Rekorderi: Na jednom od najtežih fakulteta, studenti diplomiraju najbrže od svih

Studenti veterine, stomatologije i farmacije ubedljivo najviše uče u celoj Nemačkoj. Prvi u proseku štrebaju 44,6 sati nedeljno, što znači da nad knjigom provedu više vremena nego zaposleni Nemac sa punim radnim vremenom na svom poslu. U Srbiji do sada niko nije uradio sličnu analizu, ali je poznato da je u prvoj generaciji "bolonjaca" najmanje njih završilo studije u roku na Hemijskom fakultetu (3,03 odsto), FASPER-u (2,01 odsto) i FON-u (3,41 odsto) u Beogradu.

Važno je napomenuti da u ovoj analizi nema podataka za Medicinski, Stomatološki, Veterinarski i Farmaceutski fakultet. Do diplome su pak teško dolazili i ekonomisti i pravnici. Od 1.500 upisanih "bolonjaca" na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, studije je u roku uspelo da završi svega njih 63, dok je na Pravnom od 1.812 studenata upisanih 2006/07., samo 108 došlo do diplome 2009/10. godine.

Zanimljivo je da beogradski ETF, koji važi za jedan od najtežih fakulteta u zemlji, beleži najveći procenat onih koji studije završavaju u roku. Tačnije, reč je o čak 32,86 odsto studenata iz prve generacije bolonjaca. Začuđujuće, za njim sledi Matematički sa 27,65 odsto i Filološki sa 18,69 odsto.

- Rezultati pre svega zavise od toga kako je koji fakultet primenio bolonju, koliko je gradivo na predmetima inovirano i skraćeno, na koji način je sistem bodovanja implementiran u praksi, da li je studentima omogućeno da polože ispit preko kolokvijuma i drugih predispitnih aktivnosti ili nije... Cilj bolonje i jeste bio da studiranje učini efikasnijim, da skrati prosečno vreme sticanja diplome, ali naravno, ne na uštrb znanja - ispričali su za "24 sata" zaposleni na Univerzitetu u Beogradu.

Druga analiza, na osnovu koje se takođe može govoriti o težini studija, pokazuje da je bolonja i te kako olakšala put dolaska do diplome, čak i na fakultetima na kojima se taj put nekad merio i u decenijama. Univerzitet u Beogradu istraživao je koliko studenata na kom fakultetu uspeva da ostvari famoznih 60 bodova (ili u prevodu koliko njih uspeva da “očisti” godinu). Rezultati su zapanjujući. Među studentima koji su prvi put upisali školsku 2010/11. godinu, na Arhitektonskom je njih 86 odsto ušlo u godinu bez ijednog prenetog ispita, odnosno sa svih 60 bodova. Ni Medicinski ne zaostaje po dobrim rezultatima. Čak 41,3 odsto studenata medicine upisalo je školsku 2010/11. sa 60 bodova. S druge strane, najteže je bilo akademcima sa Mašinskog gde je svega 2,2 odsto studenata sa budžeta uspelo da očisti godinu.