Šta biraju mladi, a koga traže poslodavci: Analiza prvog upisnog roka na fakultetima

Prvi upisni rok je završen, a podaci pokazuju da je interesovanje budućih studenata za državne fakultete ove godine nešto veće nego prethodnih godina. 

Foto: Startuj.infostud.com (Canva, Shutterstock)

Ipak, kada je reč o izboru studijskih programa, slika se nije značajnije promenila. Pojedini smerovi, poput psihologije i medicine, bez problema popunjavaju sva mesta već u prvom roku, dok se drugi, među kojima su i brojni nastavnički programi, i dalje suočavaju sa manjkom zainteresovanih kandidata.

Na Univerzitetu u Beogradu nakon prvog upisnog roka ostalo je 3.614 slobodnih mesta, od čega 1.970 budžetskih i 1.644 samofinansirajućih, što je za 711 mesta manje nego prošle godine, kada je za drugi upisni rok ostalo 4.325 mesta.

Sličan trend smanjenja beleži se i u Novom Sadu. Na tom Univerzitetu ostalo je 3.044 slobodnih mesta, dok ih je prošle godine bilo 4.194. To znači da je broj nepopunjenih mesta smanjen za 1.150, odnosno za više od četvrtine.

Ni na jugu Srbije situacija nije ista kao lane. Na Univerzitetu u Nišu za drugi upisni rok ostalo je 1.629 mesta, dok je na Univerzitetu u Kragujevcu ove godine za upis bilo raspisano 3.839 mesta, uz 3.218 prijavljenih kandidata.

Psihologija, medicina i pojedini IT smerovi i dalje među najtraženijima

Na Univerzitetu u Beogradu četiri fakulteta su u prvom upisnom roku popunila apsolutno sva mesta na svim svojim studijskim programima. To su Arhitektonski fakultet, Fakultet za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Fakultet političkih nauka.

Ipak, velika potražnja zabeležena je i na pojedinim drugim fakultetima. Na Fakultetu organizacionih nauka sva mesta na redovnim programima na srpskom jeziku su popunjena, dok će se drugi upisni rok odnositi samo na programe koji se izvode na engleskom jeziku. Ista situacija je i na Stomatološkom fakultetu gde su sva mesta na programima na srpskom jeziku su popunjena, dok će slobodnih mesta biti samo na programima na engleskom jeziku.

Posebno se izdvaja psihologija na Filozofskom fakultetu, koja je ponovo bila najtraženiji studijski program na Univerzitetu u Beogradu. Na jedno mesto konkurisalo je čak 4,8 kandidata.

Kao malo iznenađenje izdvojilo se veliko interesovanje za studijski program Logopedija na Fakultetu za specijalnu edukaciju i rehabilitaciju, za koji je na 50 mesta podneto 225 prijava. To znači da je za svako mesto konkurisalo čak 4,5 kandidata, što ovaj program svrstava među najtraženije na Univerzitetu u Beogradu.

Kada se posmatra Univerzitet u Beogradu u celini, sva mesta, i budžetska i samofinansirajuća popunjena su na ukupno 30 pojedinačnih studijskih programa. To pokazuje da se visoko interesovanje ne odnosi samo na nekoliko fakulteta, već da postoji čitav niz konkretnih studijskih programa za koje je konkurencija i dalje veoma jaka.

Da se visoko interesovanje za psihologiju, medicinu i pojedine druge oblasti ne odnosi samo na Beograd, pokazuju i podaci sa drugih velikih državnih univerziteta.

Na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Novom Sadu integrisane studije medicine upisala su 222 kandidata i nijedno mesto nije ostalo slobodno. Isto važi i za dentalnu medicinu, dok je na farmaciji ostalo svega pet mesta. U Kragujevcu je za integrisane studije medicine konkurisalo 405 kandidata na 88 budžetskih mesta, dok je za stomatologiju bilo 108 kandidata na ukupno 45 mesta.

Psihologija je među najtraženijim programima i u Novom Sadu i Nišu. Na Filozofskom fakultetu u Novom Sadu svih 80 mesta na psihologiji popunjeno je u prvom roku, a ista situacija bila je i na pedagogiji, žurnalistici, socijalnom radu i komunikologiji i odnosima sa javnošću. U Nišu su, pored psihologije, bez slobodnih mesta ostali i programi pedagogije, sociologije, socijalne politike i socijalnog rada, novinarstva, kao i komunikologije i odnosa sa javnošću.

Ni IT smerovi ne gube privlačnost, ali podaci pokazuju da interesovanje za ovu oblast nije jednako raspoređeno na svim fakultetima. Na Fakultetu tehničkih nauka u Novom Sadu sva mesta popunjena su na Softverskom inženjerstvu i informacionim tehnologijama, kao i na Informacionom inženjeringu. Istovremeno, na drugim tehničkim programima istog fakulteta ostao je značajan broj slobodnih mesta.

Još zanimljiviji primer dolazi iz Niša, gde je na Računarskim naukama na Prirodno-matematičkom fakultetu ostalo 46 slobodnih mesta. To pokazuje da se interesovanje budućih studenata ne može posmatrati samo kroz oblast koju biraju, već i kroz konkretan fakultet i studijski program. IT jeste tražen, ali očigledno nisu svi IT programi jednako atraktivni.

Gde je ostalo najviše mesta?

Najveći broj slobodnih mesta u Beogradu ostao je na Filološkom fakultetu, čak 683. Slede Poljoprivredni sa 547, Rudarsko-geološki sa 228, Matematički sa 239, Pravni sa 274, Tehnološko-metalurški sa 196, Filozofski sa 189, Šumarski sa 176 i Geografski sa 145 slobodnih mesta.

Posebno se izdvaja program Jezik, književnost, kultura na Filološkom fakultetu, gde je nakon prvog roka ostalo 509 mesta.

Trend slabog interesovanja za nastavničke smerove se nastavlja i ove godine.

U Novom Sadu najveći broj slobodnih mesta ima Fakultet tehničkih nauka - 566. Slede Poljoprivredni fakultet sa 488 i Prirodno - matematički sa 439. Na Filozofskom je ostalo 380 mesta, Ekonomskom 233, dok su Tehnološki i Pravni ostali sa po 146 slobodnih mesta.

Niš ima nešto drugačiju raspodelu. Najviše slobodnih mesta ostalo je na Elektronskom fakultetu - 291, zatim na Prirodno-matematičkom 199 i Fakultetu zaštite na radu 190. Pedagoški fakultet u Vranju ima 157 slobodnih mesta, Mašinski 133, Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja 117, Ekonomski 107, a Tehnološki 98.

Zanimljivo je da je Građevinsko-arhitektonski fakultet u Nišu potpuno popunjen, odnosno da za drugi rok nema nijedno slobodno mesto.

Drugi upisni rok počinje 28. avgusta, a prijemni ispiti planirani su za 1. i 2. septembar, a upis će trajati do 10. Septembra.

Raskorak sa tržištem rada

Veliki raskorak između onoga što mladi biraju pri upisu na fakultete i potreba tržišta rada vidi se kod pojedinih tehničkih zanimanja.

To pokazuju i podaci iz analize sajta Poslovi Infostud, gde su upoređena interesovanja budućih studenata sa potražnjom poslodavaca.

Na Tehničkom fakultetu u Boru,  za 240 raspoloživih mesta prijavilo se svega 57 kandidata. Slična situacija zabeležena je i na Građevinskom fakultetu u Subotici, gde su za građevinarstvo konkurisala 33 kandidata na 104 mesta, dok je za geodeziju bilo 17 kandidata na 30 mesta.

Istovremeno, podaci sa tržišta rada pokazuju da potražnja za ovim profilima ne jenjava. U prvih šest meseci ove godine na sajtu Poslovi Infostud objavljena su 903 oglasa za poslove u građevini i geodeziji, 736 za mašinstvo i 452 za elektrotehniku. Posebno je zanimljivo građevinarstvo, gde je broj oglasa porastao u odnosu na isti period prošle godine, sa 780 na 903.

Ovakav nesklad otvara pitanje zbog čega mladi u manjoj meri biraju pojedine inženjerske smerove, uprkos relativno stabilnoj potražnji poslodavaca. Jedan od razloga može biti zahtevnost samih studija, ali i to što su karijere u industriji, energetici, proizvodnji i građevinarstvu manje vidljive mladima od popularnijih oblasti poput IT-ja, marketinga ili menadžmenta. Istovremeno, savremene inženjerske karijere sve više podrazumevaju rad na automatizaciji, energetskoj efikasnosti, infrastrukturi i velikim tehnološkim i industrijskim projektima.

Sve veći jaz između traženih i manje popularnih smerova

Ovogodišnji upis pokazuje da interesovanje mladih za visoko obrazovanje nije nestalo, ali se sve jasnije vidi da se ono usmerava ka određenim oblastima i konkretnim studijskim programima kao što su medicina, psihologija i IT.

Dok za neke smerove postoji višestruko veća potražnja od broja dostupnih mesta, drugi poput nastavničkih smerova nikako već godinama u nazad ne uspevaju da popune svoje kapacitete.

Upravo bi ta sve izraženija razlika mogla da bude jedan od najvećih izazova za univerzitete u narednim godinama. Pitanje više nije samo kako privući veći broj brucoša, već i kako studijske programe učiniti relevantnijim mladima i uskladiti ih sa promenama na tržištu rada.