Ustanova bi se nalazila u Kairu i obuhvatala fakultete iz tehničko-tehnoloških oblasti i sporta, s mogućnošću širenja na druge naučne sfere.
Foto. Unsplash
Grupa stručnjaka iz Egipta nedavno se obratila Univerzitetu u Beogradu i predložila stvaranje, u Kairu, zajedničkog univerziteta iz tehničko-tehnoloških oblasti i sporta, s mogućnošću širenja na druge sfere, obelodanila je na sednici Senata UB-a prof. dr Ivanka Popović, rektorka. Za „Politiku” je pojasnila da je predlog stigao od međunarodnih eksperata iz sveta visokog obrazovanja posredstvom kontakata koje imaju sa stručnjacima s fakulteta UB-a.
Rektorka smatra da sam poziv predstavlja priznanje da je UB prepoznat kao svetski centar izvrsnosti i da ova ideja, nezavisno od njenog ishoda, mnogo doprinosi ugledu i kompetentnosti najvećeg univerziteta u zemlji.
Popovićeva ističe da akademski vrh veoma ozbiljno razmatra predlog Egipćana i da će obaveštavati javnost kako budu stizale nove informacije. Naglašava da to ne bi bio nimalo jednostavan poduhvat i da sadrži mnogo izazova. Rektorka kaže da zasad nema detaljnijih informacija o ovoj ideji, ali da će uskoro pozvati dekane da proveri da li postoji interesovanje za njenu realizaciju, kao i da zajednički razmotre ima li naša univerzitetska zajednica snage i volje za taj veliki poduhvat.
– Ovo bi bilo važno ne samo za promociju našeg visokog školstva već i za finansijsko delovanje univerziteta, ali realizacija zavisi od ljudi koji bi se uhvatili u koštac s tim izazovom. Takvi savezi postoje u svetu. Ako dođe do realizacije, i Savet UB-a imaće ozbiljnog posla, a tražićemo onda podršku resornih ministarstava. Bio bi to pionirski poduhvat koji bi počeo s manjim brojem fakulteta, a proširio se kasnije i na druge oblasti. Ovo je drugi put da imamo ovakvu ponudu. Pre nekoliko godina stigla je slična inicijativa iz Kine, ali je bila prekompleksna da bi se ostvarila – otkrila je rektorka Popović.
Profesor dr Milo Tomašević, dekan Elektrotehničkog fakulteta, kaže da su na njihovu ustanovu i ranije od Turaka i Arapa stizale takve, nezvanične ponude, ali da se ništa opipljivije nije realizovalo. Naglašava da bar vredi razgovarati o ideji Egipćana i da je znanje koje mogu da im ponude naši tehnički fakulteti sigurno relevantno. Potrebno je, kako kaže, pribaviti još dosta informacija, na primer gde bi bio akreditovan zajednički univerzitet, ovde ili samo kod njih, da li bi ga pohađali samo tamošnji studenti, da li bi se radilo prema njihovim normativima, a mi im davali srpsko znanje i profesore...
– Pretpostavljam da bi programi bili na engleskom jeziku i namenjeni njihovim studentima. Na ETF-u, na primer, dolazi dosta Libijaca na postdiplomske studije, pa bi im bilo mnogo bliže da odu u Kairo, ukoliko bi iza diplome koju tamo dobiju stajao i naš fakultet i univerzitet – naglašava dekan Tomašević.
Inicijativa Egipta svedoči o kvalitetu visokog obrazovanja u Srbiji, ističe prof. dr Radivoje Mitrović, dekan Mašinskog fakulteta. Dodaje da je ona veliki izazov ne samo zbog prevazilaženja zakonskih formalnosti nego i radi organizacije i odlaska naših profesora u Kairo, jer fakulteti uz to moraju i voditi računa da uporedo i ovde ispoštuju sve akreditacione kriterijume.
– Sve je to moguće realizovati ako su država i UB voljni da uđu u celu priču. I to znači da u nju možemo uključiti dosta kvalitetnih i mladih osoba čim doktoriraju na našim fakultetima. Raniji ministar prosvete Mladen Šarčević započeo je projekat internacionalizacije studija u Srbiji, koji podrazumeva da studenti drugih zemalja mogu doći ovde na dobro organizovane fakultete. Mislim da će se u bliskoj budućnosti visoko obrazovanje inetrnacionalizovati i da će u taj krug zemalja ući i Srbija – kaže Mitrović.
Mašinski fakultet spada u visokoškolske ustanove koje imaju veliko internacionalno iskustvo u obrazovanju studenata koji dolaze iz inostranstva da studiraju u Beogradu. To ostvaruju kroz program „Srbija i svet”, pokrenut 2008. godine, u okviru kog stranci prvo uče srpski jezik, boraveći godinu dana u studentskom centru na Avali, a onda upisuju fakultete kod nas. Mitrović ističe da i trenutno imaju studente iz pomenutog programa, a da se drugi vid internacionalizacije „Mašinca” obavlja kroz direktne upise studenata iz Sudana, Libije i Saudijske Arabije, i to najviše na doktorske i master studije.
– Stiže nam mnogo mejlova od diplomaca iz inostranstva zainteresovanih za nastavak školovanja na našem fakultetu. Poslednji je pre dve nedelje poslao jedan Zagrepčanin. Zato mnogo insistiram na dobrom i vidljivom sajtu fakulteta i preporučujem i drugim visokoobrazovnim ustanovama da povećaju vidljivost na taj način. Važno je što mi imamo ne samo domaću nego i međunarodnu, nemačku akreditaciju fakulteta, koju smo već drugi put dobili i važi do 2025. godine. I to ne samo za osnovne već jedini u Srbiji imamo i za master studije. Pre nekoliko decenija Mašinski fakultet je imao saradnju koja podseća na ovu koju predlaže Egipat, i to s državnim univerzitetom u Tripoliju. Naši profesori su odlazili u Libiju i predavali i tamo, a sada nam to zakon ne dozvoljava – ističe dekan Mitrović.
Izvor: Politika