Milica Polić iz Drvara nastavlja da niže uspehe i na fakultetu: Pokazala kako su društvene mreže promenile savremeni jezik

U eri plagijata pravo je blago imati mlade ljude koji se ne boje promišljati, istraživati, diskutovati, studente kao što je Milica Polić, koji odvažno grabe u susret nauci.

Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)

Dok većina nas društvene mreže koristi za razbibrigu, Milica je upravo u svakodnevnom dopisivanju pronašla ozbiljnu temu za istraživanje, piše Srpskainfo.

“O savremenim komunikacijama: Kako je Tviter stvorio novu lingvističku supkulturu svet internet slenga”, naziv je njenog rada koji je proglašen najboljim iz oblasti humanističkih nauka na 14. Multidisciplinarnom naučno-stručnom skupu “Studenti u susret nauci”, održanom nedavno u Banjaluci.

Ova vredna devojka student je treće godine Katedre za anglistiku na banjalučkom Filološkom fakultetu, i u svom radu upravo je proučavala kako tviter zajednica, koja ima milione korisnika, utiče na engleski jezik. A rezultati su mahom porazni po jezik, koji je u savremenoj komunikaciji izgubio na svom bogatstvu i postao monoton.

Globalni jezik se, istina, razvija, ali istovremeno i trpi više nego ikada u istoriji, jer se upotrebljava sve manje reči, dok se kao zamena koriste ikonice koje izražavaju emocije i mimovi.

Pokušala sam da prikažem kako jezik interneta i tvitera oblikuje naš svakodnevni govor. Bazirala sam se na ovu društvenu mrežu upravo zbog svih onih ograničenja u broju karaktera koji može sadržavati objavljeni tekst. Što je moguće kraće iskazati misao – to je bilo bolje na Tviteru. I kasnije, kada se dozvoljen broj karaktera povećao sa 140 na 280, i dalje je prosečna dužina objave ostala u okviru tog prvobitnog broja, što je najbolji dokaz da se ukorenila ta tendencija čoveka da skraćuje jezik i često pribegava i novim kovanicama. Razni vidovi i tipovi neologizama su tako česta pojava na Tviteru – pojašnjava Milica za Srpskainfo.

Ona je studiozno proučavala brojne profile i mimove, za koje se pokazalo da su možda i najčešći oblik komunikacije na ovoj društvenoj mreži, te razne autore i materijale kako bi obuhvatila što šire polje delovanja.

Bavila sam se jezikom – strukturom rečenice koja mi je bila izuzetno interesantna i prikazala koliko su te rečenice, klauze i sintagme, veoma jednostavne, suvoparne i jednolične. Nastojala sam da imam što širi korpus kako bih mogla sa što većom sigurnošću izneti određene stavove u pogledu jezika i njegovog bogatstva, odnosno, u ovom slučaju, te monotonosti koja je prisutna – govori ova dvadesetjednogodišnja devojka.

Da su se njen pristup i ideja naučnog rada pokazali odličnim dokaz je i pobedničko mesto na poslednjem StES-u.

Kao svi mladi ljudi, i Milica rado koristi društvene mreže, ali zanimljivo je ipak da ne preferira mnogo Tviter, koji je izabrala da bude centar njenog proučavanja.

Ne oglašavam se mnogo na Tviteru, više čitam i iščitavam. Čini mi se da je upravo to i bilo ljudima interesantno kada sam rekla da nisam korisnik te društvene mreže, a zapravo sam napisala naučni rad koji se bavi jezikom tvitera. Moj primarni motiv da pišem rad bio je taj da već polako uplovim u naučno-istraživačke vode. Ovo je, čini mi se, tek prva stepenica na tom putu i nešto iz čega sam izvukla prve lekcije u ovom svetu. Svakako da mi je ovo tek sami početak, a sigurna sam da će biti još mnogo radova iz ove oblasti – uverena je ova studentkinja.

Veliku podršku Milica je imala i od svoje mentorke, prof. dr Tatjane Marjanović, koja joj je bila ruka vodilja kroz pisanje rada. Životne okolnosti htele su, nažalost, da profesorka doživi ozbiljnu povredu noge, pa su svi njihovi dogovori i saradnja tekli isključivo onlajn.

Nismo imale nijedan susret uživo, ali to, razume se, nije bio razlog da se odustane. Toliko sam verovala u ispravnost odluke u pogledu mentora da ni onoga trenutka kad sam saznala za poteškoće koje nas očekuju nisam htela potražiti drugog. Ovaj rad je, čini mi se, prvenstveno nastao iz naše ogromne ljubavi prema lingvistici, iz snažnog elana i želje da stvaramo i bavimo se naukom bez obzira na sve izazove i prepreke – govori ova studentkinja iz Drvara za Srpskainfo.

Ovu svestranu devojku, u kraju znaju kao iskrenog humanistu, sportistu, aktivistu, đaka generacije, pa za njih Miličini uspesi i na fakultetu nisu nikakvo iznenađenje. Ipak, uvek im se iznova raduju, ponosni na svoju Drvarčanku. Njoj, s druge strane, nedostaje rodni grad i češći odlasci kući, ali Banjaluka uspeva da popuni prazninu u srcu.

Čini mi se da svi mi Drvarčani imamo posebnu povezanost s rodnim krajem, ali moram reći da me je i Banjaluka divno prihvatila, a i ja sam nju. Zaista sam se lepo snašla, zadovoljna sam, pa ako na kraju i ne uspem da odem na “Kembridž”, o čemu sanjam odmalena, neću se pokajati ni ako ovde nastavim svoje školovanje – zaključila je Milica Polić, za koju ćemo sigurno čuti i ubuduće.

Milica kroz svakodnevnu komunikaciju, a sada i kroz svoj rad, pokušava da podigne svest o pravilnoj upotrebi jezika.

Činjenica je da svi mi manje-više, makar u privatnoj režiji, koristimo skraćenice i neologizme, ali neophodno je da se napravi jasna granica gde je njihova upotreba dozvoljena. Mislim da mi lingvisti još uvek možemo da razgraničimo, ali se bojim da šire mase polako gube tu sposobnost, jer su mnogo više izloženi svim novim pojavama u jeziku, oberučke ih prihvataju i koriste svakodnevno. Postoji i pozitivan uticaj Tvitera i jezika tvitera; to su upravo neologizmi, nove reči koje su obogatile i rečnik engleskog, ali isto tako, čovek treba biti svestan i jasno razgraničiti u kojoj komunikaciji ih može koristiti – naglašava ona.

Rekordan broj učesnika

Miličin rad bio je jedan od 165 prijavljenih na 14. Međunarodnom naučnom skupu.

Prvi put sam bila deo “StESa” i zaista sam oduševljena organizacijom. U ovako teškom vremenu prirediti skup međunarodnih razmera, koji je okupio rekordan broj učesnika i radova, vredno je svake pohvale. Ljudi iz Studentskog parlamenta su prevazišli sebe u svakom pogledu, u pristupačnosti, odgovornosti, gostoljubivosti - ocenila je ova studentkinja.

 

Izvor: Srpskainfo i Blic