Ljudska prava, a sa njima i prava manjinskih grupa, zaokupljaju pažnju pravnika, sociologa, politikologa ali i ljudi iz drugih profesija. Institucionalno se ova oblast ubrzano reguliše posle strašnih stradanja u Drugom svetskom ratu. Pišu se i izglasavaju konvcencije, zakoni, različiti interni propisi.
Ljudska prava su mnogobrojna. Pomenućemo samo neka:
- Pravo na život
- Zabrana ropstva
- Pravo na slobodu i sigurnost
- Pravo na pravično suđenje
- Pravo na slobodu izražavanja
- Pravo na sklapanje braka
- Zabrana diskriminacije
Ipak, kakva je praksa u Srbiji? Na ovo pitanje ukratko će nam odgovoriti sertifikovani branitelj manjinskih prava, Ivan Kojić iz Advokatske kancelarije Tomić iz Novog Sada. Na normativnom planu Srbija u dobroj meri prati standarde razvijenog sveta. Srbija je potpisnik Univerzalne deklaracije UN o pravima čoveka i Evropske konvencije o ljudskim pravima. Za srpske sudove obavezujuće su odluke Evropskog suda za ljudska prava koji predstavlja još jednu instancu kojoj građani mogu da se obrate i pruža dodatnu pravnu sigurnost.
Takođe, Srbija je poslednjih godina donela niz zakona kojima je regulisala pojedina pitanja iz oblasti zaštite ljudskih i manjinskih prava. U praksi su, pak, ova prava još uvek izazov za naše društvo. Iz izveštaja EU, analiza međunarodnih institucija, NVO ali i samih državnih organa proizlazi da su određene slobode još uvek ugrožene: medijske slobode, sloboda izražavanja. Naročito su manjinske grupe u našem društvu pogođene brojnim oblicima diskriminacije i zabrana. Predrasude koje i pojedinci i država neretko imaju prema pripadnicima manjina, a naročito pripadnicima romske i LGBT zajednice ugrožavaju njihovo pravo na rad, na slobodu izražavanja, na pravično suđenje, na sigurnost i brojna druga prava.
Nedavno je (1.6.-6.6.) u Jagodini u organizaciji Instituta za evropske poslove održan šestodnevni seminar iz oblasti zaštite manjinskih prava. Kao jedan od učesnika, naš sagovornik Ivan Kojić, prenosi nam utiske:
"Seminar je bio organizovan kao celodnevni niz predavanja i radionica u toku kojih su učesnici-budući tužioci, sudije, advokati, dobili dragocena nova znanja i veštine, učestvovali u živoj polemici kakva je uvek dobrodošla među juristima.
Na seminaru su govorili aktivisti i članovi nevladinih organizacija, predstavnici kancelarije Poverenika, pravni stručnjaci iz Vrhovnog kasacionog suda, kao i iz Tužilaštva za ratne zločine.
Tokom svakog od pet dana seminara branitelji i braniteljke su učestvovali u Forum teatru kojim je rukovodila doktorantkinja sa novosadske Akademije umetnosti. Funkcija ovog teatra u kom su se mnogi od učesnika prvi put okušali u glumi bio je da razvije osećaj empatije prema žrtvama ma kog oblika nasilja i diskriminacije. Igrale su se u konferencijskoj sali hotela u Jagodini uloge školskih nasilnika, seksualnih napasnika, korumpiranih političara i moćnika, LGBT aktivista, žrtava iz brojnih manjinskih grupa.
Na kraju zaključuje – ne postoji društvo apsolutno oslobođeno diskriminacije ali je građanska dužnost svakog od nas da joj se suprotstavimo!"
