Studentska odmarališta su postala sinonim za okupljanja studenata i mlade populacije. Ali osim studenata, sve češće tu borave i profesori u okviru naučnih konferencija i simpozijuma.
Foto: Wikimedia/Bukephalos
Odmaralište na Zlatiboru raspolaže sa 350 smeštajnih jedinica. Studenti dolaze na nedelju dana, a jedan deo kapaciteta se obezbeđuje za kongrese i manifestacije značajne za akademsku zajednici i društvo uopšte.
Ratko Sparić, student FON-a na Univertzitetu u Beogradu, smatra da je odmaralište sjajna prilika za studente, da dođu da se oporave kroz zdravstveno potporno udruženje, ali i da kroz veliki broj konferencija i skupova razmene znanja, rade na sebi i učine neki korak da bi kasnije doprineli društvu.
Ideja o osnivanju studentskih odmarališta u Srbiji pretočena je u delo posle Drugog svetskog rata, sa ciljem da omogući boravak studenata, na dnevnoj ili višednevnoj osnovi.
Tada je osnovana Ustanova studentsko odmaralište Beograd koja danas u svom sastavu ima tri objekta - na Avali, Zlatiboru i na Paliću.
"Ono što je nekako naš plan jeste da apsolutno studentska odmarališta stavimo u funkciju mladih ljudi, da ovde imaju mogućnost da napreduju, da se dodatno usavršavaju, i akademski i stručno", kaže Miloš Radosavljević, pomoćnik direktora Ustanove studentskih odmarališta Beograd.
Radosavljević ističe da je još jedna dobra vest to da se pored Avale i Zlatibora, koji trenutno rade i funkcionišu u punom kapacitetu, trenutno radi na rekonstrukciji i dogradnji objekta na Paliću.
"To biti još jedan dodatan plus za mlade ljude i mesto gde će moći da dodatno rade i da se usavršavaju", kaže Radosavljević.
Studenti plaćaju svega 30 odsto od ukupne cene troškova boravka. Pri tome, osnovni kriterijum za boravak u odmaralištu nije finansijska mogućnost studenta, već njegov uspeh na studijama.
U periodima kada je interesovanje najveće, o rang listama odlučuje prosek ocena, broj položenih ispita, ili podatak o obnovljenim godinama.
