Održan okrugli sto: Integrativna medijacija i osnaživanje tolerancije i poverenja među pripadnicima nacionalnih manjina u lokalnoj zajednici

Institut za medijaciju, pregovaranje i javne politike i Evropski Kongres Ukrajinaca (EKU) juče su u konferencijskoj sali hotela Pupin, u periodu od 10:30 do 14 časova, održali Okrugli sto pod nazivom: Integrativna medijacija i osnaživanje tolerancije i poverenja pripadnika nacionalnih manjina u lokalnoj zajednici.

Foto: Darko Radovac

Pozdravnu reč održali su Milan Krilović, zastupnik Instituta za medijaciju, pregovaranje i javne politike, Miroslav Hočak, potpredsednik Evropskog Kongresa Ukrajinaca, Gordana Čomić, ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije, kao i Milinka Hrćan pomoćnica pokrajinskog sekretara za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice.

Razlika između razgovora i dijaloga, jeste u tome da u razgovoru učestvuju svi koji se jedni drugima dopadaju, dok dijalog podrazumeva jedini prostor da svi neistomišljenici sede u jednoj sobi i da na ovaj način, poput okruglog stola prisustvuju dijalogu. U našem društvu je postalo  intelektualno otmeno birati i tražiti dijalog. Nacionalne manjine ulažu mnogo u dijalog, ulažu mnogo više znanja i truda da bi se dijalog ostvario i bio prepoznat. Dijalog umanjuje netrpeljivost, mržnju, kao i nedemokratski pristup ka nacionalnim manjinama. Stupanje u dijalog sa nacionalnim manjinama: Mi to zovemo, lično, trougao koji sadrži tablirane nacionalne manjine, nove nacionalne manjine bez ružne konotacija, kao i nedostatak kulture ophođenja koja se vidi kroz otvorenu mržnju prema nacionalnim manjinama, zaključila je ministarka za ljudska i manjinska prava i društveni dijalog Republike Srbije Gordana Čomić, prilikom obraćanja prisutnima.

Tokom dijaloga i okruglog stola otvorila su se pitanja koliko je podnošljivo da budemo različiti i da se dijalog dešava u vreme kada je Ministarstvo  u izradi Akcionog plana za prava nacionalnih manjina, i da može da pomogne Vojvodini, društvu, kao i da li ovaj dijalog može da posluži Ministarstvu kao alat? Odnosno, da li je ovo pomoćna poluga u stvaranju dijaloga?

Milan Krilović, tokom moderiranja rekao je da je ovo dobra prilika da civilni sektor i predstavnici donosioca odluka, razgovaraju o afirmaciji kulture mira i kulture uvažavanja različitosti, a u cilju afirmacije poverenja i pomirenja pojedinaca i grupa, te razvoja lokalne zajednice na osnovama analize problema, realnih činjenica, empatije i konstruktivnog dijaloga u cilju dostizanja trajnih i održivih rešenja. On je kao metod komunikacije predstavio model “Integrativne medijacije u lokalnoj zajednici”.

U ime pokrajinskog sekretarijata za obrazovanje, propise, upravu i nacionalne manjine - nacionalne zajednice, obratila se Milinka Hrćan koja kaže da je ova godina izazovna za nacionalne manjine, od popisa stanovništva do izrade akcionog plana za nacionalne manjine. - Mi u Vojvodini verujemo da su dobro susedni odnosi preduslov za međuljudske odnose i suživot, kao i održavanje kulturne razlike i dijaloga, kako bi naša pokrajina, kao i do sada, ostala jedinstvena u svojoj različitosti, dodala je Hrćan.

Okrugli sto je predprojektna aktivnost koja za cilj ima utvrđivanje potreba i interesa pripadnika nacionalnih zajednica i drugih zainteresovanih strana kao osnove za nastavak projekta „Integrativna medijacija i osnaživanje tolerancije i poverenja među pripadnicima nacionalnih manjina u lokalnoj zajednici“. Projekat će se razvijati u zemljama Centralne i Istočne Evrope, u prvoj fazi fokus je na Srbiji, dok se u drugoj fazi planira proširenje projekta na druge države. Integrativna medijacija je važan alat kako bi se povratilo poverenje nacionalnih zajednica u državu i kako bi se obnovila socijalna kohezija. Takođe, cilj projekta je rešavanje sukoba pojedinaca i grupa unutar lokalne multietničke sredine, a na osnovama konstruktivnog dijaloga i zajedničkog interesa rešavanja problema, putem integrativne i vršnjačke medijacije. 

Specifični ciljevi projekta su: 

• Uspostavljanje dugoročnog ili trajnog mehanizma za rešavanje sukoba unutar multietničke lokalne zajednice; 
• Kreiranje održivih alata za informisanje članova lokalne zajednice o integrativnoj medijaciji u lokalnoj zajednici; 
• Unapređenje nastavnog sistema u relevantnim institucijama. Uspostavljanje dugoročnog ili trajnog mehanizma za rešavanje sukoba unutar multietničke lokalne zajednice za rezultat ima definisanje i formiranje jedinstvenog neformalnog tela na nivou lokalne zajednice koje čine obučeni integrativni medijatori, predstavnici svih etničkih grupa.

Koji su problemi u nedostatku komunikacije između različitih grupa i šta se dešava u lokalnoj samoupravi, kao i kako bi trebalo da gledamo na integrativnu medijaciju, zaključio je Milan Krilović, licencirani medijator i zakonski zastupnik Instituta za medijaciju, pregovaranje i javne politike.

Medijacija u lokalnoj zajednici je šansa za ljude da preuzmu kontrolu nad međusobnim odnosima i nad samim sukobom, te da zajedno utičemo na ishod konflikta. Integrativna medijacija je napredni pristup rešavanju sukoba, ali moramo da govorimo u sadašnjosti, možemo da se oslonimo na prošlost radi činjenica, ali je važno osvestiti da su to procesi koji se tiču sadašnjosti i osnažuje lokalne zajednice za budućnost. Istaknuo bi ključne pojmove: Besplatna pravna pomoć, bezbednost, socijalizacija, integracija, medijska pismenost, kao i ostvarivanje saradnje sa nadležnim i relevantnim institucijama unutar lokalne samouprave. Budućnost ovog projekta takođe doprinosi povećanje ekonomskog osnaživanja nacionalnih manjina, kao i društvenog dijaloga. 

Jučerašnjem okruglom stolu prisustvovali su predstavnici Kancelarije Saveta Evrope, predstavnici Nacionalnih saveta Nacionalnih manjina, predstavnici OEBS-a, zaštitnici građana republičkog i pokrajinskog nivoa, kao i drugih resornih sekretarijata.