Naučnici sa Oksforda tvrde da su danas ljudi iscrpljeni zbog neispavanosti, što loše utiče na produktivnost rada. Đaci ne mogu da se fokusiraju pre 8,30, srednjoškolci pre 10, a studenti pre 11 sati.
Foto: Pixabay
Malo je onih kojima radno vreme počinje u 10 časova, ali stručnjaci upozoravaju da to nije nikakva privilegija, već može da bude kontraproduktivno. Ovo se naročito odnosi na osobe mlađe od 55 godina koje zbog ranijeg ustajanja osećaju umor, imaju slabiji imunitet, sklonije su bolestima i pod većim su stresom. Posledice su loša memorija i manjak pažnje, a može da odvede i u krajnost kao što su alkoholizam i droga, tvrde naučnici za univerziteta Oksford.
Oni smatraju da su ljudi iscrpljeni jer nisu dovoljno spavali, a to utiče na produktivnost rada. Posle 55. godine potrebno nam je manje sna, ali do tada bi bilo poželjno da radno vreme počne tek u 10 sati, što se odnosi i na učenike i studente. Studija je pokazala da desetogodišnji đak ne može dobro da se fokusira na nastavu pre 8.30, srednjoškolci pre 10.00, dok bi za studente bilo idealno da nastava počne posle 11 sati.
- Živimo u društvu u kome su ljudi nenaspavani - kaže dr Pol Keli sa Oksforda. - Ne možemo da promenimo naš dnevni bioritam, niti da naučimo da ustajemo u određeno vreme. Nedostatak sna je mučenje. Društvo bi moralo da uskladi početak radnog vremena i školskih obaveza sa prirodnim ljudskim satom kako radnici, učenici i studenti ne bi imali zdravstvene i psihičke probleme.
