Pod zasadima voća je 15 hektara, pod vinovom lozom 13, na pet hektara je Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, a na desetak ratarska površina sa plastenikom, proizvode se i različite vrste meda, a jedinstveni su po medu od sofore.
Iz bele kuće u kojoj se peče rakija vije se dim. Pod brežuljkom u vinogradu i voćnjaku orezuje se loza i okopava voće. Kraj jezera u kome se mreste šarani i pastrmke šetkaju se patke, guske, labudovi, „manekenišu” paunovi...
Sve je ozelenelo i „diglo se na noge” u Oglednom poljoprivrednom dobru „Radmilovac” smeštenom na samo 14 kilometara od centra grada. Tu studenti Poljoprivrednog fakulteta godinama peku zanat, usavršavaju se stručnjaci, ali istovremeno proizvodi odlična rakija i vino. A možda svega ne bi ni bilo da predratni industrijalac Milan Vukićević nije imao viziju i da imanje na vreme nije zaveštao Univerzitetu.
– Ogledno poljoprivredno dobro „Radmilovac” deo je Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu. Prostire se na 86 hektara, a mi obrađujemo oko pedesetak hektara. Pod zasadima voća je 15 hektara, pod vinovom lozom 13, na pet hektara prostire se Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju, a na desetak ratarska površina, sa plastenikom. Gajimo grožđe, voće, pravimo vina i rakije, bavimo se i pčelarstvom. Imamo 40 košnica, pa proizvodimo različite vrste meda – bagremov, cvetni, livadski i suncokretov. Jedinstveni smo po medu od sofore, specifične biljke poznatije i kao japanski bagrem – objašnjava Vladimir Zečević, zamenik direktora Poljoprivrednog oglednog dobra „Radmilovac”.
U vinogradu i voćnjaku svakog proleća i jeseni je kao u košnici, jer su u „gostima” studenti treće i četvrte godine Poljoprivrednog fakulteta. Oni krče, orezuju, a kasnije i pomažu u branju grožđa, bresaka, jabuka, šljiva, krušaka...Tako je bilo i pre nekoliko dana kada je naša ekipa obišla ovo imanje. Rezalo se na sve strane, pa je škripa makaza odjekivala radmilovačkom padinom.
– Na našem dobru stvorene su 23 sorte vinove loze, petnaest stonih, osam vinskih i jedna sorta breskve. Od stonih sorti, namenjenih za jelo, tu su „demir kapija”, „beogradska rana”, „smederevski muskat”, „gročanka”... a od vinskih – „godominka”, „kladovska bela”, „župski i krajinski bojadiser”... Najveći broj stonih sorti može da se kupi u prodavnici na fakultetu, ali i kod nas u „Radmilovcu” – objašnjava profesor Saša Matijašević, sa Poljoprivrednog fakulteta.
U dobrim godinama sa ove površine dobije se oko 60 tona grožđa, a u nekim manje dobrim između 35 i 40 tona. Od te količine proizvede se oko 20.000 litara vina, a jedan deo se čuva u arhivi.
Ispod padine sa vinogradom nalazi se ogledni voćnjak u kome jedne do drugih rastu jabuke, šljive, breskve, kruške... O njima brinu stručnjaci fakulteta, ali i studenti. Oni se obučavaju u modernom voćnjaku kakvih je sve više u Srbiji.
– Od tradicionalnih voćnjaka ovaj se razlikuje jer su sadnice gušće raspoređene, na nešto više od metar, a nekada je ta razdaljina bila i po četiri, pet metara. Na jedan hektar može da se posadi više od 3.000 sadnica. Iznad njih se postavlja protivgradna mreža. Ugrađen je i specijalni sistem zalivanja – kap po kap. Na ovaj način voćari su osigurani od grada, a sistem zalivanja obezbeđuje potrebnu količinu vlage u sušnim godinama. Prinos je jako dobar, pa se u slučaju jabuke kreće između 80 i 90 tona po hektaru, dok su nekadašnji zasadi u dobrim godinama mogli da daju oko 50 tona. Važno je i to što je kod savremenih zasada jabuke i do 80 odsto plodova prve klase, a kod starih zasada u prvoj i drugoj kategoriji bilo je oko 60 odsto – napominje Zečević.
Osim modernog voćnjaka, na dobru postoji i posebno uređen prostor gde se gaje stare sorte, takozvani kolekcioni zasadi (banke gena), ali i nove sorte iz celog sveta.
Nekada je imanje presecao potok. U njega su se ulivale otpadne vode iz obližnjih naselja, pa su ga zbog „sastava” zvali Šugavac. Srećom, voda iz „obogaćenog” potoka preusmerena je u veliku odvodnu cev, a na njegovom mestu potekao je „Mali Dunav”. U njegovom donjem toku uređen je savremeni Centar za ribarstvo i primenjenu hidrobiologiju.
– U Centru se bavimo programima selekcije šarana, kalifornijske pastrmke i ishrane riba i do sada smo postigli dobre rezultate. Kako bi program bio pod stalnim nadzorom, u hali gde se odgaja mlađ za ishranu riba imamo robota kojim se upravlja kompjuterski. U okviru centra nalazi se zgrada sa akvarijumima sa četrdeset vrsta riba koje nastanjuju vode Srbije. Među njima su potočna pastrmka i mrena, mladica, zlatovčica, gaovica, jegulja, zlatni karaš, crnka, bodorka, deverika, som, smuđ, štuka... U našem centru može se okušati i ribolovačka sreća na kapitalne primerke soma i šarana – priča Marko Stanković, docent na Poljoprivrednom fakultetu.
Deo prostora Centra zauzima i mini botanička vodena bašta u kojoj se posetioci mogu upoznati sa različitim vodenim biljkama. Trenutno ima četrdesetak vrsta. Oko njih se „muvaju” barske ptice – petnaestak vrsta pataka, pet vrsta gusaka, labudovi...
Na ovom pod konac uređenom prostoru je i ostrvo sa alaskom kućom.
– Do nje se stiže preko visećeg mosta. U kućici se čuvaju alati koje su nekada koristili ribari poput vrške od pruća u obliku levka, drvenih udica, alova i meredova (mreža za prihvat ribe), ribarskih kuka... Tu je i maketa barke – broda, ribarice ili tikvare, koji se nekada davno koristio – ističe Stanković.
U vinskom podrumu, u hrastovim i takozvanim baruk buradima koja se prave nagorevanjem drveta čuvaju se vina, a u arhivu flaše „pića bogova” proizvedena na ovom imanju. Među njima su „radmilovački biser”, „dositej”, „emeritus”, „legat”, „misterija”,„rektorsko vino”...
