Novo istraživanje bavi se pitanjem ‒ da li se vreme provedeno u snu može koristiti produktivnije, npr. za učenje novog jezika?
Foto: Pexels
Do sada su istraživanja o snu bila usredsređena na stabilizovanje i jačanje sećanja koja su nastala tokom prethodne budnosti. Međutim, učenje tokom spavanja je retko ispitivano. Postoje značajni dokazi da se informacije naučene u budnom stanju ponavljaju u glavnim crtama, što jača još uvek krhke tragove memorije i ugrađuje novostečene podatke u već postojeće skladište znanja.
Ako ponavljanje tokom spavanja poboljšava čuvanje informacija koje se nauče u budnom stanju, onda bi početna obrada novih informacija takođe trebalo da bude izvodljiva tokom sna, urezujući trag pamćenja koji traje i u stanju budnosti. Ovu pojavu istraživali su Katarina Henke, Mark Zist i Simon Ruh iz Instituta za psihologiju u Bernu. Ovi istraživači su sada prvi put pokazali da se i tokom dremanja u toku dana nove strane reči i njihov prevod mogu povezati s asocijacijama pohranjenim u budnom stanju. Nakon buđenja, učesnici su mogli da reaktiviraju ove veze formirane u snu da bi pristupili značenju novonaučenih stranih reči.
Hipokampus, neuronska struktura u slepoočnom delu mozga neophodna za asocijativno učenje u budnom stanju, takođe je podržavao pronalaženje asocijacija formiranih u snu. Rezultati ovog eksperimenta objavljeni su u naučnom časopisu Current Biology. Istraživanje je izvedeno u okviru naučnog projekta „Dekodiranje sna".
