Putovanje kroz program NIS Energy: Kako izgledaju prvi dani prakse za mlade u najvećoj naftnoj kompanji u Srbiji

Nije bilo lako ući među 22 diplomca koji će prvi posao steći u Naftnoj industriji Srbije. Iza njih je pet krugova selekcije i dva meseca iščekivanja. Oni koji su se izdvojili među 1.000 kandidata, u jakoj konkurenciji, upravo ovih dana otkrivaju u kojim pravcima sve mogu da razvijaju karijeru u NIS-u. I zasad im je, kako kažu, tu jako zabavno.

Foto: NIS - Naftna Industrija Srbije

Među mladim polaznicima četvrte generacije programa NIS Energy je i dvadesetšestogodišnja Milica Mijić iz Futoga. Reklo bi se da joj je baš bilo suđeno da dođe do Rafinerije u Pančevu. Za šansu da prvo radno iskustvo i platu stekne, uz podršku mentora, u najvećoj naftnoj kompaniji u zemlji, saznala je na poslednjem ispitu.

„ To je bilo polovinom septembra prošle godine, a konkurs je bio otvoren do 1. oktobra“, kaže  Milica. „Od kolege na fakultetu sam čula da traje prijava za NIS Energy. Čim sam se vratila kući sa ispita, pronašla sam sve o konkursu. Ostao mi je bio samo diplomski, ali nekako se nisam odmah usudila da konkurišem. Odlagala sam skoro do poslednjeg dana. Mislim da sam se bukvalno 30. septembra prijavila“.

Prvi krug selekcije zainteresovao je veliki broj kandidata, dok je u drugi prošlo njih 300. Posle tri testa, krug se dodatno suzio. Sledio je razgovor sa HR-om, a na kraju su biografije stigle i do rukovodilaca odeljenja. Njihova je reč bila konačna.

Prvi dan - skup u Hajatu

A kako je izgledao prvi dan - sasvim nesvakidašnje. Umesto u pogonu NIS-a, praksa je počela u - Hajatu. Tu su se okupili svi polaznici četvrte generacije NIS Energy programa, njihovi mentori, kolege iz HR-a. Svako je imao priliku da se predstavi, ali i da čuje kako sebe vide ostale kolege.

„Te prve nedelje smo svaki dan negde išli, upoznajući kompaniju, i to je bilo sjajno“, priča Milica. „Već tog prvog dana smo imali radionice. Drugog smo putovali u Zrenjanin da bismo videli šta NIS radi u Elemiru. Tamo je postrojenje za distribuciju tečnog naftnog gasa“. U sredu su stigli u srce NIS-a - Rafineriju u Pančevu. I mesto gde je Milica koji dan kasnije započela svoju karijeru.

„ Rafinerija je zaista ogroman kompleks. Ko je nije posetio, teško mu je da zamisli“, kaže Milica. „Toliko je velika  da smo je obišli autobusom. Inače, kroz pogon se sme samo u zaštitnoj opremi. Videli smo glavne celine, šta se gde i kako radi“.

 

Ko se priključi timu od 13.000 ljudi, a toliko NIS grupa ima zaposlenih, mora polako da se navikne na tako veliki  sistem. Mlade kolege su tako četvrtog dana bile i u sedištu NIS-a u Beogradu, a na samom kraju te nedelje, imale su priliku da obiđu i centar kompanije u Novom Sadu.

Polaznici raspoređeni u Novom Sadu, Beogradu i Pančevu

„Učili smo o kompaniji kroz radionice, ali i kvizove. Nešto poput „Milionera“, osvajali smo nagrade i dobijali poklone. Bilo je jako zabavno“, objašnjava Milica.

Samo tokom prve nedelje, ali i kasnije, prošli su nekoliko radionica. Od toga šta znači kompanijska kultura i koje vrednosti neguju unutar NIS-a, do toga sa kakvim će sve sektorima i ljudima sarađivati.

Milica je inženjer elektrotehnike i računarstva. Završila je Fakultet tehničkih nauka u Novom Sadu. Sada radi u Rafineriji u Pančevu, gde je i najveći broj polaznika programa NIS Energy.

Polaznici koji su u Pančevu brzo su bačeni u „vatru“. Naravno samo simbolično. U toku je remont Rafinerije. A to znači da je u pogonu dvostruko više ljudi nego obično.

„Imala sam sreće da sam uspela polako da se naviknem i uđem u celu priču, vidim kako radi postrojenje, upoznam kolege. Bukvalno su me svuda proveli i sve mi pokazali. Taj  uvodni period trajao je mesec i po dana. Sada je ozbiljna gužva“.

Foto: NIS - Naftna Industrija Srbije

Stalna podrška mentora

Svaki polaznik NIS Energy programa ima svog mentora. U Miličinom slučaju, on joj je i rukovodilac. Sede zajedno u kancelariji, tako da u svakom momentu može da ga pita kako se šta radi. I zašto baš tako.

Milica je mogla da bira između dve pozicije. Izabrala je da bude inženjer elektrotehnike, deo automatike.

„Inženjeri ne rade fizički posao, nego rešavaju problem“, pojašnjava nam Milica. „Ako instrumenti ne rade, inženjeri organizuju posao. Automatika se bavi instrumentima koji su u postrojenju. Tu su pre svega različite vrste senzora, za temperaturu, pritisak“.

U svom delu je trenutno jedina dama. Kolege su, kaže, sjajne i brinu o njoj. Svi su je prihvatili.

„Iskreno, sve mi je dosad išlo lagano“, priča Milica. Imala sam predrasude na početku. Bojala sam se da će biti baš teško. A stvarno nije, i istina je da dosta zavisi i od okruženja. Mislim da puno pomaže i to što meni od prvog dana ništa nije bilo glupo da pitam“.

Velika šansa da se dobije zaposlenje u NIS-u

Tek je na početku usavršavanja koje će trajati godinu dana. I već je dosegla visine.

Ovoga puta bukvalno. Posle svega nekoliko dana u Rafineriji, popela se na visinu od 50 metara, a mogla je i više.

„Rafinerije je ogromna i ima deo za duboku preradu koksa. Može da se ide do 140 metara visine. Ja sam se popela na 50. Videla sam celo Pančevo“, samo je jedan je od Miličinih doživljaja.

Posle mesec i po dana već je stekla predstavu o poziciji na kojoj radi. Na početku leta dobiće konkretan zadatak, problem, koji treba da reši, a sa kojim bi u realnim okolnostima zaista mogla da se susretne.

Na raspolaganju joj je uvek pomoć mentora. I što je najvažnije, ukoliko joj utisci i posle godinu dana budu podjednako pozitivni, sasvim je izvesno da će moći da zadrži radno mesto. Statistika ovih programa sasvim je obećavajuća - NIS zadrži sve polaznike.