Goran Seničar (59), otac naše poznate manekenke Nine Seničar, prvi je hirurg koji je uspeo da završi osnovne, pa potom i master studije kontrabasa.
Foto: Pixabay.com
Na Akademiji umetnosti prošle nedelje bila je posebna atmosfera, master je polagao ne samo jedan od najstarijih studenata u istoriji ustanove nego i naš poznati abdominalni hirurg. Pitanje kako je uspeo da spoji ove dve stvari odmah je preformulisao u konačnije: "Šta mi je ovo trebalo u životu?".
- Na tu čestu zapitanost ljudi iz moje okoline odgovaram da je poenta u tome što mi ovo uopšte nije trebalo. Stalno nešto radimo iz potrebe, pogotovo u poslu. Kada sam sedamdesetih upisao medicinu, a pošto sam pored gimnazije završio i srednju muzičku, sa mojim profesorom kontrabasa Teodorom Petronjom rastao sam se u suzama. On mi je tužna srca savetovao da ipak nastavim medicinu jer klasični muzičari teško žive. Na polaganju sam mislio na njega. Eh, da me samo video - kaže Seničar.
Od upisa na medicinu 28 godina nije pipnuo taj instrument, kaže da velike ljubavi i teški raskidi obično tako završe. Konačno i samo uz sećanje. U međuvremenu je naučio da svira saksofon i klarinet, te je nastupao sa poznatim novosadskim bendom "Old tajmersi". Miris i zvuk nekada je noću sanjao sve dok mu jedan kolega pred vrata ordinacije nije doneo zaboravljeni instrument. Ljubav uvek nađe način, pa je polako, prvo sam a posle uz profesora sa Akademije Ivicu Maruševića, počeo da svira. Tako mu je jednom, više iz šale, obećao da će upisati klasu kod njega.
- Tražio sam da mi odmah kaže da li to ima smisla ili da odustanemo. Porodica me je podržala. Na kraju sam za ovaj master spremio delo Andresa Martina, argentinskog kompozitora koje je samo jednom pre mene u svetu izvođeno. Izuzetno teško, ali nisam pomislio da odustanem i pored saveta da uzmem jednostavniju kompoziciju - nastavlja naš sagovornik.
Veliku zahvalnost duguje i kolegama u privatnoj ordinaciji koji su mu izašli u susret i omogućili vreme za predavanja i vežbe.
Ipak, ne smatra se za vrhunskog kontrabasistu, tvrdi da na njegovoj klasi i među mlađim kolegama koje je upoznao ima neverovatnih muzičara, boljih od njega.
Sa druge strane, o hirurgiji je maštao još kao osmogodišnjak, ali karijeru velikog doktora nikada nije jurio.
- Ne volim kongrese, ne volim uopšte ni da se predstavljam kao lekar. Jedina satisfakcija su mi zdravi pacijenti, kao paor iz Srema koga sam za vreme novogodišnjih praznika primio gotovo upokojenog, a danas je živ - kaže dr Seničar.
Muzikoterapija
Kako kaže, ne planira da doktorira na kontrabasu, ali ako Akademija oformi odsek za džez, onda bi i treći put u studentske klupe. Do tada će verovatno svirati u džez orkestru, a Akademiji planira da predloži da oforme predmet - muzikoterapija.
