Česta tema koja se pominje danas u društvu jesu ljudska prava. O njima pričaju gotovi svi političari, poznate ličnosti, pisci, umetnici. Tema o kojoj se dosta priča ali najmanje zna, zato što najčešće o njoj ne pričaju oni čija se prava najviše krše.
Foto: Privatna arhiva
Radovan Čejović, koji je učestvovao u treningu "Branitelji i braniteljki ljudskih prava", nam prenosi svoje utiske i zaključke.
"Kao student treće godine Pravnog fakulteta u Nišu, učestvovao sam u treningu "Branitelja i braniteljki ljudskih prava" u Jagodini koji se održavao od 1. do 6. jula.
Kao neko ko prati politiku i čita novine još od srednje škole (zahvalnost dugujem majci koja je prosvetni radnik), mislio sam da znam i da shvatam važnost ljudskih prava a pogotovo prava onih koje često nazivamo "manjinama". Prvog dana treninga sam shvatio da grešim. Posle sjajne debate sa kolegama i koleginicama, takođe pravnicima, i to prvog dana treninga, video sam koliko je važno deliti iskustva o tome šta su ljudska prava. Upravo zato što svako reč PRAVO gleda kroz neko subjektivno shvatanje i neko lično iskustvo.
Trening je bio sadržan od raznih predavanja, debata, simulacija sućenja, ali ono što je svakako ostavilo najveći utisak na mene je vežba pod nazivom forum-teatar. Ova vežba nas, učesnike stavlja u uloge onih čija se prava krše, onih koji trpe nasilje, stavlja nas u ulogu žrtve. Ono što je na mene ostavilo najveći utisak je upravo to, zato što jedino tako možemo osetiti bol, diskriminaciju koju žrtve trpe i jedino tako istinski možemo naučiti da cenimo ljudska prava. Tako što ćemo to preživeti.
Ono što sam naučio na treningu me neće samo učiniti boljim pravnikom. Nego pre svega i boljim čovekom koji je kroz ovaj seminar naučio da jedino zajedno, jedino složni, možemo uticati na svoju okolinu i učiniti ovo društvo boljim nego što jeste."
