Oni su najbolji među najboljima. Petar Tadić iz Nikšića i Aleksandar Miladinović iz Beograda, najbolji su studenti Fizičkog i Matematičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Foto: Večernje novosti/Privatna arhiva
U indeksima imaju samo desetke, a tokom studija nijednom nisu dobili nižu ocenu. Najvišom ocenom su okončali i master studije i trenutno su na doktorskim - Petar na Triniti koledžu u Dablinu, a Aleksandar na Sorboni u Parizu. I jedan i drugi, planiraju da se, po odbrani doktorata, vrate u Srbiju!
Neposredno po dobijanju prestižnog priznanja "student generacije", a pre odlaska u inostranstvo, ovi sjajni momci su bili gosti redakcije "Novosti". Iako odlični studenti na fakultetima koji važe za najteže, oni razbijaju predrasude da fizičare i matematičare interesuje samo knjiga. Otkrivaju nam se ljubav prema ovim naukama razvila još u osnovnoj školi.
- Od četvrtog razreda osnovne škole sam znao da ću biti naučnik - priča Petar. - Oduvek me interesovalo kako je nastao svet. Kako je školovanje odmicalo, moje ambicije su bile sve veće. Ja, jednostavno, uživam u fizici. Fizika je laka, ako se razmišlja na pravi način. Nastavnici u osnovnoj školi su ti koji deci treba da približe ovu nauku, da ih zainteresuju...
Našem sagovorniku najteži predmet bio je - fizička elektronika. Ne poriče da su studije teške, kao i da je ponekad bilo odricanja. Ali, ne velikog. Kaže da je imao dovoljno vremena i za "formule", ali i za druženja, sport, putovanja.
- Poznat sam po dobroj organizaciji, tako da dve-tri nedelje unapred imam isplanirano - otkriva nam Petar. - Naravno, uz to je potrebna i ljubav prema onome što učite ili radite. Interesuje me teorijska fizika, za šta mi ne treba savremena laboratorijska oprema, već tabla i kreda.
I njegov kolega Aleksandar je matematiku "odabrao" još u sedmom razredu osnovne škole, kada je krenuo u odeljenje za talentovane učenike Matematičke gimnazije, u kojoj je stekao i srednjoškolsko obrazovanje. "Krivac" za ljubav prema brojkama i formulama je učitelj u prvom razredu.
- Zahvaljujući njemu, kroz igru, a ne gomilu formula, sam zavoleo matematiku, majka je prepoznala talenat i usmeravala dalje - kaže Aleksandar. - Za uspeh je potreban rad, i to u kontinuitetu, a ne samo pred ispitne rokove. Išao sam redovno na predavanja, što mi je mnogo značilo. Najteže mi je bilo sa jednim predmetom koji je povezan sa algebrom, ali samo zbog toga što je profesor želeo da nam pruži više znanja i isto od nas tražio.
Aleksandar trenira veslanje već 13 godina, a redovno je i na Adi Ciganliji, gde sa drugarima igra basket. Kaže da se uvek nađe vremena za sve. Oblast koja ga interesuje u matematici je - topologija, što i proučava na doktorskim studijama. Kako nam je objasnio, da i laicima bude razumljivo, slična je geometriji i reč je o "igranju sa oblicima".
Među najuglednijima
Iako će naredne tri godine provesti u Irskoj i Francuskoj, Petar i Aleksandar ističu da će se, posle doktorskih studija, vratiti u Srbiju.
I jedan i drugi smtraju da su profesori na našim fakultetima sjajni, ali ono u čemu zaostaju je opremljenost kabineta i laboratorija.
- Prvog dana mog boravka na Sorboni, tokom master studija, shvatio sam da je taj univerzitet bogatiji i od pojedinih država - kaže Aleksandar. - Univerzitet u Beogradu zaostaje sa svetskim jedino u pogledu finansija, ali što se tiče svega ostalog, u rangu je sa najpoznatijim. Zato i planiram da se vratim na Matematički fakulet i svoje znanje prenesem mlađim kolegama.
