Dostojanstveno i skromno, Univerzitet u Beogradu je obeležio 210 rođendan. Slavljeniku ministar prosvete najavljuje status univerziteta od nacionalnog značaja i niz mera kako bi postizao još bolje rezultate.
Foto: UB
Treba da naučimo da kažemo mladima da je ogroman uspeh kada se upišu na Beogradski univerzitet, kaže predsednik Srpske akademije nauka i umetnosti Vladimir Kostić, koji bi sebe definisao kao profesora Beogradskog univerziteta, jer je na to najponosniji.
Vladimir Kostić podseća da je 433.000 dece odavde otišlo sa diplomama, još 17 hiljada sa doktoratima i više od 25.000 sa magistraturama.
"Nijedna institucija u Srbiji nijedan takav dar nije napravila. U ovaj univerzitet već 210 godina dolazi najbolje što Srbija ima da tu ostvari svoje snove i da na neki način pomogne ovom društvu", rekao je Kostić.
"Duboko sam uveren da će u godinama koje dolaze uz poštovanja autonomije akademskih sloboda balansiranih sa odgovornošću prema društvu i državi Univerzitet u Beogradu zadržati stečeni ugled, položaj vodećeg nacionalnog univerziteta i prestižnu poziciju u Evropskom istraživačkom i obrazovnom prostoru", rekao je rektor Vladimir Bumbaširević.
Ministar Šarčević smatra da je univerzitetsko obrazovanje nešto najbolje što imamo u zemlji i što je pored Đokovića prepoznatljivo u inostranstvu.
"Poznaju nas po dobrim univerzitetima. Nema dana da ne primim nekog ambasadora koji je srpski đak ili da otputujem u svet a da mi ne priđu ljudi koji su najuspešniji u svojim zemljama. I saznajem kako postoji čak u Palestini Partija bivših srpskih studenata koja prolazi na izborima", rekao je Šarčević.
Najavljuje i brži razvoj društevno-humanističkih nauka, veća izdvajanja za visoko obrazovanje kako bi mladi ostali u zemlji, stvaranje bolje infrastrukture i fonda za nauku i još veće kvote za buduće IT inženjere.
Najstarija visokoškolska ustanova u Srbiji
Univerzitet u Beogradu ja najstarija visokoškolska ustanova u Srbiji koja školuje sto hiljada studenata, odnosno dve petine akademaca u Srbiji.
"Studije su po meni dobre. Ja se više bavim eksperimentalnim naukama, pa nam možda treba više sredstava nego kolegama sa teorijskih smerova i tu malo oskudevamo, ali za sve se nađe novac", rekla je Tamara Antonić sa Farmaceutskog fakulteta Univerziteta u Beogradu.
Od početka se Univerzitet suočavao sa istim problemima: nedovoljno prostora, nastavnika, materijalnih sredstava. Ulaganje u nauku je veoma važno jer se govori o stvaranju mreža univerziteta.
"Ja se nadam kroz nove zakone i nove regulative, posebno kroz ustanovljavanje posebnog fonda za nauku, da će najbolji istraživački projekti moći biti finansirani i na taj način da se Univerzitet u Beogradu dalje razvija", kaže akademik Vladimir Bumbaširević.
Član je brojnih evropskih i svetskih asocijacija univerziteta
Tomas Esterman iz Evropske asocijacije univerziteta rekao je da je Univerzitet u Beogradu član Evropske asocijacije univerziteta.
"Saradnja je odlična. Drago mi je što sam ovde na konferenciji na kojoj raspravljamo kako da unapredimo visoko obrazovanje u Srbiji", kaže Tomas Esterman.
Izuzetno su značajni i međunarodni ugovori, a njih je 430. Postoji predlog da se po pet-šest evropskih univerziteta istog ranga, udruže u jedan i da se tako formira 20 velikih univerziteta.
