Uživa ovih dana u porodičnom domu i svom omiljenom ukusu užičke „komplet lepinje” Uroš Tešić (24). Mladi programer spreman da odgovori svakom izazovu softverskog inženjerstva, talenat za koga su i vrata svetske nauke širom otvorena.
Foto: Politika/Privatna arhiva
Nakratko Uroš se odmara u rodnom Užicu, i to radno, uoči avgustovskih ispita na master studijama na prestižnom ETH u Cirihu, jednom od najbolje rangiranih univerziteta u svetu. A tek što se vratio iz Njujorka, iz kompanije „Blumberg”, vodeće u pružanju podataka za berzansko poslovanje. Tu je kao član odabranog multinacionalnog tima nedelju dana radio na jednom projektu sa inženjerima te kompanije, pa bio i na prijemu kod vlasnika Majkla Blumberga, bivšeg gradonačelnika Njujorka.
– Nas deset sa master studija na ciriškom ETH-u, posebno uspešnih na takmičenju iz programiranja koje je organizovala kompanija „Blumberg”, dobili smo priliku da se iskažemo na jednom od njenih projekata. Radili smo s njihovim stručnjacima, bilo je izazovno. Ponudili su nam i mogućnost dugoročne saradnje – priča za „Politiku” Uroš Tešić.
Prvu osnovnu školu u Užicu završio je sa svim peticama i zvanjem đaka generacije. Zatim je i u užičkoj gimnaziji imao sve petice i bio đak generacije. Iz matematike, hemije, fizike bio je uspešan i na republičkim takmičenjima, a kaže da mu je omiljeni događaj srednjoškolskih dana bio književni festival „Na pola puta” (koji organizuje Gimnazija) kada je predstavljao poznate pisce.
Potom se Uroš, oslobođen prijemnog, upisao na Elektrotehnički fakultet u Beogradu, odsek za softversko inženjerstvo. Radan i posvećen, uvek je težio najvišem proseku: u prvoj, drugoj i trećoj godini studija sve desetke, samo u četvrtoj poneka devetka, ukupan prosek 9,8. Usavršavao se u struci tokom studija, s težištem na sistemsko programiranje (operativni sistemi, drajveri...). Bio je tri godine i demonstrator na ETF-u, a rado se seća pobede na međunarodnom studentskom takmičenju iz veštačke inteligencije, održanom 2016. u Skoplju.
– Kolega sa fakulteta Emil Maid iz Beograda i ja bili smo ekipa u programiranju i osvojili prvo mesto na tom takmičenju. Programirali smo bota koji puca i treba da se bori protiv drugih botova. Naš bot je umeo da upamti da prilikom mimoilaženja treba da se okrene i onda zapuca, što drugi nisu mogli. Kolega Maid je sada na Kembridžu, prihvatio je stipendiju fondacije „Peksim” – kaže Tešić.
Tokom studija na ETF-u praksu je sticao kod nas i u svetu: najpre u „Majkrosoftu” u Beogradu, a zatim i u Silicijumskoj dolini u SAD. Bio je to boravak dva puta po tri meseca u Santa Klari, s praksom u korporaciji NVIDIA, jednoj od najvećih u proizvodnji grafičkih čipova za personalne računare. U tom svetu visoke tehnologije Uroš je pisao drajvere za grafičke kartice. – Tamo imaju vrhunske inženjere, među kojima su i naši ljudi u „Guglu”, „Tviteru”, NVIDIA... Meni je, recimo, tu mentor bio ugledan softverski inženjer Marko Mitić iz Pirota. Mada sam obavljao praksu, dobijao sam priliku da radim na projektima bitnim za kompaniju koji se već koriste u radu njenih stručnih timova. Primetno je da se tamo puno cene mladi zaposleni i od njih se najviše očekuje: da, po sticanju iskustva, učine iskorak – objašnjava naš sagovornik.
Kad je pri kraju studija na ETF-u Tešić konkurisao za master studije na nekoliko svetskih univerziteta, primljen je istovremeno na Kembridž, EPFL iz Lozane i ETH iz Ciriha. Prihvatio je master na ETH-u, koji mu je ponudio stipendiju bez ikakvih obaveza. Već godinu dana je u Cirihu, redovno daje ispite, a kaže da je teže nego na beogradskom ETF-u. – Jedno slovo razlike u imenu, a u stvari velika razlika. Svaki predmet može samo jednom godišnje da se polaže, a ako se dva puta padne nema nove šanse. Zahtevno je, nema „lakih poena”. Tokom predispitnog roka učim sam, a u ispitnom sa kolegama, sve obnavljamo i „popunjavamo rupe”, radeći katkad i po 10 sati dnevno. Imam sada tri ispita u avgustu. Rekao bih da je uspeh u svetu povezan ne samo sa velikim radom i prosekom sa studija, nego i sa ugledom ETF-a u svetu, pa i ličnim kvalitetima, veštinama i komunikativnošću – smatra Uroš, koji namerava da po završenim master studijama upiše doktorat takođe na ciriškom ETH-u iz oblasti računarske bezbednosti (hakovanje, bitkoin, kriptografija).
– Životna ambicija mi je bavljenje naučnim radom, verovatno negde na Zapadu. Te zemlje nude bolje životne šanse i uslove od Srbije. Možda bih mogao da radim i u Srbiji, volim rad na fakultetu, ali samo ako se steknu uslovi. Kad stariji profesori budu spremni da daju veće šanse mlađim – sumira Uroš Tešić.
