U Novom Sadu posluje više od 200 domaćih i stranih IT kompanija, koje godišnje izvezu softvere u vrednosti višoj od 100 miliona evra. U njima radi oko 4.000 inženjera, a procenjuje se da bi mogle da zaposle još toliko.
Na evidenciji nezaposlenih je oko 21.000 Novosađana. Među njima je tek nekoliko desetina stručnjaka informacionih tehnologija, ali nijedan duže od tri meseca.
"Ono što je klasična informaciona tehnologija i dalje je izuzetno deficitarno zanimanje, pogotovo programeri. Reč je i o nedostatku posebnih znanja i veština, potrebnih za rad u tom sektoru – kaže Dušan Marjanović iz novosadske ekspoziture Nacionalne služba za zapošljavanje.
Na Novosadskom univerzitetu stalno se povećavaju kvote za upis budućih IT stručnjaka. Sada se već suočavaju sa nedostatkom prostora, ali i nastavnog kadra.
"Mi više ne možemo da zadržimo kvalitetne asistente, osim ako nisu jako entuzijastični. Ako on može dva i po puta veću platu da dobije kao programer u firmi preko puta, zašto bi to predavao", kaže profesor Vojin Šenk sa Fakulteta tehničkih nauka.
Procenjuje se da je ulaganje u informacione tehnologije u Srbiji po stanovniku oko 60 evra, u Hrvatskoj 200, a u nekim zemljama Evropske unije i više od 1.200 evra.
"Na primer, zemlje koje su 2004. ušle u Evropsku uniju imale su taj nivo na 150 evra. Kada mi uspemo da dostignemo tu cifru, to će značiti da smo zemlja koja pokazuje znake ozbiljnog razvoja i imaćemo šansu da uhvatimo korak sa svetom. Naš cilj je da Srbija uđe u red bogatih zemalja, koristeći informacione tehnologije. IT sektoru ne treba pomoć države, državi je potrebna pomoć IT sektora", naglašava Milan Šolaja, direktor Vojvođanskog IKT klastera.
Nedavno je usvojena Strategija razvoja informacionih tehnologija, a u toku je analiza IKT sektora, koja bi trebalo da bude završena sledećeg meseca.
