Najčešći oblik rada sa kojim ćeš se susretati u praksi je rad na određeno vreme, koji je ponekad praćen neizvesnošću i pitanjima šta će biti posle isteka ugovora i kada poslodavac mora da te prijavi za stalno.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Upravo na ove nedoumice želimo da ti ukažemo kroz prizmu zakonske regulative, kao i kroz praksu, koja nekada zna da odstupa od pozitivno pravnih normi.
Maksimalna dužina trajanja ugovora o radu na određeno vreme
Zakon o radu propisuje da ugovor o radu može da se zaključi na određeno vreme za zasnivanje radnog odnosa čije je trajanje unapred određeno postojanjem roka, izvršenjem određenog posla ili nastupanjem određenog događaja. Unapred se zna da će radni odnos trajati dok traju navedeni objekivni razlozi.
Primera radi, često se kod multinacionalnih kompanija mogu angažovati radnici za realizaciju određenih projekata. Menadžment kompanije procenjuje koliki vremenski okvir će biti potreban za završetak tog projekta, u skladu sa tom procenom, zbog povećanog obima posla, mogu da te angažuju na određeno vreme, ali samo do završetka tog projekta. Dakle, u takvim slučajevima, kompanija može da te angažuje na određeno vreme, ali samo dok traje potreba za radom na tom konkretnom projektu. Prema tome, radni odnos traje za vreme trajanja objektivnih potreba.
Kada je reč o maksimalnoj dužini trajanja radnog odnosa na određeno vreme, Zakon o radu u svom čl. 37. decidno reguliše da poslodavac može da zaključi jedan ili više ugovora o radu na određeno vreme na osnovu kojih se radni odnos sa istim zaposlenim zasniva za period koji sa prekidima ili bez prekida ne može biti duži od 24 meseca. Ovo konkretno znači da broj ugovora na određeno vreme, kao i promena opisa poslova ne utiče na trajanje roka.
Prema tome, nakon proteka roka od ukupno 24 meseca radnog odnosa na određeno vreme, kada bi u praksi bilo sve idealno, ti bi mogao da biraš između dve opcije - prestanak radnog odnosa ili zasnivanje radnog odnosa na neodređeno vreme. Ali u praksi postoje brojni primeri izigravanja zakonske regulative, na koje ćemo ti kroz ovaj tekst i ukazati.
Kad ugovor o radu na određeno vreme traje duže od 24 meseca?
Postoje izuzeci od pravila kada Ugovor o radu na određeno vreme sa istim zaposlenim može da se zaključi i na period duži od 24 meseca ukoliko je to potrebno zbog zamene privremeno odsutnog zaposlenog do njegovog povratka na posao, kao što je, na primer, porodiljsko odsustvo, obavljanje javne funkcije, duže bolovanja itd. Isto tako, u pogledu stranih državljana je predviđen izuzetak na osnovu dozvole za rad u skladu sa zakonom. Ovaj ugovor može da traje sve do isteka roka na koji je izdata dozvola za rad u Republici Srbiji, pa i duže od 24 meseca. Za novoosnovane kompanije je data mogućnost da u prvih godinu dana od dana registracije zaključuju ugovor o radu na određeno vreme čije ukupno trajanje nije duže od 36 meseci.
To praktično za tebe znači da po isteku roka na koji si zaključio ugovor o radu na određeno vreme radi zamene privremeno odsutnog zaposlenog ili zbog rada na projektu čije je vreme unapred određeno, moguće je da opet sklopiš novi ugovor o radu na određeno vreme, za isti taj zakonski osnov.
Kada poslodavac mora da te prijavi za stalno?
Zakon o radu propisuje da, ukoliko si zaključio ugovor o radu na određeno vreme i ako ostaneš da radiš kod poslodavca najmanje pet radnih dana po isteku vremena za koje si ugovorom bio angažovan, smatra se da ti je radni odnos zasnovan na neodređeno vreme (radni odnos na određeno vreme prerasta u radni odnos na neodređeno vreme).
Pozitivno pravni propisi predviđaju da te poslodavac mora prijaviti za stalno ukoliko si zasnovao radni odnos na određeno vreme van slučajeva kada je to po zakonu moguće. Najčešće se to dešava ako potpišeš novi ugovor o radu na određeno vreme, a već si imao radni odnos na određeno vreme u trajanju od 24 meseca.
Druga mogućnost kada postoji obaveza prijave u stalni radni odnos jeste kada se kumulativno ispune dva uslova, u slučaju kada ti je istekao ugovor o radu na određeno vreme a ti nastaviš da radiš kod poslodavca još najmanje 5 radnih dana, kao i kada ti poslodavac dopusti da radiš i ne dostavi ti rešenje o otkazu ugovora o radu.
U okolnostima kada nisi nastavio da radiš nakon isteka ugovora o radu na određeno vreme, radni odnos ti prestaje automatski danom isteka ugovora o radu i nije neophodno da poslodavac tada odlučuje rešenjem o otkazu. U cilju zaštite svojih interesa, poslodavci najčešće donose rešenje o otkazu ugovora o radu navodeći kao razlog prestanka radnog odnosa istek ugovora o radu na određeno vreme, ali ovaj akt nije obavezan i isključivo je deklarativnog karaktera. Međutim, ukoliko nastaviš da dolaziš na posao i nakon isteka radnog odnosa na određeno vreme i redovno obavljaš svoje radne zadatke najmanje pet radnih dana po isteku ugovora o radu na određeno vreme, a poslodavac se tome ne usprotivi, niti donese rešenje o otkazu ugovora, smatra se da se poslodavac prećutno saglasio da možeš da nastaviš da radiš, i to u radnom odnosu na neodređeno vreme.
Zašto u praksi imamo pojavu dugogodišnjeg rada na određeno vreme?
Sigurno si se kod svojih kolega, prijatelja i vršnjaka susretao sa primerima da ti neko kaže da je već više godina radno angažovan na određeno vreme i da nikako da ga poslodavac prijavi za stalno. Upravo su u praksi vrlo česti slučajevi da se kompanije, iz razloga fleksibilnosti, odlučuju na ugovor na određeno vreme i izbegavaju da izvrše prijavu za stalno, kako bi izbegli skupu proceduru raskidanja ugovora ukoliko dođe do problema u nekom tehnološkom procesu, pa ostanu bez tržišta. Izigravanje zakona i pronalaženje „malih vrata“ u zakonu kako bi se zaposlena lica u što dužem vremenskom intervalu držala na određeno vreme, način je da kompanije kod zaposlenih održavaju strah da ako ne budu pokazivali dobre rezultate tokom trajanja ugovora, neće dobiti produženje istog. Poslodavci upravo u navedenim izuzecima od pravila vide i koriste mogućnost da zaposlenima pre samog isteka ugovora, uz promenu osnova, opet daju ugovor na određeno vreme zbog, na primer, zamene odsutnog zaposlenog ili rada na nekom novom projektu. Na taj način, na „mala vrata“ zakona mogu da zaposlene drže dugo godina na ovom obliku rada.
Dakle, ono na čega ćeš vrlo često da nailaziš kao pojavu na tržištu rada, jeste da se zapošljavanje na određeno vreme koristi neselektivno bez mnogo obzira prema odredbama zakona, iz razloga što pruža veću fleksibilnost poslodavcu u domenu otkaza ugovora o radu. Može se reći da mnogi poslodavci ne uviđaju da zapošljavanja na određeno vreme nije stvar njihove diskrecione odluke, već nešto što mora biti opravdano objektivnim okolnostima u svakom pojedinačnom slučaju.
