Predavanje u SKC: Stihovi Langstona Hjuza
U utorak 17. septembra u Studentskom kulturnom centru (SKC) održaće se predavanje i razgovor sa analizom vizuelnih primera na temu "Stihovi Langstona Hjuza".
UTORAK, 17. SEPTEMBAR U 19.30 VELIKA SALA
Ciklus: Izvođenje poezije na filmu
Tema: Stihovi Langstona Hjuza
Predavanje i razgovor sa analizom vizuelnih primera
Predavači: Tijana Savatić i Stevan Vuković
Džejms Merser Langston Hjuz bio je aktivista i novinski kolumnista, pisac i pesnik, scenarista i dramaturg, jedan od najbitnijih pesnika harlemske renesanse dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka. Rođen je u Džoplinu, Misuri, odrastao u gradovima sa srednjeg zapada, da bi se kao pisac proslavio u Njujorku, u Harlemu, gde je proživeo veći deo svog dugog i veoma plodnog života. Čak i kada je putovao u Francusku, vreme je provodio na Monmartru, koga su tada nazivali Harlemom na Seni. Razvio je umetničku formu koju je nazvao džez poezija, a o džezu je pisao da je „večni tam-tam koji damara u duši crnaca“, ujedno i tam-tam pobune i radosti i smeha i bola. Džez je uticao na ritmičku strukturu njegovih pesama, kao i na način na koji su predstavljane publici, često uz muzičku pratnju. Njegove pesme i danas se ne samo čitaju, već i izvode u aranžmanima koje su za njih načinili džez muzičari njegovog vremena, njegovi bliski prijatelji i saborci u promovisanju afroameričke kulture. Pored njih i mnogi afroamerički autori današnjeg vremena hvataju se ukoštac sa njegovim pesmama te je, na primer, na Londonskom muzičkom festivalu 201. pesmu čije je izvođenje Hjuz svojevremeno razrađivao sa Čarlsom Mingusom, tog puta izveo reper Ajs Ti, u pratnji Simfonijskog orkestra Indijane. Na njega često referišu i filmski karakteri poput Kajla (Isaja Vašington) u filmu „Popni se na bus“ iz 1996, dok je potpuni omaž njegovom liku i karakteru napravio Ajzak Džulijen u filmu „U potrazi za Lengstonom“ iz 1989. Ostao je zapamćen i kao osoba koja je lansirala karijeru Junis Katlin Vajmon, kasnije poznatu kao Nina Simon, koju je upoznao još dok je bila gimnazijalka. U doba njenih prvih živih nastupa objavio u svojoj novinskoj kolumni da je „ona različita... kao što je to bila Bili Holidej, Sveti Franja, i Džon Don“, da bi je nadalje poredio sa svim svojim kulturnim idolima, što je ona potom postavila na korice svog singla, kao što je Vitmen na koricama svoje knjige objavio Emersonovo pismo u kome su visoko cenjene njegove pesme.