će raditi, jer će im iskustvo koje steknu koristiti ne samo u poslu već i u životu uopšte.“
