Da je život ono što se dešava dok praviš planove za budućnost, uverila se i Teodora Stojković, studentkinja prve godine Visoke škole strukovnih studija za obrazovanje vaspitača u Novom Sadu, koja je nedavno saznala da će na završetku prve godine postati mama.
Foto: Pixabay
Iako ona i njen dečko, koji je apsolvent na Fakultetu fizičke kulture, nisu planirali da menjaju pelene dok spremaju ispite, presrećni su što će postati roditelji.
– Prijatelji nam čestitaju i na hrabrosti i na ludosti, a najveća podrška biće nam roditelji koji će na smenu čuvati unuče. Nas dvoje smo iz Kragujevca, a kako propisi ne dozvoljavaju da sa bebom živimo u studentskom domu, iznajmili smo stan u Novom Sadu i počeli da ga pripremamo za dolazak naslednika. Mislim da je velika prednost dobiti dete u našim godinama, jer izreka „sve je lako kad si mlad” ima puno opravdanje. Ja se osećam dobro i planiram da pohađam predavanja i vežbe do kraja akademske godine, kada će „roda da sleti” u naš dom. U šali kažem da za budućeg vaspitača nema bolje praktične nastave od – roditeljstva – govori Teodora i otkriva da priželjkuje devojčicu.
Pošto će njena beba doći na svet po završetku prve godine studija, Teodora namerava da se od jeseni vrati u studentsku klupu i nastavi da prati predavanja i vežbe. Bebu će da čuvaju bake, deke i budući otac, koji bi u međuvremenu trebalo da završi studije.
Teodora je jedna od 140 trudnih studentkinja u Novom Sadu o čijem zdravlju brine Zavod za zdravstvenu zaštitu studenata, u kome je do sada podršku tokom trudnoće dobilo 800 studentkinja u poslednjih pet godina. Rukovođeni idejom da svake godine raste broj studentkinja koje u pauzi između akademskih semestara žele da ubace jedan „kolokvijum” iz roditeljstva, predstavnici Studentske asocijacije Univerziteta u Novom Sadu osmislili su projekat pod nazivom „Akademska beba”. Oni su pre nekoliko godina izdali i istoimeni priručnik koji akademce treba da upozna sa planiranjem porodice, reproduktivnim zdravljem i trenutnom situacijom na univerzitetu u odnosu na studente – roditelje. Objavljivanju ove ilustracije prethodilo je istraživanje o statusu studenata koji su se upustili u nemirne vode roditeljstva, koje je pokazalo da su akademske trudnoće uglavnom bile planirane i željene. Veliki broj studentkinja koje su učestvovale u ovom istraživanju rekao je da ima podršku partnera i svoje porodice i da su im bebe dale taj „vetar u leđa” koji im je bio potreban da bi brže završile studije.
Međutim, zakonski propisi nisu na strani trudnih studentkinja i onih koji su postali roditelji. Po zakonu, studentkinje koje žive u domu nemaju prava da bebu dovedu na „spisak stanara”, pa su one prinuđene da iznajmljuju stan ili da žive kod roditelja. Sledeći kamen spoticanja je činjenica da pravo prvenstva prilikom upisa deteta u vrtić imaju samo zaposleni roditelji, pa studenti nemaju gde da ostave dete dok su na predavanjima.
Predstavnica Studentske asocijacije Marijana Topo kaže da brojni propisi onemogućavaju akademce da usklade studiranje i roditeljstvo i primećuje da se mnogi problemi mogu rešiti ako postoji dobra volja nadležnih – Univerzitet u Minhenu, primera radi, ima obdanište za decu svojih studenata i profesora u kome oni mogu da ostave decu dok su na predavanjima.
„S obzirom da bolonjski sistem studiranja predviđa obaveznost prisustvovanja nastavi, studenti koji su postali roditelji ne mogu da izostaju sa predavanja ili vežbi. Oni mogu samo da zamrznu godinu na fakultetu i da se nakon godinu dana vrate u isti status – bilo da su budžetski, bilo samofinansirajući studenti. Drugim rečima, ne mogu da daju ispite za vreme „zamrznute” godine studiranja. S obzirom na to da sudenti-roditelji čine manjinu akademske populacije, smatramo da oni imaju pravo na neke privilegije koje bi im omogućile usklađivanje rada i roditeljstva”, zaključuje naša sagovornica.
