Matematičari koji su završili master na beogradskom Matematičkom fakultetu, a zatim upisali doktorske studije na nekim evropskim univerzitetima, ponudili su ovih dana mogući odgovor na pitanje kako svoje stručnjake vratiti kući. Organizovali su konferenciju posvećenu njima bliskoj matematičkoj oblasti – simplektičkoj geometriji na svom Matematičkom fakultetu.
Foto: Politika/A. Vasiljević
Pozvali su i tri izvrsna univerzitetska profesora iz ove oblasti – Ditmara Salamona (ETH Cirih), Frola Zapolskog (Univerzitet u Haifi) i Fabijana Ciltenera (Univerzitet u Utrehtu) – koji su držali predavanja.
Konferencija je bila celonedeljna i okupila je studente osnovnih studija matematike, ali i master studente i profesore sa Univerziteta u Beogradu kojima je oblast simplektičke geometrije bliska i, naravno, same doktorande iz inostranstva, one koji su pre nekoliko godina završili master u Beogradu.
Jedan od njih, Vukašin Stojisavljević, sada na Univerzitetu u Tel Avivu, kaže da je većina doktoranada koji su se okupili na konferenciji posle odlaska u inostranstvo održavala međusobne veze i, po ugledu na naučne konferencije na evropskim univerzitetima, odlučili su da takav skup organizuju u Beogradu.
– Dušan Joksimović, Dimitrije Cicmilović, Filip Živanović i ja razgovarali smo o tome, zvali smo ostale kolege, i zatim smo se obratili upravi fakulteta koja je prihvatila predlog i organizovala skup – kaže Stojisavljević.
Od naših mladih doktoranada saznali smo i da su neki od njih čvrsto rešili da se posle odbranjenog doktorata i postdoktorskih studija vrate u Beograd. Dušan Joksimović je jedan od njih. Ne odgovara mu, kaže, mentalitet ljudi tamo i najviše zato hoće da se vrati. Kaže da su se na Matematički fakultet neki već vratili i veruje da će tako biti i ubuduće:
– Na zapadu su veći budžeti i više ljudi se bavi naukom, više je i konferencija poput ove, ali ako ovde ništa ne radimo da to promenimo, onda teško da će nam biti bolje.
Filip Živanović (Oksford), pak, kaže da je još rano za njegovu odluku o tome da li će se posle postdoktorskih studija, koje namerava da završi u Americi, vratiti u Srbiju. Mladi žele da ostanu u inostranstvu pre svega zbog boljih uslova za rad i životnog standarda.
Oni koji se bave naukom ovde se suočavaju i s teškoćama kojih na zapadu nema. S druge strane, u nauci je važno biti u vezi s onima koji su u istoj naučnoj oblasti. Ako imate dobre uslove za rad, a nemate dobru saradnju s drugima, kao što je mi ovde imamo, to je loše. Zato procenjujete šta vam više odgovara – da li dobri uslovi i slaba saradnja ili obrnuto.
Dimitrije Cicmilović (Univerzitet u Bonu) takođe je neodlučan u odgovoru na pitanje gde posle doktorata. Kaže da same doktorske studije nisu dovoljne da bi neko postao nezavisni istraživač. Zato su potrebne postdoktorske.
Smatra i da je „vrlo korisno u različitim fazama karijere otići napolje, jer ako ste stalno u Srbiji, imate manje motiva, pa i mogućnosti da napredujete. A kad odete napolje, upoznaćete ljude koji se bave onim čime se i vi bavite, proširićete svoja znanja, uspostavićete kontakte, a sve to skupa, kada se vratite, doprinosi porastu nivoa znanja i istraživanja u Srbiji”.
Neke starije kolege, koje su takođe učestvovale u organizaciji konferencije, već su se vratile na Matematički fakultet. Igor Uljarević i Aleksandra Marinković, koji su doktorirali u Cirihu i Lisabonu, sada su novi beogradski docenti. Uljarević objašnjava da je posle doktorata bio na posdoktorskim u Tel Avivu. Prethodno je u Cirihu upoznao mnogo ljudi sa naših prostora.
– Jezik kojim mi govorimo u tom gradu se smatra četvrtim po zastupljenosti. Ljudi tamo većinom žele da ostanu, pre svega zbog standarda – ističe.
Odluku o tome da se vrati u Srbiju dr Uljarević je, međutim, doneo i pre nego što je odavde otišao. Na primedbu da će sada, kad se vratio, njegova komunikacija sa onima koji se bave sličnim istraživanjima biti otežana, odgovara da sve životne odluke donose određene izazove.
– Takva je i odluka o povratku u Srbiju, ali bi i odluka o ostanku u inostranstvu donela neke druge izazove – kaže mladi doktor i navodi da se profesor Darko Milinković, koji je doktorirao u Americi, vratio na Matematički fakultet još devedesetih godina, kada su uslovi za naučni rad i za život ovde bili svakako teži.
Konferencija na Matematičkom fakultetu bez medijske podrške je svakako pokušaj bivših studenata našeg najstarijeg univerziteta, da uspostave saradnju sa svojim matičnim fakultetom mogla bi da bude poučan primer za visokoškolske ustanove i prosvetu i nauku uopšte s obzirom da se žale da nam mladi odlaze bez povratka.
