Ovo su zanimanja koja su tražena u Srbiji, ali ih služba za zapošljavanje još ne prepoznaje

Dok stotine ljudi u Srbiji pokušava da se prekvalifikuje u IT sektor, otima se za posao upravnika zgrade ili sanja o tome da zarađuje kao notar, za ova i slična zanimanja još uvek ne postoji šifra na birou rada. Sa druge strane, taj problem nemaju, na primer, profesori marksizma, videotekari ili artiste-fakiri.

 

Foto: Pixabay

Preko potrebno "osveženje" Šifrarnika Nacionalne službe za zapošljavanje još uvek nije došlo. I dalje mnoštvo mladih "bolonjskih" nada kuca na njihva vrata sa diplomom u ruci, samo da bi saznalo da za njihovo novo zvanje ne postoji odgovarajući broj.

Neka od najtraženijih i najpopularnijih zanimanja, čiji se razvoj navodi kao ključan faktor oporavka privrede, za Biro rada su neprepoznatljiva.

 

- Trenutno ne postoje šifre za neka zanimanja koja su se pojavila ili su prepoznata na tržištu rada poslednjih 20 godina, a nisu bila obuhvaćena Šifarnikom zanimanja i stručne spreme iz 1998. godine. Primera radi, najviše novih zanimanja pojavilo se u oblasti informacionih tehnologija, kao i raznih uslužnih delatnosti - analitičari i stručnjaci za razvoj softvera i aplikacija, stručnjaci za razvoj internetskih aplikacija i multimedijalnih sadržaja, stručnjaci za razvoj softvera, stručnjaci za razvoj internetskih aplikacija i multimedijalnih sadržaja, programeri aplikacija, dizajneri i administratori baza podataka slično – rekli su nam iz Nacionalne službe za zapošljavanje (NSZ).

 

Na listi nema ni stručnjaka za prodaju, marketing ili odnose s javnošću, a čak ni čuvenog notara, koji se smatra jednim od najunosnijih zanimanja u zemlji, jer onom ko ga obavlja može doneti i više hiljada evra mesečno. Sa spiska takođe izostaju i izvršitelji i profesionalni upravnici zgrada, a za ovo poslednje mesto i dalje vlada ogromno interesoavnje.

 

Čak i neka manje moderna zanimanja, poput vaspitača tradicionalnih igara, i dalje čekaju na svoj broj.

 

Ukoliko postoji potreba za njihovom spremom, svi oni ipak mogu naći posao i preko biroa.

 

- Ukoliko se NSZ-u obrati lice sa zvanjem za koje ne postoji šifra, praksa je da se lice evidentira u odgovarajućem ili najsrodnijem zanimanju, na osnovu pripadnosti istom području rada i istoj grupi zanimanja – dodaju iz NSZ-a.

 

Za šta se školujemo?

No, praksa je takođe pokazala da to ako i reši neke probleme, doneće nove. Zakon o visokom obrazovanju 2005. godine, kao ni sam Bolonjski proces, nisu usaglašeni sa evidencijom zanimanja koju je taj proces doneo. To znači da se studenti školuju za zanimanja koja naš sistem za zapošljavanje i dalje precizno ne prepoznaje.

 

Slučaj Beograđanke koja je sa novog posla otpuštena pre nego što je i počela da radi, jer je ekonomista master, a ne master ekonomista, pokazao je na koliko problema zbog neusklađenih zvanja može da dođe, ili na koje "rupe" u pravilniku može da se vadi.

 

- Pre nekoliko godina ostala sam bez posla u školi nakon godinu dana rada, jer se na to mesto na sledećem konkursu prijavila koleginica koja je profesor hemije, a ja sam diplomirani hemičar. Završila sam i master, ali džaba sam donosila potvrde da imam položene pedagoške, psihološke i metodičke predmete koje se od budućeg profesora zahtevaju, kad nisam imala i odgovarajuće zvanje – kaže B.J. koja je imala sličan problem.

 

Iz Nacionalne službe za zapošljavanje kažu da bi ovi i slični problemi u budućnosti trebalo da budu rešeni.

 

- Očekuje se da u toku ove godine nadležni organi usvoje dokument o usklađenoj Nacionalnoj klasifikaciji zanimanja u skladu sa međunarodnim standardom ISCO-08, kao i Nacionalni okvir kvalifikacija Srbije, čime će se stvoriti uslovi za vođenje evidencija u ovim oblastima na način koji se primenjuje u evropskim okvirima i sa jasnim postupkom njihovog redovnog ažuriranja i inoviranja – dodaju iz NSZ-a.