"Najveći problem nas slepih je što se literatura ne štampa na Brajevom pismu", kaže apsolvent Pravnog fakulteta Željko Kovačević (26).
Foto: RAS Srbija/Miloš Petrović
On je samo jedan od oko 300-400 studenata Univerziteta u Beogradu koji imaju neku vrstu invaliditeta. Na poboljšanje njihovog položaja, života i studiranja, već čitavu deceniju utiče Centar za studente sa hendikepom, koji je prošle nedelje obeležio jubilej - 10 godina postojanja.
- Od osnivanja Centra do danas, mi smo neposredno i posredno radili sa preko hiljadu studenata sa različitim vrstama invaliditeta. Najznačajniji pomak je što su i studenti sa intelektualnim poteškoćama počeli da upisuju fakultete, kao i oni koji imaju spektre autizma, što je tada bilo nezamislivo i nadam se da će se ta podrška razvijati i ubuduće – istakla je direktorka Centra i narodna poslanica Skupštine Srbije Ljupka Mihajlovska i ukazala da bi i na drugim univerzitetima trebalo da se osnuju slični centri.
Željko Kovačević literaturu dobija u elektronskoj formi, koju preko računara i govornog programa preslušava.
- I u osnovnoj i srednjoj školi sam sve učio preko Brajevog pisma i kada sam krenuo na fakutet baš mi je bio problem da se naviknem na preslušavanje, jer se na taj način gubi mnogo vremena i teže je upamtiti informacije. Komjuterizovani glas čita sve redom, nema mogućnosti da preskačemo neke delove, da obeležavamo one koji nam trebaju. Takođe, taj glas je vrlo monoton i ne može dugo da drži pažnju, mučio sam se da ne zaspim uz njega – priča Željko, koji i pored svih poteškoća, ispit od 300-400 strana, spremi za oko mesec, mesec i po dana.
Ponekad i male stvari, kao što je lift, mogu da budu presudne za odluku studenata koji imaju teškoća u kretanju.
Marko Mirotić (22), tako je upisao FON.
- Te godine kada sam upisao fakultet, 2015/16, baš su radili lift što je samo još više učvrstilo moju odluku da ga upišem. Problem su međuspratovi, koji su malo nezgodni, ali mi profesori izlaze u susret kada imamo ispit da to bude ili u prizemlju ili na konkretnom spratu. Problem su oni fakulteti koji nemaju lift, a definitivno najveći problem mi je prevoz, pošto živim u Surčinu – kaže Marko, koji je na smeru informacioni sistemi i tehnologije.
Veće mogućnosti
- Centar je krenuo pre deset godina i svi fakutleti su počeli da se priključuju tome, kroz organizaciju prostora, nastave, pristup nastavnika… Sada postoje i afirmativne mere kroz koje se svake godine na osnovne studije upiše oko 50 studenata sa invaliditetom, oni idu i na master studije, doktorske studije – priča Nada Kovačević, prorektorka za nastavu Univerziteta u Beogradu.
