Jedna od dilema sa kojom se studenti bore jeste: kako uskladiti obaveze na fakultetu i posao? Nedeljnik je istraživao da li je to moguće, a da to ne bude na štetu jednog od njih? Iako jedan od osnovnih razloga zbog kog studenti traže posao jeste novac, no to nije nužno tako. Ima nešto i u sticanju iskustva ili primene naučenog u amfiteatru.
Kako do posla?
Razlozi materijalne prirode u ovoj besparici su dominantni, ali svakako ima i drugih. Cena školarine na Univerzitetu u Beogradu je promenljiva kategorija, a varira u zavisnosti od fakulteta do fakulteta. Tako je za jednu godinu studija na Fakultetu organizacionih nauka potrebno izdvojiti 138 hiljada dinara, na Hemijskom 96, na Fakultetu političkih nauka skoro 92 hiljade, a na Rudarsko-geološkom "samo" 57 hiljada dinara.
Veći deo studenata dolazi iz unutrašnjosti, a povlastice u vidu smeštaja u studentskim domovima dobija mali broj njih. Neki se odlučuju da pronađu posao kako bi smanjili troškove roditeljima, dok drugi žele da steknu praksu u toku studija i praktično primene znanje stečeno u teoriji. Poslovi se uglavnom traže direktno kod poslodavaca, a omladinske i studentske zadruge kao posrednici predstavljaju dobar početni korak u traženju posla.
Procedura je veoma jednostavna - potrebno je da postanete član, platite članarinu (uglavnom na godišnjem nivou) i vaše ime ulazi u bazu. Bićete obavešteni o novim ponudama za posao čim budu dostavljene zadrugama od strane poslodavaca.
Ispiti i vreme
Dijapazon poslova nije na zavidnom nivou, bar prema izjavama studenata koji su na ovaj način pronašli posao.
"U početku sam radio po šest sati na četiri različita mesta, ali kada su se ti poslovi završili ostao je ovaj manji posao koji se radi najmanje dva sata. Trenutno radim u jednom magacinu, tačnije ispred njega gde utovaram kutije sa arhivom koja se potom nosi u arhivatorsko preduzeće", priča Srđan, student druge godine novinarstva.
Posao je našao preko zadruge i dodaje da nije bitno šta se radi, samo da se dobro plaća. Može li se onda uskladiti posao sa studentskim obavezama, kojih prema Bolonji, koja se primenjuje u srpskoj verziji, ne manjka? Ako je manji obim posla, izvodljivo je.
"Mogu uvek da nađem nekog da me zameni u slučaju da treba da polažem neki važan ispit, kolokvijum ili prisustvujem nekom bitnijem predavanju", kaže on i uz osmeh dobacuje da je makar plata redovna, isplata je na pola meseca. Puno radno vreme je osam sati dnevno.
Vremena za učenje je sve manje, a ispitni rokovi ne znaju za izgovore, kao ni profesori koji na ispitu priznaju jedino gradivo iz udžbenika.
"Naporno je, pogotovo za vreme ispitnog roka jer izgubiš dosta vremena na poslu, a znamo da je bitan svaki minut kada se sprema ispit. I mnogo je teško uklopiti predavanja sa poslom, dođe se kad - tad u situaciju da moraš da biraš. Zavisi gde radiš, a najpre kakav je gazda", kaže Aleksandar koji je više nego dobro igrao ulogu konobara i pripremao se za studije glume.
Komšije iz Evrope
U evropskim zemljama je praksa nešto drugačija. U Nemačkoj maksimalno izlaze u susret akademcima tako da mogu da biraju u kojoj će smeni slušati predavanja, u zavisnosti od obaveza na poslu.
Dušan Radović iz Beograda, studira i radi u Frankfurtu već godinu dana. Ovde je studirao pravo, ali mu se nije dopalo, pa je sreću potražio u Austriji.
"Kod nas maksimalno izlaze u susret studentima, zato što ljudi tamo nisu toliko zainteresovani da se dugo školuju, ako mogu da nađu dobar posao posle srednje zanatske škole. Na mom fakultetu možeš da izabereš da li ćeš na predavanja ići pre ili posle podne, u zavisnosti od toga kad radiš", priča Dušan koji u Frankfurtu radi kao konobar.
Studenti iz inostranstva rade tokom raspusta kako bi nadomestili deo novca neophodan za studiranje. Od posla u kafićima, preko davanja dodatnih časova do lepljenja etiketa na stručnoj literaturi u biblioteci, spektar je raznovrsan. Vožnja rikšom ili taksiranje biciklom, popularan je posao za koji može da se dobije i devet evra za 15 minuta rada. Deljenje flajera na ulici, maskirani u razne kostime, još jedan je u nizu poslova u ponudi.
Svakako da novac zarađen na ovaj način nije dovoljan da pokrije troškove studiranja i života u inostranstvu, ali značajno smanjuje troškove. U Evropskoj uniji studenti na ovaj način obezbeđuju dodatni džeparac jer su to poslovi prilagođeni njima. U Srbiji i regionu situacija je nešto drugačija jer je teško uskladiti obaveze na fakultetu sa poslom.
Pravilna implementacija Bolonjske deklaracije, kao i usvajanje evropskih normi obrazovanja, ključni su u ovom slučaju. Iako je reč o dobroj praksi u vreme sve veće nezaposlenosti upravo bi studentsko radno iskustvo moglo da dovede do smanjenja nezaposlenosti. Nisu svi studenti u mogućnosti da rade, ali apsolventi bi trebalo da iskoriste priliku koja im se pruža i steknu radno iskustvo pre nego što uzmu diplomu u ruke.
Kao primer uređenog obrazovnog sistema navodi se Švedska. Kritičko mišljenje i lična inicijativa, osnova su ovog sistema u Švedskoj. Može li taj model da se primeni u Srbiji? Odnosi između studenata i profesora su neformalniji i insistira se na otvorenom dijalogu i stvaranju sopstvenog mišljenja. Grupe za nastavu su manje i kao takve podstiču na saradnju, studenti su upućeni jedni na druge i lakše ostvaruju kontakte. Bitno je naučiti kako se razmišlja iz više perspektiva, a upravo druženje sa ljudima iz raznih delova sveta doprinosi tome.
Univerzitet u Gracu nudi studentima iz zemalja bivše SFRJ vraćanje školarine, koja iznosi 700 evra ako svi ispiti budu položeni u roku.
Work&Travel
Jedna od opcija koju studenti u Srbiji iz godine u godinu sve više koriste jesu poslovi u inostranstvu, u trajanju od nekoliko meseci. Program Work&travel postaje sve popularniji među akademcima u Srbiji, a Amerika je jedno od najčešćih odredišta, pored Kanade, poslova na kruzerima. Avantura koja počinje radeći preko leta, privlačna je studentima, a poslove biraju i dobijaju u zavisnosti od znanja jezika. Program kulturne razmene pruža mogućnost da studenti iz različitih zemalja usavrše jezik i upoznaju se sa kulturom i običajima zemlje u kojoj borave kao i sa drugim studentima. Boravak traje do četiri meseca i troškovi života za vreme programa su pokriveni. Uz osnovni posao moguće je pronaći i dodatni.
Studiranje iz fotelje
Da fakultet ne bi ispaštao ako posao uzme maha, postoji opcija studiranja preko interneta. Ovakav način studiranja pruža dosta mogućnosti za bolje organizovanje vremena, usklađivanje sa privatnim životom i fleksibilnost u radu. Ali onda se gube sve one čari druženja u pauzama za kafu, živog kontakta sa kolegama. No, ima i svojih prednosti - studiranje od kuće, prilagođeno svakom studentu. Profesori i saradnici u nastavi su dostupni sedam dana u nedelji za sve.
Studira se aktivno i dobijaju se povratne informacije, a studije su prilagođene različitim tipovima učenja. Virtuelna učionica, kao i biblioteka je na dohvat ruke i nema potrebe bilo kuda ići. Osim ako ste jedan od poslednjih fanatika koji još voli da oseti zvuk papira pod prstima dok prelistava knjigu. Rezervisano samo za nostalgičare i ljubitelje pisane reči na hartiji. Vremenskog ograničenja nema tako da je moguće dobro organizovati svoje vreme i ne kasniti na predavanja. Ovu opciju najčešće koriste ljudi koji su ostvareni u porodičnom životu ili traže balans upravo između porodice i karijere jer sami određuju vreme za učenje.
Loše strane
Rad uz studiranje ima i svoju lošu stranu - oduzima vreme. To vreme studenti bi mogli da iskoriste za učenje ili za privatni život koji neretko biva ostavljen po strani u trci između posla i studiranja. Nakon dinamičnog radnog dana, glava je puna informacija i treba pronaći vremena za odmor kako ne bi došlo do preopterećenja i sindroma "sagorevanja". Ovim fenomenom bave se stručnjaci u poslednjih deset godina i ukazuju na značaj odmora.
Bolest je prvi put primećena kod zdravstvenih radnika, a nema razlike između žena i muškaraca kod kojih je bolest uzela maha. Pod većim rizikom su mlađi ljudi, koji nisu iskusni u poslu. Perfekcionistima teško pada jer se trude da daju svoj maksimum, posvećeni su poslu, ne koriste slobodne dane i rade prekovremeno.
Zvuči kao san svakog poslodavca. Poslovi koji se donose kući, nakon radnog vremena doprinose nivou stresa. Sindrom sagorevanja je odgovor organizma na hronični stres. Kako mladi ne bi izgubili volju i pre nego što dobiju ,,pravi" posao nakon diplomiranja, potrebno je da povedu računa i da se dobro pripreme dok obavljaju studentske poslove.
Priprema je ključ
Kako mladi ne bi izgubili volju i pre nego što dobiju "pravi" posao nakon diplomiranja, potrebno je da povedu računa i da se dobro pripreme dok obavljaju studentske poslove.
- Birajte posao - svako radno iskustvo je dragoceno, ali treba se potruditi i pronaći posao koji je što bliži onom za koji se stiče diploma. Što bliži budućem zvanju, veća je mogućnost primene naučene teorije u praksi. Jedinstvena prilika da se steknu kontakti i poveže sa ljudima iz struke. Na taj način će se najbolje savladati osnove budućeg posla.
- Preporuke - često se u potrazi za poslom zaboravlja na profesore i njihove savet koji su dragoceni i otvaraju prva vrata u sticanju iskustva
- Organizacija vremena - neće uvek biti moguće da se "izvlačite" na fakultet pa je potrebno mudro rasporediti svoje vreme, jer profesori neće uvek imati razumevanja za obaveze van fakulteta.
- Kontakt - za motivaciju je bitno ostati u kontaktu sa kolegama sa fakulteta. Uvek postoje marljivi studenti koji će podeliti svoje beleške i tako ćete nadoknaditi propušteno.
- Uživajte u izboru - čak i kada je teško, kada razmišljate da odustanete ili od posla ili od studiranja budite ponosni na svoj izbor. Studenti po sticanju diplome imaju osećaj da ništa ne znaju da rade, a čak iako niste radili posao u struci vladaćete univerzalnim znanjima i veštinama koje će vam biti od koristi.