(Preuzeto sa sajta Politika - 07. 03. 2013.)
Radeći na Univerzitetu „Tomas Džeferson" u Filadelfiji, naučnik iz Čačka usavršio dva robota za lečenje raka prostate i pluća.
Čačak – Katedra za medicinsku fiziku univerziteta Harvard u Bostonu za svog novog profesora izabrala je Srbina, dr Ivana Buzurovića (39), čija je specijalnost medicinska robotika. Rešenje o postavljenju dobio je 18. februara ove godine, a u novoj radnoj sredini biće svečano predstavljen 18. marta.
– Izbor na profesorsku poziciju Harvarda jeste ogromna čast, to je istovremeno i velika nagrada za dosadašnji rad. Ali, ne razmišljam mnogo o tome, posvećen sam budućim obavezama – rekao je dr Ivan Buzurović za „Politiku".
Čekaju ga nastavak naučnog rada, držanje predavanja, kliničke dužnosti iz oblasti medicinske fizike i mentorstvo postdoktorandima i doktorandima.
On je, od decembra 2006. godine, radio kao istraživač i postdoktorand na Univerzitetu „Tomas Džeferson" u Filadelfiji (Pensilvanija), bio glavni istraživač u projektu „Euclidian" i vođa drugog projekta, pod nazivom „Robotic Tumor Tracking and Motion Compensation". Ta dva dostignuća, kao i oko stotinu objavljenih naučnih radova i saopštenja, u vodećim časopisima iz ove oblasti i na konferencijama, bila su glavna preporuka za predlog uprave Harvarda, koja prati rad najdarovitijih svetskih stručnjaka, a zatim sama bira i poziva najbolje. Dr Buzurović je, razume se, prihvatio poziv za pregovore, i prošlog decembra postigao sporazum o prelasku u Boston.
Iako je suzdržan, u ekskluzivnom razgovoru za „Politiku" profesor je prihvatio da ukratko opiše suštinu projekata iz Filadelfije koji su mu otvorili vrata Harvarda.
Prvi od pomenutih Buzurovićevih projekata, u kojima je učestvovalo od pet do 20 istraživača, bilo je usavršavanje autonomnog robotskog sistema za brahiterapiju. Postupak, u osnovi, podrazumeva lečenje raka prostate tako što robot, kroz iglu, polaže radioaktivne čestice u obolelu žlezdu. Usavršavanje višekanalnih sistema, na čemu je radio dr Buzurović, donelo je nekoliko važnih unapređenja u odnosu na dotadašnji postupak: smanjena je mogućnost pomeranja prostate i pojave edema, operativno vreme za ubacivanje radioaktivnih čestica je znatno skraćeno jer se sada može koristiti više igala, a zrnca se implantiraju sa preciznošću od 0,2 milimetra.
– Ovim robotskim sistemom u operacionoj sali upravljaju lekar i medicinski fizičar i to je cela stručna ekipa, asistenti nisu potrebni – ističe dr Buzurović.
Drugim projektom dr Buzurovića na Univerzitetu „Tomas Džeferson" znatno je usavršen robot koji se upotrebljava za radioaktivno zračenje pokretnog tumora u plućnom krilu. Prethodno rešenje podrazumevalo je da se tumor izlaže radijaciji od trenutka kad se on pojavi u predviđenom prozoru za vreme promene položaja. Kad obolelo tkivo izađe iz tog prozora, onda se zračenje prekida, i isti postupak ponavlja se potreban broj puta.
Novi softver i hardver u tom sistemu, kao autorski rad srpskog naučnika, smanjuju ozračenost okolnog tkiva jer je dr Buzurović primenio rešenje da robot neprestano prati kretanje tumora, uzrokovano disanjem ili kašljem. Programski algoritmi omogućuju da robot predviđa, brzinom od 200 milisekundi, svaku sledeću tačku u kojoj će se tumor naći i tako sužava svoje dejstvo samo na tumor, čime se znatno smanjuje šteta koju zbog radijacije trpe susedna zdrava tkiva, kao i kičmena moždina.
Ispitivanja kod 15 pacijenata sa tumorom plućnog krila veličine 1,5–2,5 centimetara pokazala su da je njihova kičmena moždina, korišćenjem novog robota, primila od 0,5 do 11 greja manje (jedinica za apsorbovanu dozu radijacije).
– Ovom robotskom sistemu potrebne su dve sekunde da sa visokom preciznošću počne svoje kretanje. Greška u putanji, kad pacijent normalno diše, može biti do 0,5 milimetara, a kod neregularnog disanja i kašlja do jedan milimetar. Ovakvim usmeravanjem zračenja, 60 odsto zdravog tkiva biće sačuvano od radijacije – objašnjava dr Buzurović.
Rezultati ovih studija objavljeni su u vodećim međunarodnim časopisima „Medical Physics" (zvanični zbornik radova Američkog udruženja za medicinsku fiziku AAPM), i „Physics in Medicine and Biology" . Britanska kompanija „Elekta", koja proizvodi linearne akceleratore delom je finansirala istraživanja za robotsko lečenje pluća, uvrstila je u svoj program izradu uređaja sa tim savremenim poboljšanjem.
Nakon završene gimnazije u rodnom gradu, kao stipendista ovdašnje Fabrike reznog alata Ivan je diplomirao na Mašinskom fakultetu u Beogradu, gde je odbranio magistarsku tezu i doktorat, na katedri za automatsko upravljanje. Zajedno sa profesorom dr Dragutinom Debeljkovićom je i autor dve naučne monografije iz oblasti sistema upravljanja (2007, 2009), kao i većeg broja naučnih radova.
Krajem prošlog veka bio je najpre pripravnik u FRA, zatim radio na Institutu „Mihajlo Pupin" u Beogradu – DOO „Automatika" u grupi za razvoj softvera u realnom vremenu. Odatle se ponovo vratio u Čačak gde je, polovinom prošle decenije, bio direktor Sektora za informatiku u FRA, a zatim je prihvatio poziv Univerziteta iz Filadelfije.
Uživa u Čačku u prvim danima marta i sa suprugom Barbalom, inače Mađaricom, priprema se za put u Boston, u Masačusetsu.
– Uvek su mi najdraže boje zavičajnog Čačka i Srbije, tako će i ostati ma kuda da me put odvede – veli dr Buzurović.
Objavio je i jednu zbirku pesama („Druga strana sveta") a u slobodno vreme piše aforizme. Beogradska „Alma" je štampala dve knjige njegovih kratkih mudrolija, „Naša posla" (2009) i „Izlivi demokratije" (2011). Iz druge preuzimamo ovaj aforizam dr Ivana Buzurovića: „Dok nam brod uplovi u mirnije vode, svi će se već iskrcati".
Gvozden Otašević
objavljeno: 05.03.2013.