Blistavi umovi srpske nauke stvaraju, neki od njih menjaju i ovaj svet, a da većina nas gotovo ništa ne zna o njima. Jedan od njih je astrofizičar dr Marko Krčo, Bečejac koji se kao jedanaestogodišnjak sa roditeljima otisnuo u Ameriku, a danas je u Kineskoj akademiju nauka u Pekingu saradnik na projektu razvoja najvećeg teleskopa na svetu (FAST).
Foto: Flickr/internetadn
Jedini stranac u kineskoj akademiji, koji se bavi usavršavanjem instrumenta za ispitivanje Ajnštajnove teorije relativiteta, evolucionog toka naše galaksije, formiranja molekula ključnih za život, potragu za izgubljenim letilicama, koristi svaku priliku da dođe u Srbiju - da se napije "žute vode bečejske".
- Volim da dođem ovde, da se prisetim svog jezika - otkriva nam ovaj simpatični tridesetosmogodišnji mladić. - Retko imam priliku da govorim srpski. Srećom, posao mi je takav da uspevam da uklopim posete Srbiji sa profesionalnim putevima po Evropi.
Znanje koje je stekao na američkim univerzitetima Kolgejt i Kornel, laboratoriji "Džet Propulson" u Portoriku, kao i najnovije iz Pekinga, voli da podeli sa kolegama iz Srbije, ali i običnim posetiocima predavanja na "Kolarcu". Teme o kojima govori našoj publici - naseljavanje i budućnost Marsa ili potraga za vanzemaljskim životom - na prvi pogled deluju kao naučnofantastične, ali Krčina predavanja su utemeljena na nauci.
- Mnogo je nerealnih informacija na temu postojanja života u svemiru - kaže on. - Činjenica je da je kosmos ogroman i kada bi svakoj osobi na Zemlji dodelili samo po jednu planetu iz naše galaksije ostalo bi 95 odsto slobodnih. A to je samo naša galaksija, ima još mnogo drugih. U poslednjih trideset godina otkriveno je više planeta koje su slične Zemlji, imaju tečnu vodu i komplikovane molekule koji mogu da se stvore samo kroz biološku hemiju i potrebni su za život. Vidimo da se šećer, benzin, amonijak prirodno nalaze u kosmosu. To nam govori da bi život trebalo da bude relativno čest.
Krča ukazuje na nova naučna otkrića koja pokazuju da bi život u kosmosu mogao i relativno lako da se organizuje.
- Na drugoj strani, mi ne vidimo kosmos pun tuđih civilizacija - nastavlja on. - Postojale su zvezde kao naše Sunce, četiri-pet milijardi godina naprednije od nas i sigurno su pravile planete kao što je Zemlja. Znači, ako su na tim planetama postojale neke civilizacije, onda su nekoliko milijardi godina naprednije od naše. Ako nama treba hiljadu godina da napravimo dva svemirska broda i kolonizujemo dve planete, pa onda za hiljadu godina oni nasele još po dve, celu galaksiju bi kolonizovali za sedam miliona godina. Ako su druge civilizacije imale četiri-pet milijardi godina za taj posao, gde su one? To je Fermijev paradoks, ima dosta mogućih odgovora, ali ne znamo koji je tačan.
Pretpostavka je da će, ako dođe do naseljavanja drugih planeta, ono započeti na Marsu. Pomoću teleskopa i robota naučnici su ustanovili da je na površini Marsa nekada postojala voda u tečnom stanju, a da je atmosfera ove planete bila gusta.
- Život na Marsu je u istoriji bio moguć, ali samo tokom relativno kratkog perioda od možda 500 miliona godina - objašnjava dr Krčo. - Ne znamo da li je tada život postojao, ali sada smo skoro definitivno sigurni da ne postoji život na površini ove planete. Postoje neke mogućnosti da ga ima ispod površine, ali mnogo bolji kandidati za život u Sunčevom sistemu su Jupiterov satelit Evropa i Saturnov Enceladus. Tehnički možemo da pošaljemo ekspediciju bilo gde, sto ljudi, hiljadu ljudi, ali nemamo dovoljno rezervi energije da bismo to učinili.
U fokusu Markovih istraživanja je radio astronomija. Konstrukcija FAST teleskopa je završena u septembru 2016, a 2019. bi trebalo da počnu istraživanja.
- Sada je zlatno doba astronomije, a Evropa i Amerika vode u toj oblasti. Kinezi mnogo ulažu u svemirsku industriju - kaže Krčo. - Amerikanci zatvaraju teleskope, a Kinezi su u poslednjih godinu dana otvorili šest. Svake godine oni sve više ulažu u nauku i tehnologiju. Znaju da država koja investira u nauku i teghnologiju napreduje. U Srbiji imamo odlične naučnike, ali, nažalost, nema dovoljno novca.
Zagledani u budućnost
U timu za razvoj teleskopa FAST, osim Marka Krče je još četrdeset kineskih inženjera.
- Trebalo mi je vremena da savladam razlike u kulturi, načinu komunikacije, ali lepo je raditi sa Kinezima - kaže on. - Oni su veoma optimističan narod, a imaju i razloga za to. Dopada mi se što su zagledani u budućnost - svaki dan pričaju šta ćemo sutra da radimo, a ne šta je bilo juče.
Jedan od deset
Radeći na teleskopu u Portoriku, prečnika 300 metara, dr Krčo je stekao posebna znanja koja ima desetoro ljudi na planeti i ona su ga preporučila za novi posao. - Pozvali su me iz Kineske akademije nauka kad su završavali izgradnju teleskopa. Shvatio sam to kao sjajnu priliku i prihvatio - ispričao nam je on.
