Studenti koji nisu poreklom Kanađani u nekim od najprestižnijih škola već su brojniji od lokalnih đaka. Strani studenti na Univerzitetu Mekgil u Montrealu čine četvrtinu studentskog tela. Približno polovina stranih studenata je iz Kine.
Ovde, na Koledžu Severnog Atlantika, mlada Kineskinja stoji među bledolikim Kanađanima koji u perjanim jaknama žure na čas, i o planovima za budućnost ćaska sa dvoje kolega, momkom iz Bangladeša i devojkom iz Koreje.
"Sredina je dobra, mislim da je zdravo za mene da ostanem", kaže Fej Dži iz Šandunga. Drugi takođe kažu da planiraju da ostanu u zemlji nakon što diplomiraju i da u nekom trenutku dobiju i državljanstvo.
Njihov put nije slučajan. Oni su samo troje od stotina hiljada stranih studenata koji danas borave u Kanadi kao deo vladine strategije za preoblikovanje kanadske strukture stanovništva integrisanjem visokoobrazovanih, kvalifikovanih radnika kroz obrazovni sistem. To je odgovor na kanadsku ostarelu populaciju i sve nižu stopu nataliteta, pokušaj da se podupre nacionalna poreska osnovica.
Vlada je u novembru unela izmene u svoju imigracionu politiku sa ciljem da se stranim studentima olakša ostanak u zemlji. A na čekanju u Senatu nalazi se i nacrt zakona koji će ponovo omogućiti da se polovina vremena provedenog na studijama uračuna u dužinu boravka neophodnog da bi se steklo državljanstvo.
Zemlji su potrebni talentovani imigranti da nadoknade posledice razuđenijeg i starijeg stanovništva. Imigranti već čine 75 odsto godišnje stope rasta radne snage, a u narednih deset godina očekuje se da dostignu sto odsto.
Tokom akademske 2015/16. godine, populacija stranih studenata u Kanadi porasla je za osam odsto, odnosno na više od 350.000 ljudi, što je jednako jednom postotku čitavog kanadskog stanovništva.
"Udareni su temelji, naš prosvetni sistem čuven je po kvalitetu, našu zemlju prati reputacija tolerantne i bezbedne, a obrazovanje je priuštivo", kaže Karen Mekbrajd, predsednica Kanadskog biroa za međunarodno obrazovanje.
Ali takva strategija mogla bi odvesti do tenzija sličnih onima u SAD i Evropi, kada se manje obrazovani delovi pretežno bele radničke klase osete skrajnutim. Od ranih sedamdesetih, kada je Kanada prigrlila multikulturalizam, udeo tzv. vidljivih manjina porastao je na 20 odsto sveukupnog stanovništva.
Mada ankete pokazuju postepeni rast brige zbog priliva pridošlica, mahom zbog izbeglica iz Sirije, stranci su u Kanadi i dalje dobrodošli. A nakon skorašnjeg napada na džamiju u Kvebeku, premijer Džastin Trido još jednom je istakao koliko su važne tolerancija i različitost.
Studenti koji nisu poreklom Kanađani u nekim od najprestižnijih škola već su brojniji od lokalnih đaka. Strani studenti na Univerzitetu Mekgil u Montrealu čine četvrtinu studentskog tela. Približno polovina stranih studenata je iz Kine.
Iz Kine je i Džek Vu, student koji vodi dizajn sistema zaštite strujnih kola za dalekovode. Diplomu inženjera elektrotehnike dobio je 2005. godine na Univerzitetu Lejkhed u Ontariju. Njemu i njegovoj supruzi trebalo je dve i po godine da od studenata postanu kanadski državljani.
"Naše ćerkice su rođene ovde", ističe Vu ponosno, dok sedi u jednom od restorana kanadskog lanca brze hrane "Tim Hortons". "One su iz Njufaundlenda."
