Šest godina nakon što je Higsov bozon otkriven, konačno je uočeno na koji se način raspada na fundamentalne čestice koje su poznate kao botom kvarkovi. Ovo otkriće su 28. avgusta, u CERN-u predstavile kolaboracije ATLAS i CMS, dve najveće međunarodne istraživačke grupe koje koriste CERN-ov akcelerator, Veliki hadronski sudarač (LHC).
Foto: RTS/CERN
Oba tima su danas predala i svoje rezultate za objavljivanje, a otkriće je u skladu sa hipotezom da sve-prožimajuće kvantno polje Higsovog bozona daje masu i pomenutom botom kvarku.
Zapravo, prema Standardnom modelu fizike elementarnih čestica, čak 60 odsto vremena Higsov bozon se raspada upravo na par botom kvarkova. Ovi kvarkovi su drugi po masi među šest vrsta, odnosno aroma kvarkova koji – mada imaju duhovita imena (ap, daun, šarm, strejndž, top, botom) – grade svu poznatu materiju.
Provera pretpostavke da se Higs raspada na dva botom kvarka je od ključnog značaja za modernu fiziku jer rezultati mogu ili da sasvim uzdrmaju sadašnje teorije i ukažu na novu fiziku ili da potvrde Standardni model, koji je zasnovan na ideji da Higsovo polje „daje“ masu kvarkovima i drugim elementarnim česticama.
Međutim, uočavanje ovog standardnog kanala na koji se Higsov bozon raspada uopšte nije lako, kao što se pokazalo tokom šest godina istraživanja nakon otkrića Higsa. Razlog za takve poteškoće je tehnički – Higsovi bozoni koji će se raspasti na botom kvarkove nastaju pri snažnim sudarima ubrzanih snopova protona u akceleratoru, ali pri ovim sudarima dešava se i mnogo drugih događaja i ima mnogo drugih načina na koji mogu nastati botom kvarkovi.
Zbog toga je teško, usled takvog pozadinskog „šuma“, izolovati signal ovog raspada Higsovog bozona, mada se, nasuprot tome, pokazalo da je sasvim lako detektovati mnogo ređe kanale, kao što je raspad Higsa na dva fotona.
Kako bi se izdvojio signal, kolaboracije ATLAS i CMS su ukrštale podatke iz prve i druge faze rada akceleratora LHC, što je uključivalo sudare pri energijama od 7, 8 i 13 teraelektron-volti (TeV).
Nakon toga je primenjena izuzetno složena statistička analiza, da bi na kraju oba tima izmerila brzinu raspada Higsa sa velikim statističkim nivoom poverenja (većim od „5 sigma“). Dobijeni rezultati su u saglasju sa predviđanjem Standardnog modela.
„Ovo merenje je prekretnica u istraživanju Higsovog bozona“, rekao je portparol kolaboracije ATLAS, Karl Jakobs, dodajući da je ono pokazalo kako su i ATLAS i CMS dostigli nivo dubokog razumevanja svojih podataka i kontrole pozadinskih procesa.
„Izvanredne perfomanse akceleratora LHC uz moderne tehnike mašinskog učenja omogućile su nam da postignemo ovaj rezultat ranije nego što smo očekivali“, rekao je Džoel Batler, portparol kolaboracije CMS, dodajući da su obe kolaboracije već uspele da vide sprezanje Higsa sa tau česticama, top kvarkom, a sada i sa kvarkom botom.
Foto: RTS/CERN
Sa novim podacima, kolaboracije će moći da poboljšaju preciznost ovih i drugih merenja i da krenu i u potragu za raspadom Higsa na čestice koje se nazivaju mioni.
„Ovi divni i neočekivano rano dobijeni rezultati daju dodatnu motivaciju za naše planove da unapredimo LHC kako bismo suštinski povećali statistiku u istraživanjima“, rekao je Erhard Elsen, CERN-ov direktor za istraživanje i računarstvo.
Srpski istraživači dali odgovarajući doprinos
„Ovo značajno otkriće kojim se potvrđuje predviđanje interakcije Higsovog bozona sa 'b' kvarkom, a koje su nedavno ostvarili fizičari dve najveća eksperimenta danas: ATLAS i CMS u Evropskoj organizaciji za nuklearna istraživanja CERN, predstavlja izuzetno dostignuće i još jedan važan korak u razumevanju ponašanja Higsovog bozona na osnovu predviđanja Standardnog modela, vladajuće teorije u svetu elementarnih čestica.
Rezultati ova dva eksperimenta zvanično su objavljeni danas kada su i poslati na objavljivanje u jedan od vodećih naučnih časopisa Physical Review Letters.
Dva tima srpskih istraživača koji čine fizičari iz Instituta za fiziku (ATLAS) i fizičari, inženjeri i specijalisti iz INN VINČA i Fizičkog fakulteta (CMS), koji aktivno učestvuju sa svojim kolegama u istraživanjima u okviru ova dva međunarodna eksperimenta, svojim dosadašnjim radom dali su takođe odgovarajući doprinos ovom otkriću“, istakao je dr Petar Adžić, predsednik Komisije Republike Srbije za saradnju sa CERN-om.
