Prof. dr Ivanka Popović, hemičarka s Tehnološko-metalurškog fakulteta (TMF), druga je žena rektor u istoriji najvećeg i najstarijeg srpskog univerziteta, dužoj od dva veka.
Foto: UB
Tako se Beogradski univerzitet rodno izjednačio s Univerzitetom u Novom Sadu, a prvo mesto i dalje pripada Univerzitetu umetnosti koji je do sada imao četiri rektorke.
Bez obzira na to što je reč o pripadnici nežnijeg pola, u akademskim krugovima očekuju da će od 1. oktobra, kada novoizabranoj rektori počinje mandat, BU voditi – čvrsta ruka.
Profesorka Popović je za Politiku istakla da će Univerzitetom upravljati uz jednako uvažavanje svih kolega i „uz mnogo dogovaranja”. Misli da se žene i muškarci rektori razlikuju po metodologiji rada i sigurna je da će se izdvojiti od prethodnika stvaranjem preko potrebne strategije delovanja BU. Zacrtala je da reši spornu imovinu fakulteta i ispoštuje želje zadužbinara, ali i da preispita gde je bolonjska reforma sprovedena valjano, a gde formalno. Bitno joj je da se, uz nauku, studenti aktivno bave sportom, a od nje se očekuje i da spreči odliv mozgova.
Nova rektorka se u javnosti pominje kao najangažovaniji univerzitetski borac za okončanje pitanja osporenog doktorata dosadašnjeg gradonačelnika Siniše Malog. Kao jedan od najvažnijih ciljeva u svom mandatu istakla je i borbu za veću finansijsku podršku države Univerzitetu. Upitana da li misli da će je i dobiti, sada kada je na čelo Ministarstva finansija došao Mali, o čijem doktoratu tek treba da se izjasni treća po redu univerzitetska komisija, odgovorila je da će se Univerzitet boriti za više novca, a da od odnosa države prema visokom obrazovanju zavisi da li će uspeti u tome.
Principijelnost i upornost, zbog kojih je i hvale i kude, dokazala je bogatim iskustvom u rukovođenju na BU. Studije hemijskog inženjerstva započela je 1976. godine na Univerzitetu Merilend u SAD, a nastavila ih na beogradskom TMF-u, gde je i doktorirala. Zatim je postala prodekan fakulteta, a onda i dekan od 2006. do 2012. Do izbora na funkciju prvog čoveka u Kapetan Mišinom zdanju, bila je prorektora za međunarodnu i međuuniverzitetsku saradnju. Zato i ne čudi što je među ključne ciljeve u prvom mandatu rektora zacrtala dupliranje broja stranih studenata u narednih pet godina, ali i težnju da BU priključi trendu udruživanja evropskih univerziteta.
Nova rektorka ima više od 85 naučnih radova, dobitnica je medalje Srpskog hemijskog društva za uspeh i pregalaštvo u nauci. Kaže da je toliko posvećena poslu da gotovo i nema slobodnog vremena. A kada ga ugrabi, opušta se u zelenilu. Rođena je 1959. godine u Rio de Žaneiru i potiče iz ugledne novosadske porodice. Deda joj je bio senator Daka Popović, prvi ban Dunavske banovine, a otac ambasador Gavra Popović, jugoslovenski diplomata. Govori engleski i nemački, a služi se francuskim i italijanskim jezikom.
