Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održaće se 18. marta.

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, posebnu pažnju posvetiće upravo ovoj temi kroz panel "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti".
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/c7c69b88ca1dbf840984c7d08e797a2e7180a3f52b24590d3cb8123b388cee47.webp" alt="Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" width="85%" />
NIS2 direktiva predstavlja najsveobuhvatniji evropski zakon o sajber bezbednosti do sada, koji značajno pro&scaron;iruje obaveze kompanija u za&scaron;titi digitalnih sistema. Ova regulativa uvodi strože bezbednosne zahteve za kritičnu infrastrukturu, uključujući energetski sektor, zdravstvo, bankarstvo, kao i digitalne usluge poput cloud computinga i data centara. Za srpske kompanije koje posluju ili planiraju poslovanje sa EU, razumevanje NIS2 direktive postaje ključno za opstanak na trži&scaron;tu.
Panel će okupiti vodeće stručnjake koji će detaljno analizirati sve aspekte nove regulative i pružiti praktične savete za prilagođavanje novim standardima. Među njima je Rastko Petaković, stariji partner u Karanović &amp; Partners i član upravnog odbora Digitalne Srbije, čija je ekspertiza u oblasti prava konkurencije i poslovne regulative posebno značajna za razumevanje novih obaveza kompanija. Petaković će govoriti o pro&scaron;irenim bezbednosnim merama koje kompanije moraju implementirati, novim protokolima za upravljanje rizicima, kao i obavezama izve&scaron;tavanja o sajber incidentima.
Mika Tasić tehnolo&scaron;ki vizionar sa preko 25 godina iskustva u radu sa gigantima kao &scaron;to su Google i BMW, osvetliće tehničku stranu implementacije novih standarda. Njegovo bogato iskustvo u cloud arhitekturi i ve&scaron;tačkoj inteligenciji pomoći će učesnicima da razumeju kako praktično primeniti nove bezbednosne zahteve u postojećim sistemima. Tasić će posebnu pažnju posvetiti izazovima sa kojima se kompanije suočavaju pri usklađivanju svojih tehnolo&scaron;kih re&scaron;enja sa novim regulatornim zahtevima.
Kristijan Kaufman je potpredsednik za tehnologiju kompanije Akamai i jedan od članova ICANN boarda direktora. On će govoriti o uticaju NIS2 na razvoj digitalne infrastrukture. Kao stručnjak koji vodi tehnolo&scaron;ki razvoj jedne od vodećih svetskih platformi za isporuku sadržaja, Kaufman će predstaviti kako kompanije mogu da usklade svoj hardver, data centre i mrežnu arhitekturu sa predstojećim promenama u regulativi. Njegov fokus biće na praktičnim re&scaron;enjima koja će pomoći organizacijama da se pripreme za nove bezbednosne standarde.
Panel će moderirati Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a i stručnjak sa bogatim međunarodnim iskustvom u oblasti korporativnog upravljanja i sajber bezbednosti. Njegovo dugogodi&scaron;nje iskustvo u ICANN-u i drugim međunarodnim organizacijama omogućiće sveobuhvatan pogled na izazove koje NIS2 donosi. Učesnici će imati priliku da saznaju vi&scaron;e o prioritetnim oblastima za implementaciju, vremenskom okviru za usklađivanje i potencijalnim posledicama neusklađenosti sa novom regulativom.
NIS2 direktiva nije samo jo&scaron; jedan regulatorni zahtev - ona predstavlja fundamentalnu promenu u pristupu sajber bezbednosti. Za kompanije u Srbiji, bez obzira na veličinu, razumevanje i priprema za ove promene postaje ključno za dugoročni uspeh i konkurentnost na evropskom trži&scaron;tu. Kroz diskusiju na panelu, učesnici će moći da saznaju kako da procene trenutno stanje svoje sajber bezbednosti, identifikuju kritične tačke koje zahtevaju unapređenje i razviju strategiju za usklađivanje sa novim standardima.
Tokom panela posetioci će dobiti odgovore i na pitanja:&nbsp; koje će implikacije na razvoj interneta i na korisnike imati tehnologije, regulative i AI, kako će Web i AI tehnologija uticati na marketing, poslovanje i strategije rasta, kakve scenarije budućnosti možemo da očekujemo, kako bismo se pripremili na nadolazeće promene.
DIDS 2025 održaće se 18. marta u Domu omladine Beograda. Zbog značaja teme i ograničenog broja mesta, organizatori preporučuju pravovremenu registraciju putem zvaničnog <a href="http://www.dids.rs/">sajta konferencije</a>. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju uživo, biće obezbeđen prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

Na konferenciji DIDS 2025, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora.

Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta

Na petnaestoj, jubilarnoj konferenciji Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održanoj u Beogradu, okupio se veliki broj domaćih i međunarodnih stručnjaka koji su razmenili znanja i vizije o budućnosti digitalnog prostora. Pod sloganom "Back to the Future", ovogodi&scaron;nja konferencija pružila je sveobuhvatan uvid u trendove i izazove koji će oblikovati internet u godinama pred nama.
<img src="https://storage.najstudent.com/news/deff42b1a541b78314dadd24e870dfe4c509d09a7c536f7436fa2243b2b6f969.webp" alt="Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta u godinama pred nama" width="100%" />
Foto: Vojislav Vujanić
<h2>Povratak u budućnost: Ka snažnijem internetu</h2>
Keynote predavanje "Povratak u budućnost: ka snažnijem internetu" održala je Polina Malaja. Predavanje je započela osvrtom na istorijat interneta i ključne principe koji su omogućili njegov eksponencijalni rast - otvorenost, interoperabilnost i decentralizovanu strukturu.
Malaja je analizirala kako je prvobitna vizija interneta kao decentralizovane mreže postepeno evoluirala u dana&scaron;nje stanje, gde svedočimo usponu velikih tehnolo&scaron;kih korporacija i sveop&scaron;tem trendu centralizacije. "Internet počiva na skupu osnovnih principa koji su mu omogućili da raste eksponencijalno i skalabilno, te da postane kamen temeljac savremenog informacionog dru&scaron;tva", istakla je Malaja.
Ključni deo predavanja bio je posvećen analizi izazova sa kojima se internet danas suočava - od pretnji po privatnost i trži&scaron;nu konkurenciju, do novih tehnologija poput ve&scaron;tačke inteligencije (AI) i pro&scaron;irene stvarnosti (XR), koje bi mogle značajno izmeniti internet ekosistem. Malaja je posebno upozorila na opasnosti od fragmentacije interneta, koja bi mogla ugroziti njegovu globalnu prirodu.
Zaključujući svoje izlaganje, Malaja je predstavila viziju svetlije budućnosti interneta koja se temelji na povratku osnovnim principima &ndash; otvorenosti, bezbednosti i inkluzivnosti, uz naglasak na promociju konkurencije i diverziteta na globalnoj mreži.
<h2>Stručni panel o budućnosti interneta</h2>
Panel diskusija "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" okupila je ugledne stručnjake: Kristijana Kaufmana iz ICANN-a, Rastka Petakovića iz kancelarije Karanović &amp; Partners, Miku Tasića, kreativnog tehnologa iz Engleske, a panel je moderirao Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a.
Diskusija je otvorila važno pitanje različitih pristupa regulaciji interneta &scaron;irom sveta. Rastko Petaković je govorio o regulativama i za&scaron;titi privatnosti, osvrnuv&scaron;i se na evropski pristup koji teži standardizaciji privatnosti na internetu i za&scaron;titi prava korisnika. Panelisti su napravili kontrast između ovog pristupa i modela kontrole koji primenjuju neke zemlje, poput Kine, gde je naglasak na centralizovanom upravljanju internetom.
Mika Tasić je pokrenuo temu monetizacije podataka, ukazujući na dana&scaron;nje digitalno dru&scaron;tvo gde su monetizacija i podaci nejasni mnogima. "To je glavna sila iza toga kako će se tehnologija razviti u budućnosti. Budućnost interneta zavisi dosta od novca", istakao je Tasić. Posebno je naglasio paradoks savremenog interneta &ndash; korisnici su istovremeno postali i radnici i konzumeri, dok najveću zaradu ostvaruju velike tehnolo&scaron;ke kompanije kroz prikupljanje i kori&scaron;ćenje njihovih podataka.
Kaufman se osvrnuo na istorijsku dimenziju, podsećajući kako se pre 20-25 godina verovalo da će internet unaprediti demokratiju i druge aspekte života, pre nego &scaron;to su vlade počele da se me&scaron;aju u regulaciju interneta, uvodeći različite oblike nadzora i blokiranja. Zajednički zaključak panelista bio je da treba zadržati pozitivne aspekte interneta i raditi na multistejkholder modelu koji će omogućiti da internet ostane globalan i univerzalan.
<h2>Indeks digitalnog razvoja otkriva potencijale srpske digitalne ekonomije</h2>
Predrag Milićević i Nikola Jovanović predstavili su projekat "Indeks digitalnog razvoja Srbije", koji kroz objektivne pokazatelje meri digitalizaciju domaćih preduzeća. Njihovo istraživanje pokazalo je da digitalni indeks Srbije trenutno iznosi 46,97 od mogućih 100, &scaron;to ukazuje na značajan prostor za digitalni napredak.
Zanimljivo je da dve trećine firmi ima svoje veb-sajtove i da čak 79% koristi dru&scaron;tvene mreže u poslovne svrhe. Facebook je sa 80% ubedljivo najpopularnija dru&scaron;tvena platforma među srpskim preduzećima, dok LinkedIn koristi 31% firmi. Milićević je posebno istakao praktičnu vrednost sajta <a href="https://xn--d1achkm1a.xn--90a3ac/" target="_blank" rel="noopener">индекс.срб</a>, koji preduzećima omogućava da procene svoje digitalne kapacitete u poređenju sa sličnim firmama.
Ivan Minić je u predavanju "Digitalna transformacija na srpski način" ponudio osvežavajući pogled na izazove digitalizacije poslovanja u Srbiji. Sa dozom humora, Minić je ukazao na fenomen brzog usvajanja poslovnih termina bez pravog razumevanja njihovog značenja.
Kroz niz primera, Minić je predstavio uspe&scaron;ne slučajeve domaćih kompanija koje su prihvatile digitalizaciju i implementirale je na način prilagođen lokalnom kontekstu. Ovi primeri učinili su složenu temu pristupačnijom publici i pokazali da postoje pozitivni principi kojima se preduzeća u Srbiji mogu voditi u procesu digitalne transformacije, prilagođavajući globalne trendove specifičnostima lokalnog trži&scaron;ta.
<h2>Uspeh humanitarne inicijative "Lokalac na internetu"</h2>
Marijana Borković predstavila je projekat "Lokalac na internetu", humanitarnu inicijativu RNIDS-a koja od 2020. godine beleži kontinuirani razvoj. Kroz prodaju brendiranih proizvoda, projekat prikuplja sredstva za podr&scaron;ku mladim talentima, &scaron;to je već dalo impresivne rezultate.
Posebno inspirativna bila je priča dve učenice druge godine Matematičke gimnazije koje su, zahvaljujući ovom projektu, sa grupom đaka, profesorkom i direktorkom, posetile Evropsku laboratoriju za nuklearna istraživanja (CERN). To jedinstveno iskustvo povezalo ih je sa svetom vrhunskih naučnih istraživanja i pružilo im uvid u najsavremenije naučne tokove, &scaron;to je neprocenjivo iskustvo za budući razvoj učenika Matematičke gimnazije.
Na konferenciji je predstavljena i nova kolekcija proizvoda brenda Lokalac, nastala u saradnji sa brendom Dechko Tzar. Borković je najavila i buduće planove projekta, koji uključuju podr&scaron;ku udruženju Lice ulice i kreiranje murala u Beogradu, pokazujući kako se inicijativa kontinuirano razvija i &scaron;iri područje svog dru&scaron;tvenog uticaja.
U nastavku programa prikazan je uvodni film o dobrim primerima upotrebe .rs domena, nakon čega su Ivan Stanimirović i Miomir Popeskov održali prezentaciju "domen.rs studija slučaja: Kako nastaje brend". Oni su podelili praktične savete o tome kako internet domen može postati srž uspe&scaron;ne brend strategije, često prevazilezeći ograničenja tradicionalne SEO optimizacije.
Konferencija je zaključena dinamičnim DIDS kvizom koji je testirao znanje učesnika o internet domenima, digitalnim trendovima i istoriji interneta, &scaron;to je na zabavan i interaktivan način zaokružilo ovogodi&scaron;nji program DIDS-a.
Petnaesto izdanje DIDS konferencije jo&scaron; jednom je potvrdilo svoju poziciju ključnog događaja za digitalnu zajednicu u Srbiji, kombinujući stručne uvide, praktične primere i inspirativne inicijative koje zajedno oblikuju digitalnu budućnost zemlje. Odloženi snimak konferencije može da se pogleda na RNIDS Jutjub kanalu.

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta još od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi.

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta jo&scaron; od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi na globalnoj sceni.
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/fa3d100ea70a3100ef413595c960fc3d535b92c108a96a715901ad66fd61bd36.webp" alt="Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi" width="80%" />
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na listi za 2025. godinu, Univerzitet u Kragujevcu rangiran je između 1001. i 1200. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, dok je Univerzitet u Novom Sadu na mestu 1501+.
Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang liste već devetu &nbsp;godinu zaredom, a slede Masačusetski institut tehnologije, Harvard Univerzitet, Univerzitet Prinston, dok je na petom mestu Univerzitet u Kembridžu.
Najbolji univerziteti nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa ih je tako među prvih deset čak sedam. Na ovogodi&scaron;njoj rang listi obuhvaćeno je 2.092 univerziteta, čak 185 vi&scaron;e u odnosu na pro&scaron;lu godinu.
Vi&scaron;e o vesti na linku&nbsp;<a href="https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/latest/world-ranking#!/length/25/locations/SRB/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/scores" target="_blank" rel="noopener">Times Higher Education (THE) World University Rankings</a>.
Izvor: <a style="color: #95a5a6;" href="https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=5084&amp;pismo=latinica" target="_blank" rel="noopener">Univerzitet u Kragujevcu</a>

U Studentskom kulturnom centru (SKC) u petak 22. decembra u 18h organizuje se radionica u okviru projekta Studenti studentima na temu: “Od slepih guslara do imejlova: srpski jezik kroz vreme”.

Studenti studentima u SKC-u: Od slepih guslara do imejlova - srpski jezik kroz vreme

U Studentskom kulturnom centru (SKC) u petak 22. decembra u 18h organizuje se radionica u okviru projekta Studenti studentima na temu: &ldquo;Od slepih guslara do imejlova: srpski jezik kroz vreme&rdquo;.
&nbsp;
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/4470/43f902fedfff4dbf764db0f8575d8aee2de2f64145bad44c2cc81af1be2c684b.jpg" alt="Studenti studentima: Od slepih guslara do imejlova - srpski jezik kroz vreme" width="80%" />
&nbsp;
petak, 22. decembar u 18:00 Mala sala Projekat: STUDENTI STUDENTIMA "Od slepih guslara do imejlova: srpski jezik kroz vreme" učesnici: srbisti zavr&scaron;nih godina studija, Filolo&scaron;kog fakulteta u Beogradu sa gostima.
 "Od slepih guslara do imejlova: zaronite kroz vreme i istoriju na&scaron;eg jezika, preko folklora, običaja i verovanja do aktuelnih de&scaron;avanja u dru&scaron;tvu. Saznaćete stvari iz pro&scaron;losti koje nas defini&scaron;u kao narod, ali ćemo se dotaći tema savremenog srpskog jezika, raznih nedoumica i aktuelnih de&scaron;avanja, kao i nekih pitanja funkcionalne pismenosti."

Studenti studentima u SKC-u: Od slepih guslara do imejlova - srpski jezik kroz vreme

Najnovije vesti

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

Jubilarna DIDS 2025 konferencija: Pogled u budućnost interneta

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi