Novinarka portala BBC Livija Geršon u nedavnom članku istražila je temu poslova na kojima ljude neće moći da zamene mašine odnosno roboti. U nastavku prenosimo delove njenog članka.
Foto: Pixabay
"Tehnologije poput veštačke inteligencije i obrade podataka menjaju poslovni svet. Poslovi u maloprodaji nestaju u Sjedinjenim Američkim Državama, ljude zamenjuju roboti. U Kini nekada nisko plaćene poslove u proizvodnji sada rade roboti. Studije su pokazale da je sada u Americi 40 odsto poslova u opasnosti od automatizacije, kao i dvie trećine poslova u zemljama u razvoju.
No, jedan deo poslova je nezamenjiv: oni za koje su potrebne emocionalne veštine. Izrađuju se mašine koji prepoznaju emocije na ljudskim licima i u glasovima, ali daleko su od simuliranja stvarne empatije, a vekovima se raspravlja o tome da li su mašine s pravim osećanjima uopšte moguće.
Ukoliko ti poslovi ne budu mogli da se automatizuju, postojaće velika potražnja za radnicima s tim veštinama. No, za sada su te vrste poslova lošije plaćene: ankete su pokazale da su socijalni radnici i profesori u srednjim školama među najpotplaćenijim profesijama."
Prednosti emocionalnih veština
"Emocionalne veštine uključuju sve sposobnosti zbog kojih možemo prepoznati i primereno odgovoriti na emocionalna stanja u sebi i drugima. Sveprisutni su, a istovremeno nevidljivi deo brojnih i raznolikih poslova, od rada na blagajni do pronalaženja novih klijenata u prodaji.
Uz robotizaciju koja se sve više širi, uspešno sarađivanje s drugima postaje ključno za uspešni posao.
Revizija Svetske banke iz 2016. godine pokazala je da 79 odsto zaposlenih rangira socioekonomske veštine poput iskrenosti ili sposobnosti za rad u timu kao najvažnije.
Emocionalne veštine su posebno važne u zdravstvu, gde postoji povećana potražnja za radnicima zbog povećanja globalnog stanovništva i širenja bolesti. Tu pripadaju visoko obrazovani doktori i tehničari kojima je rad s pacijentima povezan s tehničkim veštinama, kao i radnici kojima su glavni zadaci potpora i komunikacija s pacijentima.
Obrazovanje je još jedno područje koje zahteva ljudski angažman kako bi se učenici motivisali, primetili problemi u razvoju i razvile društvene veštine. To važi i za obrazovanje odraslih. Veliki onlajn kursevi koji je trebalo da unaprede obrazovanje, pokazali su se kao neuspeh jer ih je samo od četiri do 15 odsto učesnika završavalo, a još manje ih je završavalo kurseve u siromašnijim zajednicama. S druge strane, na fakultetima gde je radilo "toplo" osoblje koje je podsticalo studente, stope završavanja bile su znatno više."
"Problem je u tome što su kvalitetan socijalni radnik ili specijalizovani predavač preskupi i velikom broju ljudi nedostupni. Veliki zdravstveni i obrazovni sistemi primaju velik deo podsticaja iz vladinih izvora, posebno u SAD-u, a osnovne i javne škole većinom finansira javnost.
Kako raste globalno stanovništvo, kojem je potrebna kvalitetna zdravstvena nega i obrazovanje kako bi napredovalo, potrebno je više novca uložiti u emocionalno vešte radnike", zaključuje Geršon.
