Njihovo vreme tek dolazi. Oni su studenti generacije sa četiri fakulteta našeg najstarijeg i najboljeg Univerziteta - u Beogradu za školsku 2019/20. godinu.
Foto: Startuj.infostud.com (Shutterstock)
Iza njih je dosta rada i odricanja, ali i desetki u indeksu. Pred njima je svetla budućnost.
Planiraju, kako su nam rekli, da ostanu u Srbiji, iako su im, zahvaljujući uspehu, ali i ugledu i renomeu koje naše visokoškolske ustanove imaju u međunarodnoj akademskoj zajednici, otvorena vrata najprestižnijih svetskih univerziteta.
Većina je trenutno na master studijama. Plan im je da, posle doktorata, nastave da rade sa akademcima i bave se naučnim radom.
Izabrao gradilište umesto ordinacije
Umesto da ode u ordinaciju i nastavi porodičnu tradiciju, Ivan Nackov (24) iz Vršca je odabrao gradilište. Iako građevina nije nešto što je oduvek želeo, kaže da je posle četiri godine shvatio da nije pogrešio u izboru studija, a ni smera - konstrukcija. Kao nagrada za trud stiglo je i priznanje za studenta generacije Građevinskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Ivan nam otkriva da iza ovog priznanja stoji dosta truda, rada i odricanja. Najteže mu je bilo, priznaje, što se uspeh ne vidi odmah. Potrebno je da prođu godine, da bi se na kraju video rezultat. Ni sam ne zna da definiše kakav je to osećaj.
To najbolje može da se opiše onim što mi govore mama, tata, baba i deda, da se znanje, trud i vredan rad uvek isplate - kaže Ivan.
Naravno, tu je bila i stalna unutrašnja motivacija da se dokažem, a imao sam podršku roditelja i pravih prijatelja. Tokom studiranja, najviše su trpeli odnosi sa ljudima.
Počelo je sa mnogo drugara i drugarica. Onda se to rasulo i svelo na prste jedne ruke. To su ljudi koji su ostali, koji razumeju i jasno im je da učenje zahteva odricanje i vreme. Ali, oni pravi su ostali uz mene.
Priznaje da je imao strah da će na fakultetu biti puno crtanja i fizike. Međutim, sve je to kompjuterski. Ipak, ima dosta proračuna, ne može se učiti napamet. Potrebno je uložiti sate i sate u analizu i razumevanje. Profesori su, ističe, uvek tu da pomognu u učenju, ali i pri zapošljavanju. Kaže da je najlakšim ispitima posvećivao najmanje pažnje, pa je "zalutala" i neka devetka. Ipak, više je voleo one stručne, ozbiljnije, koji zahtevaju više vremena. Iako su obimniji i teži, više su ga interesovali. Nikada nije poništio ocenu radi proseka.
Neki će reći da sam za to vreme mogao i da radim i zaradim - kaže Ivan. - Uložio sam dosta vremena u studiranje i posvetio sam se tome. Mislim da će se to isplatiti. Naši građevinski inženjeri su i dalje veoma cenjeni u svetu, a profesori su predavači na najpoznatijim svetskim univerzitetima.
Ivan trenutno završava master rad i planira da upiše doktorske studije, ostane na fakultetu u nastavi. Možda će se među njegovim studentima naći i njegov rođeni brat koji, takođe, planira da upiše građevinu.
Za izbor poziva zaslužna i mama
Svaki neuspeh treba gledati kao klicu budućeg uspeha, a svaki uspeh kao temelj da se neki naredni, viši cilj ostvari.
O kojoj god sferi života da govorimo, biti jedan od najboljih u oblasti u kojoj ste, zaista je privilegija retkih. Izuzetno sam počastvovana što sam imala priliku da dobijem nagradu Rektorata, kao i na svom fakultetu. To je rezultat rada, truda, ulaganja, posvećenosti. Najbitnije u svemu je da, ako nešto volite, rezultat neće izostati.
Ovako za "Novosti" govori Kristina Kojić (24), iz Kraljeva, najbolji student Stomatološkog fakulteta Univerziteta u Beogradu, koja je ovo laskavo priznanje dobijala svih pet godina studija. Stomatologiju doživljava kao spoj medicine i estetike, ljubavi prema jednom plemenitom i humanom poslu sa jedne i nečemu što je lepo i kreativno sa druge strane. Za izbor poziva zaslužna je i mama, koja je stomatolog i najbolji učitelj.
Put šestogodišnjeg školovanja je jako dug - ističe Kristina.
Fakultet, sam po sebi, predstavlja izazov. Međutim, ako želite da imate malo bolje ocene, izazov je još veći i potrebno je dosta upornosti da se to postigne. Bilo je i uspona i padova, nesigurnosti i odricanja. Svaki neuspeh treba gledati kao klicu budućeg uspeha, a svaki uspeh kao temelj da se neki naredni, viši cilj, ostvari.
Osim sjajnog uspeha na studijama, aktivno se bavila rukometom i učila jezike. Iako dosta vremena provodi na predavanjima i vežbama, koje su važan segment nastave, smatra da je kontinuirani rad veoma bitan. Mada, otkriva, bilo je dana kada je bila manje koncentrisana. Radiologija na trećoj godini je jedini predmet iz kojeg je dobila nižu ocenu od desetke. Nije želela da je poništi.
Ponosna sam na tu osmicu - otkriva Kristina.
To mi je jedna od najdražih ocena, koja me je lišila pritiska da moraju da budu sve desetke i da sve mora da bude perfektno. Pa, ne mora. Najteži predmet mi je bila Patologija, na drugoj godini. Obimno, kompleksno gradivo, ne toliko zanimljivo. Mislim da sam ga najduže i spremala.
Naša sagovornica naglašava da je ponosna što je tokom studiranja imala privilegiju da sarađuje sa divnim profesorima i asistentima, koji nesebično dele svoje znanje i spremni su da pomognu i daju profesionalne savete.
Buduće generacije će imati tu privilegiju da uče i rade u najsavremenijim uslovima, sa najsavremnijim materijalima i opremom - poručuje Kristina.
Za 10 godina sebe vidim u NASA
Ima samo 23 godine i na drugoj je godini master studija mehanike na Mašinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu, sa prosečnom ocenom 10. Marko Gavrilović je nedavno na svečanosti, povodom dana Univerziteta, dobio priznanje za najboljeg studenta mašinstva, sa svim desetkama u indeksu.
I pored velikog uspeha, koji je postigao sa tako malo godina, Marko je veoma skroman mladić. Nagrada "student generacije" mu znači mnogo i podstrek je za dalji rad. Mašinstvo, odnosno mehanika, bili su njegov izbor od kada je prvi put počeo da slaže lego kockice.
Oduvek je bio fasciniran kretanjem, a to je baš ono što proučava mehanika. Mašinac je i jedini fakultet koji ima ovaj smer, pa je i izbor studija bio lakši.
Došao sam na fakultet da bih naučio, a ne da bih jurio desetke - priča nam Marko. - Sve što nisam znao iz srednje škole, na prvoj i drugoj godini fakulteta morao sam da dešifrujem, pa tek onda da idem dalje. Potrebno je da se sklopi priča u glavi, da se sve slegne i ide dalje. Mehanika je najteži smer, pa ga većina izbegava. Mi smo tek druga generacija koja je upisana. Drugovi su mi govorili da neću uspeti, da upišem nešto drugo.
Posao se lako nalazi. Može da se radi svašta, recimo, u auto i avio-industriji.
Marko nam otkriva da je bilo dosta odricanja. Najviše trpi društvo. Iako izlazi često, to nije dovoljno da isprati tempo drugara. Uči samo noću, svakog dana, od 11 do 3-4 ujutru, a danju se, kako kaže, zeza. Najteži ispit mu je bio iz analitičke mehanike. Dok je ostalim predmetima posvećivao jedan dan nedeljno, za ovaj su bila "rezervisana" četiri.
Na studijama mašinstva treba da bude više matematike, više fizike, više mehanike i više učenja osnovnih stvari - smatra Marko.
Potrebno je da se neke stvari odgonetnu, jer studenti uče napamet. Ja učim sa razumevanjem, volim da vidim u prostoru to što učim, inače ne idem dalje.
Veliku zahvalnost duguje docentu dr Radoslavu Raduloviću, koji mu je velika podrška. Marko je sa njim već napisao neke radove iz analitičke mehanike, koji će biti objavljeni u naučnim časopisima.
Za deset godina vidim sebe u NASA - kaže Marko.
Već sam imao neke ponude. Voleo bih da radim u NASA i da, u saradnji sa fakultetom, probam nekako da utičem na privredu moje zemlje da konačno i Srbija postane konkurent ruskoj školi teorijske mehanike u svetu.
Predrasuda je da se na pravu buba
Da pravo nije samo učenje napamet, pokazala je Ksenija DŽipković (24) iz Aleksinca. Pravni fakultet Univerziteta u Beogradu završila je sa svim desetkama u indeksu. Kao nagrada za postignut uspeh stiglo je i priznanje za studenta generacije ove visokoškolske ustanove.
Ksenija je trenutno na master studijama, demonstrator je na predmetu Obligaciono pravo i drži vežbe kolegama iz Građanskog procesnog prava.
Kaže da joj je velika čast što je predstavljala Pravni fakultet na svečanosti, povodom dana Univerziteta u Beogradu. Oduvek su joj društvene nauke bile privlačnije od prirodnih, pa je i izbor budućeg fakulteta bio logičan. Posle završene gimnazije u Aleksincu, upisala je prava. Kao i na svakom početku, u velikom gradu i novoj sredini, bilo je teško. Ali se brzo prilagodila. Nije dala da je velegrad "proguta".
Svaki položen ispit bio je dodatni podsticaj da idem dalje - priča Ksenija. U početku mi je trebalo malo vremena, dok sam se prilagodila sistemu učenja. Predrasuda je da na pravima ima puno bubanja. Svi dobri studenti uče sa razumevanjem, dosta gradiva iz različitih predmeta se nadovezuje. Dok sam studirala učila sam svakodnevno, išla u čitaonicu. Spremala sam se i za kolokvijume, tako da sam pred ispitne rokove samo obnavljala gradivo.
Otkriva da joj je, tokom studija, najviše muka zadao predmet - Krivično pravo opšti deo, a najduže je spremala poslednji ispit - Građansko procesno pravo. Smatra da je dobra organizacija bitna i da može sve da se uklopi. Naravno, u ispitnim rokovima učenje je u prvom planu. Kada to prođe, ima se vremena i za druženja, izlaske, putovanja.
Na našem fakultetu je dobro što se na svakom predmetu organizuju manje studijske grupe - kaže Ksenija.
Da bi student dobio mesto u grupi, mora da ima dobar prosek. Sa njima profesori dodatno rade i svako ko želi ima priliku da nauči i više od onoga što je predviđeno nastavnim planom. Značajno je i što imamo praktičnu nastavu, tako da kolege imaju priliku da stečeno teorijsko znanje primene i u praksi. Iako se svake godine upisuje 1.500 brucoša, dobri studenti imaju priliku da napreduju i dobiju šansu da se izdvoje.
Posle master, Ksenija planira da upiše doktorske studije, ostane na fakultetu i bude u nastavi, ali i da se bavi naučnim radom.
Izvor: Novosti.rs
