Tribina: Veštačka inteligencija u nastavi jezika, književnosti i prevođenja

Učestvuju: Danijela Ljubojević, naučna saradnica na Institutu za pedagoška istraživanja u Beogradu; prof. dr Milena Škobo, vanredna profesorka na Katedri za anglistiku Filološkog fakulteta Univerziteta Sinergija u Bijeljini; Anđelka Petrović, profesorka srpskog jezika i književnosti u Matematičkoj gimnaziji u Beogradu; dr Ksenija Vraneš, docentkinja na Katedri za iberijske studije Filološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu; prof. dr Ana Simić, vanredna profesorka na studijskom programu Engleski jezik na Fakultetu za pravne i poslovne studije dr Lazar Vrkatić u Novom Sadu; prof. dr Tijana Gajić, vanredna profesorka na Akademiji za hotelijerstvo, turizam i velnes u Beogradu; Marina Panić, profesorka srpskog jezika i književnosti u Gimnaziji u Kraljevu; samostalna pedagoška savetnica; Majda Glavaš, nastavnik engleskog jezika u Srednjoj poljoprivrednoj školi u Zrenjaninu.

Danijela Ljubojević, predavanje Od generisanog teksta do kritičkog mišljenja: Primena VI u nastavi jezika

Pisanje eseja u nastavi stranih jezika danas se sve češće odvija u okruženju u kojem su alati VI lako dostupni učenicima. Umesto pitanja da li ih treba uopšte koristiti ili potpuno zabraniti, fokus ovog izlaganja je na tome kako da ih metodički promišljeno integrišemo u proces učenja. Izlaganje je usmereno na konkretne načine primene VI (ChatGPT-a) u nastavi jezika, sa posebnim fokusom na pisanje eseja. Biće prikazano kako se alat VI može integrisati u sve faze procesa pisanja kroz obrnuti pristup (engl. flipped classroom), tehniku rečeničnih obrazaca (engl. sentence skeletons) i formativnu povratnu informaciju, tako da podržava razvoj učenikovih kompetencija, a ne da ih zamenjuje. Poseban akcenat biće na povezivanju ovih aktivnosti sa Blumovom taksonomijom, naročito sa višim nivoima kognitivnih procesa (analizirati, evaluirati i stvoriti). Učesnici će videti kako se generisani esej može koristiti za analizu strukture i argumenata, kako učenici mogu da evaluiraju kvalitet teksta prema jasno definisanim kriterijumima (uključujući elemente kritičkog mišljenja), i kako da kroz vođeno preoblikovanje i sopstveno pisanje dođu do faze kreiranja kvalitetnog, argumentovanog eseja. U tom procesu primenjuju se elementi Paul–Elder modela kritičkog mišljenja (jasnoća, preciznost, relevantnost, logičnost, dubina), čime se učenici usmeravaju ka argumentovanom prosuđivanju i metakognitivnoj refleksiji. Cilj izlaganja je da pokaže kako VI može biti pedagoški osmišljeno sredstvo za razvoj organizacije teksta, argumentacije i kritičkog mišljenja u nastavi jezika.

Prof. dr Milena Škobo, predavanje Književnost i veštačka inteligencija: izazovi nastave i neprevodivo ljudsko

Gde je mesto književnosti u doba VI? U savremenom diskursu često se podrazumeva da je književnost „manje primenljiva“, „manje potrebna“ ili suviše udaljena od stvarnog života. Margaret Etvud, govoreći o romanu Sluškinjina priča, ističe da u njenoj prozi nema ničeg što se već negde, u nekom trenutku, nije dogodilo. Slutnje tog distopijskog romana, koji je objavljen pre nešto više od četrdeset godina, danas se u znatnoj meri obistinjuju. Nije li upravo to potvrda da nam književnost omogućava da razumemo društvo, etiku, moć i složenost ljudskog iskustva? Nije li ona, samim tim, duboko ukorenjena u stvarnosti i način da tu stvarnost promišljamo i razumemo? Upravo zato se književnost prirodno svrstava među ključne oblasti obrazovanja u doba VI. U okviru izlaganja biće predstavljeni rezultati empirijskih istraživanja o upotrebi obrazovnih agenata VI zasnovanih na književnim i istorijskim ličnostima. Kroz primere iz prakse pokazaćemo kako se nastava književnosti može tehnološki unaprediti bez gubitka humanističke dimenzije. Poseban deo biće posvećen književnom prevođenju, disciplini u kojoj se najjasnije vide granice automatizacije. Pokazaćemo na konkretnim primerima šta mašine mogu da postignu, a gde nužno greše, čime se podržava činjenica da književni prevod zahteva interpretativni, kreativni i etički sloj koji VI ne može sasvim da reprodukuje. Predavanje nudi okvir za promišljenu primenu VI u nastavi književnosti i književnog prevođenja, uz očuvanje kritičkog mišljenja i dubljeg razumevanja književnog jezika i kulture.

PANEL DISKUSIJA: Jezik, književnost i prevođenje u digitalnom dobu 

Opis panela: U panelu će se diskutovati o tome kako veštačka inteligencija menja književnost, nastavnu praksu i prevodilačku profesiju iz perspektive profesora jezika i književnosti i stručnjaka u oblasti prevođenja. Diskusija će obuhvatiti načine na koje se kod učenika razvija kritičko mišljenje, ali i kako se prevodilačka struka i obrazovanje budućih prevodilaca prilagođavaju tehnologijama koje sve brže menjaju profesionalne standarde. Panelisti će govoriti o iskustvima iz nastave, primerima dobre prakse, te izazovima integracije alata VI u nastavu jezika, književnosti i prevođenja.

Panelisti: Anđelka Petrović, Ksenija Vraneš, Marina Panić, Ana Simić, Tijana Gajić, Majda Glavaš

Moderator panela: prof. dr Ana Simić

RADIONICA za nastavnike jezika i književnosti

Strah (od) VI: Razbijanje straha od VI u učionici: podrška nastavnicima jezika i književnosti

Voditeljka radionice: Marina Panić

Opis radionice: Ova interaktivna radionica namenjena je nastavnicima jezika koji žele da razumeju šta veštačka inteligencija zaista jeste, a šta nije — i da bez straha, pritiska ili profesionalne tehničke nesigurnosti pristupe ovom fenomenu. Kroz primere iz prakse, kritičku analizu i kratke vežbe, učesnici će prepoznati najčešće strahove (gubitak autoriteta, netačni sadržaji, etika, prepisivanje, tehnička nesigurnost) i naučiti kako da ih prevaziđu. Radionica pokazuje da se stručno znanje nastavnika ne ukida, već postaje još važnije u doba VI — jer samo filolog ume da ocenjuje tačnost, stil, tumačenje i smisao. Cilj je da nastavnici odu informisani i sigurni u to da VI nije pretnja, već podrška u kreativnoj, odgovornoj i savremenoj nastavi.

O ciklusu „Granice i mogućnosti: Veštačka inteligencija u obrazovanju, kulturi i društvu”

Dom omladine Beograda tokom 2026. godine u okviru svog tribinskog programa predstavlja novu naučno-stručnu platformu za razmatranje uticaja veštačke inteligencije na savremeno obrazovanje, kulturne prakse i društvene procese. Kroz tematske susrete — u formi stručnih izlaganja, panel diskusija i radionica — kao i završnu međunarodnu naučnu konferenciju, ovaj ciklus otvara prostor za ozbiljan, ali pristupačan dijalog o tome kako veštačka inteligencija menja načine učenja i prenosa znanja, umetničko stvaralaštvo, svakodnevnu komunikaciju i funkcionisanje društva. Posebna pažnja posvećena je primeni veštačke inteligencije u nastavi jezika i književnosti, veštinama prevođenja, pitanjima digitalne bezbednosti i mentalnog zdravlja mladih, kao i širim temama etike, prava, tržišta rada, savremenih čitalačkih navika i očuvanja kulturnog nasleđa u digitalnoj eri. U programu učestvuju stručnjaci iz oblasti obrazovanja, društvenih, humanističkih i prirodnih nauka, prava, medija, kulture i tehnologije.

Uzimajući u obzir da mladi odrastaju u svetu u kojem su alati veštačke inteligencije sastavni deo svakodnevnog života, ovaj program Doma omladine Beograda pruža okvir za njihovo razumevanje, kritičko promišljanje i kreativnu upotrebu, potvrđujući značaj ove institucije u obrazovanju i kulturi mladih.