Kada rešavamo neki problem, najčešće se, i da ne znamo, koristimo dedukcijom. Dedukcija je logička metoda pri kojoj iz jednog ili više podataka izvodimo logički zaključak. Dedukcijom se služe detektivi pri rešavanju kriminalističkih slučajeva. Najpoznatiji među njima je lik iz čuvenih romana – Šerlok Holms.
Foto: Pixabay
Kako bi Šerlok rešio slučaj ubistva
Detektiv je na zasluženom odmoru i sve što zna je ono što mu je pomoćnik Votson poslao mejlom:
Pet momaka je živelo na istom spratu studenskog doma, jedan od njih je ubijen, a jedan od ostale četvorice je ubica.
Dejan je juče pretrčao celu dužinu Beogradskog maratona s još jednim od momaka sa sprata.
Milan je pre početka fakulteta želeo da se bavi samo poljoprivredom.
Jovan je odličan student informatike i Bojanu je trebalo da instalira novi operativni sistem sledeće nedelje.
Ubica je prošle nedelje imao operaciju Ahilove tetive.
Bojan je upoznao Petra pre pola godine, kad se doselio u studenski dom.
Petar je u trenutku zločina polagao ispit sa još 100 ostalih studenata i položio.
O Dejanu smo saznali da voli da pije.
Bojan i Jovan su zajedno kupili komponente za računar i sastavili ga.
Ubica je Petrov brat. Zajedno su odrasli u Kragujevcu.
Šerlok je uz čaj pored bazena vrlo brzo otkrio da je Jovan ubica, a Milan žrtva.
Kako je to zaključio? Odgovor je – deduktivnim zaključivanjem. Koristio je dostupne podatke iako nije bio na licu mesta, ni znao ime žrtve.
Ovako je išao njegov tok misli:
Dejan ne može biti ubica jer je bio na maratonu, a ubica je imao operaciju Ahilove tetive i ne bi mogao da trči.
Bojan nije ubica, jer je on tek upoznao Petra, a ubica i Petar su odrasli zajedno.
Petar nije ubica, jer je on, po podacima, ubičin brat.
Ostaju samo Jovan i Milan, a kako je Jovan još živ, jer planira da instalira novi operativni sistem, on je sigurno ubica.
Milan nije odrastao sa Petrom jer je Petar iz Kragujevca, a Milan je želeo da ostane na selu.
Na osnovu podataka, Petar, Dejan i Jovan su živi, kao i Bojan, koji planira da nadogradi računar sledeće nedelje.
Ostaje da je Milan žrtva koju je ubio Jovan.
Rešavanje problema u nauci
U astronomiji rešavanje problema često traje mnogo duže od rešavanja misterioznih detektivskih slučajeva. Potrebne su godine posmatranja, merenja, ali i novih tehnologija koje još nemamo, kako bismo uspeli da rešimo neke od problema koje danas muče astronome.
Na primer, svetlost sa dalekih zvezda i galaksija putuje toliko dugo da mi u stvari te objekte na nebu vidimo onako kako su izgledali u prošlosti. Sunčev zrak do Zemlje putuje oko devet minuta, tako da dok gledamo Sunce, mi u stvari vidimo kako je ono izgledalo pre oko devet minuta. Dakle, dok posmatramo nebo, stvarno se vraćamo unazad.
Takođe, zasad detektujemo samo 5% materije u univerzumu, ostalo čine tzv. tamna materija i misteriozni oblik energije – tamna energija.
Za rešavanje problema je, dakle, ponekad potreban oštar um, a ponekad, uz um, i neka nova tehnologija pomoću koje možemo sakupiti dovoljno podataka za izvođenje zaključaka; novu tehnologiju opet dobijamo rešavanjem problema kako je stvoriti – i tako vekovima naučnici i svi koji žele da vide više i dalje slažu slagalicu novih znanja upravo rešavanjem nepoznatog.
Problem je reč koja pokreće naučnika na akciju, na rešavanje, eksperimentisanje i nema značenje kao u životu; problem je naučniku izazov, a ne teškoća, a rešenje svakog problema novo je otkriće.
