U Štutgartu ih čekaju takmaci s univerziteta čije ekipe imaju i 50 puta veći budžet, temeljniju logistiku i bogatije iskustvo. Ali kad čujete s kakvom strašću govore o tome što rade, kako jedan drugom završavaju rečenice i uglas pričaju da su za desetak meseci deljenja zajedničke ljubavi postali porodica... To je veće i vrednije od svakog takmičarskog uspeha.
A nisu izostala ni opipljiva priznanja. Sredinom maja, njihovo idejno rešenje letelice s rezervoarom koji minimizira slošing efekat (neželjeno bućkanje goriva) proglašeno je najboljim u prvoj rundi takmičenja koje organizuje Euroavija, u saradnji s „Erbasom”.
„U konkurenciji je bilo 50 timova iz cele Evrope. Iza sebe smo ostavili i kolege s fakulteta koji se isključivo bave vazduhoplovstvom”, s ponosom kaže Mladen Kličković, jedan od osnivača i vođa tima „Beoavija”, student treće godine Mašinskog fakulteta.
I tako je projekat „aurora”, iza koga stoji ekipa s Mašinca u sastavu Dušan Babić, Lazar Popović, Radovan Đurović, Đorđe Trampa i Nikola Popović, kao favorit krenula u drugu rundu nadmetanja. Odmeravanje najboljih odigralo se sredinom jula, na nekadašnjem vojnom aerodromu u grčkom gradu Patrasu.
„Mašinski fakultet nam je stavio na raspolaganje sve resurse, bilo je dana kada bukvalno nismo ni odlazili kućama. Bodrili smo jedni druge, međusobno se pomagali, ništa nam nije bilo teško”, u dahu govori Lazar Popović, student prve godine mastera na Katedri za vazduhoplovstvo.
Naš tim je u Patrasu zauzeo četvrto mesto. Ističu da su redosled na vrhu odlučile nijanse, kao i da su naučili kako da se ubuduće bolje nose s organizacionim problemima i pehovima, redovnim pratiocima „realnih” takmičenja.
„U sva tri bodovana leta, naša ’aurora’ je idealno prošla sve faze – vertikalno lansiranje, prelaz u horizontalni let i bezbedno sletanje. Falilo nam je i malo sreće, da povoljan vetar dune u pravom trenutku, kao što se to dogodilo pobedničkoj ekipi iz Portugalije”, kaže Lazar. Ipak, dodaje, trijumfom u prvoj rundi i prikazanim u Patrasu zapali su za oko organizatorima: Piter Brus, stručnjak iz „Erbasa”, koji se bavi gorivnim sistemima, u više navrata je ponovio da je impresioniran srpskim timom.
„Pohvaljeni smo i za iskazani duh prijateljstva prema ostalim ekipama, na to smo izuzetno ponosni. Pomagali smo kome god je bilo potrebno, sve su to naše kolege, ne doživljavamo ih kao konkurenciju”, ističe Slađana Matić, vođa podtima za marketing u „Beoaviji”, inače studentkinja prve godine na Mašincu.
Patras je „uknjižen” kao lepa i dragocena uspomena, a pogon „Beoavije”, u kome je i nekoliko studenata s Tehnološko-metalurškog i Arhitektonskog fakulteta, sada je okrenut prestižnom takmičenju „Air Cargo Challenge” u Nemačkoj.
„Nastupićemo s bespilotnom letelicom koju smo sami osmislili i nazvali ’Raven’ 19 (vrana). Učestvuje 30 ekipa iz celog sveta, a cilj je da letelica ponese što veći teret. Organizator za sve obezbeđuje istovetne motore, elise i baterije, tako da će plasman zavisiti od kvaliteta konstrukcije”, objašnjava Mladen Kličković.
Naša „vrana” je napravljena je od kompozitnih materijala, a oplemenjena je inovativnim tehničkim rešenjima.
„Postoji još jedna neobična propozicija: letelica mora da bude upakovana u kutiju dimenzija 750h400h250 milimetara. A to je veliki izazov – ’vrana’ je dugačka metar i po, a raspon krila je tri metra”, dodaje Lazar Popović.
Takmičenje modela teretnih letelica Euroavija organizuje se na svake dve godine, a čast da bude domaćin stiče pobednik prethodnog nadmetanja.
„To znači da će se ’Air Cargo Challenge’ 2021. održati u Beogradu”, zaključuje Slađana Matić, s osmehom između šale i zbilje. Ali po sjaju u očima šefice marketinškog tima, jasno je da je u tim rečima mnogo više od optimizma po službenoj dužnosti...
Sledeća stanica – kosmos
Za tim „Beoavije” ni nebo nije granica. Bude li sponzora voljnih da potpomognu vazda krhku finansijsku konstrukciju u koju naši studenti ulažu i vlastiti novac, maštaju da se prijave i za „Student Air Space Challenge”, koji se dogodine organizuje u Francuskoj.
Zadatak je projektovanje modela kosmičke letelice, što osim svega ostalog uključuje i dizajniranje unutrašnjosti svemirskog broda.
„U taj projekat bi mogao da se uključi čitav Univerzitet u Beogradu. I više od toga. Mi ne predstavljamo samo sebe i svoj fakultet, već i državu”, ističe Mladen Kličković, vođa tima „Beoavije”.
Poletarci pod okriljem veterana
Princip porodice, na kojem počiva „Beoavija”, podrazumeva podsticaj i podršku mlađim članovima „zajednice”.
„U našim redovima ima i kolega s druge godine, ali oni su znanjem gotovo na nivou mastera. Stasavali su uz starije članove tima, koji su svoje znanje delili s njima, upućivali ih u literaturu, uključivali u projekte. I kada okončamo studije, mi nećemo prekinuti veze s ’Beoavijom’, tu smo za sve što bude bilo potrebno”, kaže Lazar Popović, jedan od konstruktora letelica „aurora” i „vrana”.
