SKC dešavanje: Predstavljanje knjige Nikola Vujčić - Pune su mi oči daljine

1. novembra u Studentskom kulturnom centru (SKC) održaće se Predstavljanje knjige Nikola Vujčić - Pune su mi oči daljine.

Petak, 1. novembar u 19.00 VELIKA SALA

predstavljanje knjige

Učestvuju: Jovana Milovančević, Nikola Marinković i aurtor

„Pune su mi oči daljine“, autora Nikole Vujčića sadrži pažljivo odabrane stare stihove i nekoliko novih, do sada neobjavljenih pesama. Kroz ovu knjigu, Vujčić uvodi čitaoce u intimni svet poezije, u kojem dominiraju motivi prirode, čovekovog unutrašnjeg putovanja i osećaja prolaznosti. Njegove pesme prožete su dubokom emotivnošću i razmišljanjima o odnosu čoveka i sveta, kao i o neminovnom protoku vremena. Metaforički bogata, ova poezija uspeva da istovremeno bude i lična i univerzalna, govoreći o iskustvima koja su svima bliska, ali posredovana kroz pesnički izraz orijentisan na odnos gledanja i pisanja, veoma važan za neoverističku poetiku.

Ova knjiga je više od zbirke pesama – ona je vodič kroz svet reči, koji će vas odvesti u daleke misli, osećanja i prostor ličnog sazrevanja. Čitaoci će u „Pune su mi oči daljine“ pronaći ne samo vrhunski primer savremene srpske poezije, već i delo koje će ih inspirisati da traže sopstvene odgovore na velika životna pitanja.

„Za nastanak pesme presudno je pesničko stanje koje se u nama javlja, razvija i, naposletku, raspršuje. Ono nije podređeno nikakvim pravilima, ono je nepostojano, nezavisno od naše volje, uz to kratkotrajno, i kao što se slučajno javlja, isto tako slučajno prestaje. Ali ni ono nije dovoljno da bi neko, blagodareći njemu, postao pesnik. Svaka pesma je jedinstvena, stvorena posebnom tehnikom koja odumire u trenutku stvaranja, ona služi samo pesniku da stvori određenu pesmu. Tu nema ponavljanja jer se pesma ne može ponavljati. Napisavši pesmu, treba umeti pogledati na nju sa strane, očima nepoznatog čitaoca – da li je on razume, hoće li pročitati tvoje stihove kao vlastito izražavanje. Svaka pesma je ʼmalo otkrićeʼmoći jezika. Kao što je u kamenu živa zatočena skulptura, tako je u jeziku skrivena pesma koju treba da isteramo na belinu papira, da je oslobodimo ropstva zaborava. Jer sve što je zapisano, ono je i oslobođeno.

Pesma je mala oblast života, u kojoj, ako je moguće, treba da postoji sve – život prirode i stvari koje postaju i nastaju ʼpred našim očimaʼ, vreme i prostor koji nas okružuju i sva emocionalna stanja koja čine naše biće u svojoj složenosti.“ N. Vujčić