Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), održaće se 18. marta.

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

Nova era u sajber bezbednosti stiže u Evropu, a samim tim i u Srbiju. Petnaesta konferencija Dan internet domena Srbije (DIDS 2025), koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, posebnu pažnju posvetiće upravo ovoj temi kroz panel "Budućnost interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti".
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/c7c69b88ca1dbf840984c7d08e797a2e7180a3f52b24590d3cb8123b388cee47.webp" alt="Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti" width="85%" />
NIS2 direktiva predstavlja najsveobuhvatniji evropski zakon o sajber bezbednosti do sada, koji značajno pro&scaron;iruje obaveze kompanija u za&scaron;titi digitalnih sistema. Ova regulativa uvodi strože bezbednosne zahteve za kritičnu infrastrukturu, uključujući energetski sektor, zdravstvo, bankarstvo, kao i digitalne usluge poput cloud computinga i data centara. Za srpske kompanije koje posluju ili planiraju poslovanje sa EU, razumevanje NIS2 direktive postaje ključno za opstanak na trži&scaron;tu.
Panel će okupiti vodeće stručnjake koji će detaljno analizirati sve aspekte nove regulative i pružiti praktične savete za prilagođavanje novim standardima. Među njima je Rastko Petaković, stariji partner u Karanović &amp; Partners i član upravnog odbora Digitalne Srbije, čija je ekspertiza u oblasti prava konkurencije i poslovne regulative posebno značajna za razumevanje novih obaveza kompanija. Petaković će govoriti o pro&scaron;irenim bezbednosnim merama koje kompanije moraju implementirati, novim protokolima za upravljanje rizicima, kao i obavezama izve&scaron;tavanja o sajber incidentima.
Mika Tasić tehnolo&scaron;ki vizionar sa preko 25 godina iskustva u radu sa gigantima kao &scaron;to su Google i BMW, osvetliće tehničku stranu implementacije novih standarda. Njegovo bogato iskustvo u cloud arhitekturi i ve&scaron;tačkoj inteligenciji pomoći će učesnicima da razumeju kako praktično primeniti nove bezbednosne zahteve u postojećim sistemima. Tasić će posebnu pažnju posvetiti izazovima sa kojima se kompanije suočavaju pri usklađivanju svojih tehnolo&scaron;kih re&scaron;enja sa novim regulatornim zahtevima.
Kristijan Kaufman je potpredsednik za tehnologiju kompanije Akamai i jedan od članova ICANN boarda direktora. On će govoriti o uticaju NIS2 na razvoj digitalne infrastrukture. Kao stručnjak koji vodi tehnolo&scaron;ki razvoj jedne od vodećih svetskih platformi za isporuku sadržaja, Kaufman će predstaviti kako kompanije mogu da usklade svoj hardver, data centre i mrežnu arhitekturu sa predstojećim promenama u regulativi. Njegov fokus biće na praktičnim re&scaron;enjima koja će pomoći organizacijama da se pripreme za nove bezbednosne standarde.
Panel će moderirati Danko Jevtović, član Upravnog odbora RNIDS-a i stručnjak sa bogatim međunarodnim iskustvom u oblasti korporativnog upravljanja i sajber bezbednosti. Njegovo dugogodi&scaron;nje iskustvo u ICANN-u i drugim međunarodnim organizacijama omogućiće sveobuhvatan pogled na izazove koje NIS2 donosi. Učesnici će imati priliku da saznaju vi&scaron;e o prioritetnim oblastima za implementaciju, vremenskom okviru za usklađivanje i potencijalnim posledicama neusklađenosti sa novom regulativom.
NIS2 direktiva nije samo jo&scaron; jedan regulatorni zahtev - ona predstavlja fundamentalnu promenu u pristupu sajber bezbednosti. Za kompanije u Srbiji, bez obzira na veličinu, razumevanje i priprema za ove promene postaje ključno za dugoročni uspeh i konkurentnost na evropskom trži&scaron;tu. Kroz diskusiju na panelu, učesnici će moći da saznaju kako da procene trenutno stanje svoje sajber bezbednosti, identifikuju kritične tačke koje zahtevaju unapređenje i razviju strategiju za usklađivanje sa novim standardima.
Tokom panela posetioci će dobiti odgovore i na pitanja:&nbsp; koje će implikacije na razvoj interneta i na korisnike imati tehnologije, regulative i AI, kako će Web i AI tehnologija uticati na marketing, poslovanje i strategije rasta, kakve scenarije budućnosti možemo da očekujemo, kako bismo se pripremili na nadolazeće promene.
DIDS 2025 održaće se 18. marta u Domu omladine Beograda. Zbog značaja teme i ograničenog broja mesta, organizatori preporučuju pravovremenu registraciju putem zvaničnog <a href="http://www.dids.rs/">sajta konferencije</a>. Za sve koji nisu u mogućnosti da prisustvuju uživo, biće obezbeđen prenos putem RNIDS-ovog Jutjub kanala.

Na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća.

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

U eri kada je digitalizacija poslovanja neophodnost, a ne opcija, na konferenciji DIDS 2025, koja će se održati 18. marta u Domu omladine Beograda, biće predstavljen prvi sveobuhvatni Indeks digitalnog razvoja srpskih preduzeća. Ova inovativna alatka postaviće ogledalo pred domaći biznis sektor i pokazati realnu sliku digitalne transformacije u Srbiji. 
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/b957a9665392348dd3e3f3f0cb8c98b147006160bc77a6b89503b179ba37a058.webp" alt="DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije" width="85%" />
Za mnoge domaće kompanije, pojam digitalizacije često ostaje u sferi maglovitih obećanja i nerazja&scaron;njenih strategija. U svetu prepunom marketin&scaron;kih floskula o digitalnoj budućnosti, srpska preduzeća neretko ostaju zbunjena pred konkretnim pitanjem: &bdquo;Koliko su kompanije zaista digitalne?"
Upravo na to pitanje odgovoriće novi portal индекс.срб, zajednički projekat RNIDS-a i agencije Plum Mark, koji će premijerno biti predstavljen na konferenciji.
Ono &scaron;to indeks čini posebno vrednim jeste njegova sposobnost da različito vrednuje elemente digitalne prisutnosti. Nije svaki digitalni korak jednako vredan za poslovanje &ndash; posedovanje veb-sajta, aktivnost na dru&scaron;tvenim mrežama, kori&scaron;ćenje imejl adrese na korporativnom domenu, primena digitalnih alata u poslovanju &ndash; sve ovo nosi različitu težinu u ukupnoj digitalnoj slici.
Indeks digitalnog razvoja donosi i jednu često zanemarenu dimenziju &ndash; precizno razlikovanje između stvarne digitalizacije i povr&scaron;ne upotrebe tehnologije. Mnoge kompanije imaju profile na dru&scaron;tvenim mrežama, ali koliko njih zaista koristi te kanale za stvaranje vrednosti? Koliko preduzeća poseduje veb-sajt, ali on služi samo kao digitalna bro&scaron;ura, bez stvarne funkcionalnosti koja doprinosi poslovanju?
Posebnu vrednost projekta predstavlja njegov edukativni karakter. Firme koje otkriju da zaostaju u određenim aspektima digitalnog razvoja dobiće pristup specijalizovanim resursima koji ih mogu voditi ka pobolj&scaron;anju. Umesto kritikovanja zaostajanja, ovaj projekat nudi mapu puta ka digitalnoj konkurentnosti.
<h2>Digitalizacija bez magle &ndash; od mitova do merljivih rezultata</h2>
Odmah nakon predstavljanja Indeksa digitalnog razvoja, kroz predavanje "Digitalna transformacija na srpski način", serijski preduzetnik Ivan Minić će dati pregr&scaron;t korisnih saveta za one kojima je ovaj index nizak, a žele da do kraja, na pravi način sprovedu digitalnu transformaciju. Ovo predavanje obećava i da će da rasvetli paradokse koji su postali gotovo tradicija u na&scaron;im poslovnim krugovima. Dok mnogi rukovodioci vole da govore o digitalnoj transformaciji, konkretni primeri uspe&scaron;nih digitalnih preobražaja ostaju retkost.
Minić, kao neko ko je pro&scaron;ao put od osnivanja Burek.com sa preko 2,2 miliona članova do rada na stotinama digitalnih projekata za međunarodne klijente, približiće učesnicima &scaron;ta zaista znači digitalno transformisati poslovanje u specifičnim uslovima srpskog trži&scaron;ta, sa svim njegovim izazovima i ograničenjima.
Za rukovodioce koji se često osećaju izgubljeno u &scaron;umi digitalnih trendova i re&scaron;enja, DIDS 2025 donosi priliku da kroz konkretne primere i merljive pokazatelje sagledaju put kojim njihova kompanija treba da krene. U vremenu kada sve vi&scaron;e poslovanja prelazi u digitalni prostor, poznavanje sopstvene pozicije na digitalnoj mapi postaje pitanje poslovnog opstanka.
Ovogodi&scaron;nja konferencija, koja nosi simboličan naziv "Back To The Future", donosi i druga relevantna predavanja i panele o budućnosti interneta, novim regulativama i tehnologijama koje oblikuju digitalni svet. Prisustvo je besplatno za sve posetioce uz obaveznu registraciju na <a href="http://dids.rs" target="_blank" rel="noopener">zvaničnom sajtu dids.rs</a> zbog ograničenog kapaciteta.

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta još od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi.

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi

Times Higher Education (THE) World University Rankings kreira rang listu univerziteta jo&scaron; od 2004. godine, a u cilju procene univerzitetskih performansi na globalnoj sceni.
<img style="display: block; margin-left: auto; margin-right: auto;" src="https://storage.najstudent.com/news/fa3d100ea70a3100ef413595c960fc3d535b92c108a96a715901ad66fd61bd36.webp" alt="Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi" width="80%" />
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Na listi za 2025. godinu, Univerzitet u Kragujevcu rangiran je između 1001. i 1200. mesta, zajedno sa Univerzitetom u Beogradu, dok je Univerzitet u Novom Sadu na mestu 1501+.
Univerzitet u Oksfordu je na vrhu rang liste već devetu &nbsp;godinu zaredom, a slede Masačusetski institut tehnologije, Harvard Univerzitet, Univerzitet Prinston, dok je na petom mestu Univerzitet u Kembridžu.
Najbolji univerziteti nalaze se u Sjedinjenim Američkim Državama, pa ih je tako među prvih deset čak sedam. Na ovogodi&scaron;njoj rang listi obuhvaćeno je 2.092 univerziteta, čak 185 vi&scaron;e u odnosu na pro&scaron;lu godinu.
Vi&scaron;e o vesti na linku&nbsp;<a href="https://www.timeshighereducation.com/world-university-rankings/latest/world-ranking#!/length/25/locations/SRB/sort_by/rank/sort_order/asc/cols/scores" target="_blank" rel="noopener">Times Higher Education (THE) World University Rankings</a>.
Izvor: <a style="color: #95a5a6;" href="https://www.kg.ac.rs/vest.php?vest=5084&amp;pismo=latinica" target="_blank" rel="noopener">Univerzitet u Kragujevcu</a>

Visoka škola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu, u školskoj 2018/2019. godini, upisuje studente na prvu godinu master strukovnih studija na tri studijska programa.

VISER upisuje studente na tri studijska programa master strukovnih studija

Visoka &scaron;kola elektrotehnike i računarstva strukovnih studija u Beogradu, u &scaron;kolskoj 2018/2019. godini, upisuje studente na prvu godinu master strukovnih studija na <a href="https://startuj.infostud.com/studije/visoka-skola-elektrotehnike-i-racunarstva-strukovnih-studija-u-beogradu-1010" target="_blank">tri studijska programa</a>.
<ul>
<li><a href="https://startuj.infostud.com/studije/master/elektrotehnicko-inzenjerstvo-1911" target="_blank">Elektrotehničko inženjerstvo</a></li>
<li><a href="https://startuj.infostud.com/studije/master/multimedijalno-inzenjerstvo-1909" target="_blank">Multimedijalno inženjerstvo</a></li>
<li><a href="https://startuj.infostud.com/studije/master/racunarsko-inzenjerstvo-1910" target="_blank">Računarsko inženjerstvo</a>.</li>
</ul>
<img src="https://storage.najstudent.com/news/4917/cfe1be327e0b4bb20622e8237878436bc4c1d0c2bce05a8e5919ec9fff92f256.jpg" alt="viser" />
&nbsp;
Studije na svim studijskim programima master strukovnih studija traju dve godine (četiri semestra). Studijski programi sadrže obavezne i izborne predmete, čijim se uspe&scaron;nim polaganjem stiče ukupno 120 ESPB bodova. Na studijskim programima master strukovnih studija ne postoje budžetska mesta.
&nbsp;
<table border="0">
<tbody>
<tr>
<td colspan="2">
<h4>Konkursni termini u prvom roku</h4>
</td>
</tr>
<tr>
<td colspan="2">
Master studije:
<ul>
<li>Prijava na Konkurs:&nbsp;od 28. juna 2018. godine do 06. jula 2018. godine</li>
<li>Preliminarna rang lista&nbsp;na osnovu op&scaron;te prosečne ocene ostvarene na prethodnim nivoima studija: 09. jula 2018. do 12:00 časova.</li>
<li>Prigovori&nbsp;na privremenu rang listu: 09. i 10. jula 2018. od 10:00 do 15:00 časova.</li>
<li>Re&scaron;enja po podnetim prigovorima&nbsp;i eventualnim žalbama na prvostepene odluke po podnetim prigovorima: 10. jula 2018. godine do 17:00 časova.&nbsp;</li>
<li>Objavljivanje konačne rang liste: 10. jula 2018. godine do 18:00 časova.</li>
<li>Upis&nbsp;primljenih kandidata: 11., 12. i 13. jula 2018. godine</li>
</ul>
</td>
</tr>
</tbody>
</table>
&nbsp;
<h4>Potrebna dokumenta za prijavljivanje na konkurs:</h4>
<ul>
<li>Prijavni list</li>
<li>Kopija diplome osnovnih studija (ne mora biti overena)</li>
<li>Izvod iz matične knjige rođenih (ne mora biti mlađi od 6 meseci)</li>
</ul>
Prijavni list i uplatnica nalaze se u skriptarnici &Scaron;kole.

VISER upisuje studente na tri studijska programa master strukovnih studija

Konkursni termini u prvom roku

Potrebna dokumenta za prijavljivanje na konkurs:

Najnovije vesti

Na DIDS-u o budućnosti interneta: Regulative, tehnologije i poslovni horizonti

DIDS 2025: Indeks digitalnog razvoja Srbije otkriva koliko su naše firme zaista digitalne

Univerzitet u Kragujevcu ponovo na Times Higher Education Ranking listi